Manje plate koče privredni rast

Prosečna neto plata u Srbiji u januaru ove godine iznosila je 37.966 dinara (328 evra), čak 26,3 odsto realno manje nego u decembru 2013. godine. Bruto prosečna zarada u januaru ove godine iznosila je 52.438 dinara odnosno 25,2 odsto manje nego u decembru.

Ipak, velike razlike između januarske i decembarske plate nisu ništa novo, budući da se na kraju godine daju veće plate, bonusi i dodaci pa je tako neto plata na kraju prošle godine iznosila 50.820 dinara. Ono što jeste zabrinjavajuće je da je plata u januaru 2014. godine 3,1 odsto nominalno, a šest odsto realno manja nego pre godinu dana, odnosno u januaru 2013. godine. Osim očiglednog pada standarda građana, ovo nisu nikako dobre vesti ni za ekonomiju, ali ni državni budžet.

Umesto većeg prihoda za državu – naplaćeno je manje

Prema računici ekonomiste Miroslava Zdravkovića, autora portala Makroekonomija.org, pri smanjivanju broja zaposlenih za 1,1 odsto fond isplaćenih zarada smanjen je za 4,3 odsto nominalno, a 7,2 realno u odnosu na isti mesec 2013. godine. Fond isplaćenih zarada smanjen je za 2,9 milijardi, sa 67,6 na 64,7 milijardi dinara.

Miroslav Zdravković

Najveći deo smanjenja fonda zarada desio se u Beogradu, 1,9 milijardi dinara i u Novom Sadu za 0,7 milijardi dinara, tako da je 92 odsto ukupnog smanjenja fonda zarada ostvareno u dva najveća grada. Gledano po opštinama u Srbiji najveće smanjenje plata pogodilo je Stari Grad za 991 miliona dinara (sa 3.896 na 2.906 miliona) uz realno smanjenje od 27,6 odsto, zatim Novi Sad za 703 miliona dinara, Savski Venac 347 miliona i Zemun 306 miliona.

Po delatnostima, najveće smanjenje plata bilo je u saobraćaju, finansijama, građevinarstvu i trgovini, kao i u delatnostima gde preovladava javni sektor, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, državnoj upravi i adminsitrativnim delatnostima. Prema Zdravkovićevim rečima ovo su uglavnom delatnosti koje zavise od uvoza, tako da se može pretpostaviti da je uvoz u januaru značajno smanjen zbog povećanja PDV od početka ove godine, pošto su uvoznici robu uglavnom uvozili u decembru, pre povećanja poreza.

Međutim, realan fond isplaćenih zarada je još dodatno smanjen solidarnim porezom za sve zaposlene u javnom sektoru sa neto platom većom od 60.000 dinara, a to se u podacima o zaradama ne vidi jer se ovaj porez odbija od neto zarade.

Nasuprot nadanjima vlasti da će solidarni porez i povećanje PDV-a napuniti budžet, desilo se sasvim suprotno. Naime, u januaru ove godine prihod od poreza na dohodak građana manji je nego u januaru prošle godine za čak 14,5 odsto, uprkos povećanju poreza. Pre godinu dana naplaćeno je tri milijarde dinara, a u januaru 2014. svega 2,6 milijardi dinara.

Mnogo je gore nego što se vidi

Izgleda da su se ostvarile i prognoze nekih ekonomista koji su tvrdili da će povećanje PDV samo smanjiti prihode jer će se deo trgovine preseliti u sivu zonu. Tako je u januaru ove godine naplaćeno 34,75 milijardi dinara, a u istom mesecu prethodne godine 36,4 milijardi dinara, skoro dve milijarde više. Doduše, teba reći da se deo slabije naplate PDV krije i u već rečenom smanjenom uvozu u januaru - zbog povećanja stope poreza na dodatu vrednost.

Međutim, mnogo značajniji efekat obe ove mere koje je trebalo da “spasu” budžet je njihovo recesiono dejstvo. Ekonomista Zoran Popov objašnjava da svako smanjenje potrošnje negativno utiče na privredni rast. Smanjenje zarada, znači smanjenje agregatne tražnje, to vodi ka smanjenju proizvodnje, što znači da će te firme morati da otpuštaju radnike, što je opet manje raspoložovig novca za potrošnju i tako u krug koji vodi nažalost na dole.

Zoran Popov

“Ljudi manje kupuju a to znači manja naplata PDV-a. Možda su oni i očekivai neki rast prihoda, ali u ekonomskim udžbenicima se uči da ako se poveća porez za 10 odsto, u najboljem slučaju, prihodi će rasti za četiri, pet odsto”, napominje Popov. On ističe i da je solidarni porez naplaćen na primanja u decembru pogodio ljude i koji su imali plate ispod 60.000 dinara. Na primer, zapsoleni u EPS-u su dobili pozajmicu koja je ušla u visinu primanja i na to je obračunat porez, a oni će tu pozajmicu morati da vrate.

“Sve što je urađeno poslednjih meseci urađeno je dosta ishitreno samo sa namerom da ne potonemo odmah. Ideja je bila da se fiskalnim merama zadržimo iznad vode par meseci očekujući neki spas spolja, od Arapa ili ovaj “Beograd na vodi”. Stanje u zemlji je tragično i mnogo gore nego što se to čini. Zalihe su potrošene, a crna ekonomija je sigurno preko 30 odsto BDP-a. U tako haotično stanje ubačene su neke mere spremljene na brzinu. Upravo prelazak u sivu zonu je najveći razlog za realno smanjenje plata”, ističe Popov.

Prema njegovim rečima spas nam može doći ili od spoljnog faktora ili da država oživi preduzeća koja su pogašena, a koja bi mogla da funkcionišu.

“Na primer, Fabrika vagona Kraljevo kada je ugašena imala je porudžbine za dve godine unapred. Sa privredom se nešto mora uraditi. Neko mora da napravi plan šta uraditi sa nekim, ne svim, preduzećima, kako ih staviti na noge. Čim ta preduzeća krenu da rade, počeće da zapošljavaju ljude, plate će početi da rastu i trend će se preokrenuti”, napominje Popov.

Prema procenama Narodne banke Srbije u ovoj godini imaćemo minimalan privredni rast od jedan odsto, a BDP i industrijska proizvodnja još se nalaze ispod nivoa iz 2008. godine.