Katastrofični scenariji za Grčku
Predviđanja Fajnenšel tajmsa: “U narednih četiri godine Grčka će ili otići u stečaj ili će izaći iz evrozone“
(foto, Antonis Samaras u subotu je obrazlagao pred parlamentom restriktivni budžet za sledeću godinu i najavio izlazak Grčke iz dužničke krize)
Uticajni Fajnenšel tajms (Financial Times) u svojoj analizi predviđa da bi Grčka u narne četiri godine mogla “otiči u stečaj ili izači iz evrozone”. Ovaj ugledni magazin za ekonomska pitanja smatra da bi Grčka mogla da se vrati na drahmu ili da ode u stečaj.
Pred novom ekonomskom depresijom?
"OECD-a predviđa da će se grčki dug stabilizovati na 160 odsto BDP u 2020. Podrška EU i MMF programu spasavanja je uslovljena su da to bude 124 odsto BDP.“
Uveravanja grčkog premijera Antonisa Samarasa oko faznog izlaska iz recesije suprotna su stavu koji iznosi Fajnenšel tajms. Izvesno je da se Grčka nalazi u predvorju deflacije a možda i stagflacije kao složenije situacije od klasične recesine situacije.
Ako opišemo značenje deflacije onda je to stanje opšteg pada cena, često uzrokovanog smanjenjem količine novca u opticaju i kredita. Takođe, može biti uzrokovana smanjenjem državne, lične i investicione potrošnje. Suprotna inflaciji, deflacija ima za posledicu povećanje nezaposlenosti - koja je u Grčkoj već oko 28 odsto - pošto je smanjena potražnja na tržištu, što dovodi do dalje ekonomske depresije. Centralna banka trudi se da zaustavi snažnu deflaciju, isto kao i snažnu inflaciju, ali pokušavajući da svede na minimum, ovom prilikom, nekontrolisani - pad cena. Stagflacija je inflacija koju karakteriše istovremeno postojanje visoke stope inflacije i visoke nezaposlenosti .
Nemačka podrška Grčkoj
Jedan od velikih kritičara finansijske politke Atine, nemački ministar fiinansija Volfgang Šojble, ličnost velikog autoriteta u vladi Angele Merkel, u svom članku za Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung), tvrdi da Grčka zaslužuje poštovanje zbog svojih napora i rezultata koji su suprotni od očekivanja. Nemačkoj je sada više stalo do oporavka Grčke i očuvanja evrozone nego pre godinu ili dve dana. Pre svega, zbog sopstvenih interesa i ulaganja, ali i potrebe da EU bude krov ekonomskih i političkih interesa Nemačke kao najače države EU i evrozone.
Ukoliko bi se prihvatilo predviđanje i upozorenje Fajnenšel tajmsa, to bi vodilo u raspad sadašnje EU i evrozone uz veliki gubitak za nemačku ekonomiju i finansije i navalu novog velikog migrantskog talasa sa juga EU na sever, pre svega u Nemačku. To bi stvorilo velike potrese u ovoj državi i EU u celini.
Nemačka će zato pritiskati Grčku na štednju i ispunjenje uslova MMF, EU i ECB do granice nazvane socijalna “crvena linija” koja je već dodirnuta. Trećina stanovnika Grčke već je u toj „zoni socijalnog sumaraka”. Nemačka, dakle, pritiska Grčku s jedne strane a, sa druge, zna da je Grčka “okidač” raspada EU i evrozone u sadašanjem obliku. Zato Nemačka podržava grčko predsedavanje EU i sa aspekta podizanja političkog ugleda Grčke i ravnoteže u EU, pre svega održavanjem poverenja Unije u države na jugu Evrope koje su u recesiji.
Od 1981. godine od kako je u EU, ovo će biti peto grčko presedavanje Unijom. Predsedavanje će koštati Grčku oko 50 miliona evra jer Atina treba da bude domaćin za 14 ministarskih sastanaka i još 120 skupova, u prvoj polovini 2014. godine.
