Kamatne marže u Srbiji najviše u regionu - i rastu

Kamatne stope na depozite građana i privrede u poslednja tri meseca su smanjene, dok su kamatne stope na kredite povećane. To znači da su banke povećale kamatne marže iako su već sada među najvišim u regionu.

Prema podacima NBS iz Izveštaja o inflaciji u trećem tromesečju prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite povećana je za 1,4 procentna poena i u septembru je iznosila 18,9 odsto.

Kamatne stope na kredite privredi su povećane za 1,7 procentnih poena na 17,7 odsto, dok su kamatne stope na kredite stanovništvu smanjene za 0,5 procentnih poena na „svega“ 20 odsto.

Prosečna kamatna stopa na najzastupljenije dinarske kredite privredi, zajmove za obrtna sredstva u ovom periodu je povećana za 2,4 poreska poena, na 18,9 odsto.

Jeftinija štednja a skuplji krediti

U NBS objašnjavaju da je na rast prosečne ponderisane kamatne stope na ukupne dinarske kredite dodatno delovala i izmena strukture novoodobrenih dinarskih kredita, s obzirom na to da je učešće kredita stanovništvu, koji su skuplji od kredita privredi, znatno povećano u odnosu na jun.

Povećane su i kamatne stope na novoodobrene kredite u evrima. U odnosu na jun su povećane za 0,5 procentnih poena i u septembru su iznosile 7,2 odsto. Kod privrede one su povećane za 0,5 procentnih poena, na sedam odsto u septembru i rast je zabeležen za sve vrste kredita.

Kamatne stope na kredite za obrtna sredstva povećane su na 6,9 odsto i na investicione na 6,6 odsto.

Kamatne stope na kredite stanovništvu povećane su za 0,4 procentna poena, na 8,1 odsto, a za to su zaslužne kamate na potrošačke i stambene kredite, kao i kredite za refinansiranje.

Istovremeno sa povećanjem kamata na kredite, banke su oborile kamatne stope na depozite, dinarske i devizne.

Tako je prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoložene dinarske depozite privrede smanjena u trećem kvartalu za 0,3 procentna poena na devet odsto, a za štednju stanovništva na 8,9 odsto. Kamatne stope na štednju stanovništva u evrima smanjene su na 2,8 odsto u septembru, a kamatne stope na depozite privrede u evrima na 2,1 odsto.

Neefikasno bankarstvo

Boško Živković

Ovo ukazuje da su banke dodatno povećale kamatne marže koje su već daleko najveće u regionu. Prema rezultatima istraživanja koje je nedavno predstavio Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ključni faktor visokih kamatnih stopa u Srbiji su kamatne marže, a ne visoka premija rizika zemlje i skupi izvori finansiranja kako su bankari stalno tvrdili.

Razlika u premiji rizika koje su banke iz Srbije plaćale za kredite iz inostranstva u odnosu na banke iz okruženja je u periodu od 2006. do 2012. iznosila svega 0,3 procentna poena, dok je tazlika u kamatnim stopama bila čak tri do četiri procentna poena, 10 puta viša.

Živković ističe da postoji povika na bankare da zarađuju velike profite, ali da je glavni razlog visokih marži, a i kamata, u stvari neefikasnost banaka, odnosno visoki operativni troškovi. Profit je činio 20 odsto marže 2006. do 2008. godine, da bi nakon izbijanja krize profit učestvovao u marži sa 10 odsto. Od izbijanja krize na visinu kamate sve više utiču i nenaplativi krediti (NPL). Tako je 2006. godine 0,9 procentnih poena marže odlazilo na NPL-ove, da bi se to 2012. godine udvostručilo na 1,7 procentnih poena.

Koliko su građani Srbije opterećeni kamatama pokazuju i podaci da je prosečna kamatna stopa na revolving kredit 18,45 odsto, na dug po kreditnim karticama 23,4 odsto, a ide i preko 30 odsto godišnje, a na minus po tekućem računu prosečna kamatna stopa je rekordnih 35,7 odsto.

Za potrošačke kredite u dinarima kamatna stopa je u proseku 20,2 odsto a u evrima, bar prema podacima NBS, je 6,2 odsto.

Zaduživanje ravno samoubistvu

Ismail Musabegović

Ne postoji legalan biznis koji može da plati kamatnu stopu od 20 odsto na dinarski kredit za obrtna sredstva smatraju stručnjaci. Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji ističe da banke koriste rizik zemlje za visoke kamate samo kao izgovor, jer je sve manje krosborder kredita, a i euribor se nalazi na istorijski niskom nivou.

„Danas je zadužiti se ravno samoubistvu, a za privredu je katastrofa. ne postoji legalan posao koji može da izdrži tu cenu finansiranja. Možda banke pokušavaju da višim kamatnim stopama nadoknade gubitke zbog nenaplativih kredita, ali poznato je da visoke kamatne stope i povećavaju rizik od nevraćanja kredita. Onaj ko je u stisci i pristane na takve kamatne stope često ni ne razmišlja kako će ih vratiti. To je politika koja na dugi rok vodi do finansijskih problema. To nije dobro ni za privredu, ni za pojedince, a na kraju ni za banke. One time samo pucaju u sopstvenu nogu“, smatra Musabegović.

Iz kamatne marže, odnosno razlike između aktivne i pasivne kamatne stope banke se finansiraju i ostvaruju profit. I dok je prosečna kamatna marža u Hrvatskoj, prema izveštaju Hrvatskog udruženja banaka 2,3 odsto, u Srbiji je za kredite u evrima pet do šest odsto, a za dinarske je čak osam do 10 odsto.

Đorđe Đukić

Prema rečima Đorđa Đukića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, najveći problem je što je sve manje preduzeća koja su kreditno sposobna da bi uopšte dobila kredit. Ona najbolja se zadužuju direktno u inostranstvu po nižim kamatama, a ona koja i dobiju kredit u Srbiji plaćaju visoke kamatne stope.

„Banke nisu spremne da kreditiraju preduzeća a najbolji dokaz za to su emisije državnih obveznica. Banke se opredeljuju za niži, a siguran prinos od državnih hartija od vrednosti. Tu je najviše stradao sektor malih i srednjih preduzeća. I kada su imali posla država i trgovisnki lanci im nisu plaćali. Moraju da plaćaju najviše kamatne stope u regionu i ono najpogubnije svaki mesec tražnja realno pada“, objašnjava Đukić.

On ističe da su kamatne marže u Srbiji bile najveće u regionu pre krize i to na podlozi kartelizacije tržišta.
„U krizi su se stvari promenile. kamatna marža zavisi od upravljanja troškovima i cene izvora kapitala. Ono što je najvažnije da se ne sme uprosečavati ceo sektor jer su ključni parametri poput kapitalne adekvatnosti različiti, zavisi da li banka ima mrežu okrenutu stanovništvu što mnogo više košta nego banku koja je usmerena na korporativne klijente“, napominje Đukić.

Da dobar deo tih marži odlazi i u profite najbolje pokazuje podatak da su banke u 2012, ne računajući propalu Agrobanku, zaradile 229 miliona evra profita pre oporezivanja, a u prvoj polovini ove godine 139 miliona evra. Doduše, pored kamata sve značajniji prihod predstavljaju i provizije i naknade na ime kojih su u 2012. godini naplatili čak 393,5 miliona evra.