Rekordna dividenda u Srbiji budi berzu i puni budžet

Konačno malo pravog akcionarstva i u Srbiji. Naftna industrija Srbije AD isplatila je ove nedelje najveću dividendu u srpskoj korporativnoj istoriji od 12,36 milijardi dinara.

Na računima građana našao se ove nedelje, inače, pre krajnjeg zakonom propisanog roka, novac od dividendi na akcije Naftne industrije Srbije - u iznosu od 75,83 dinara po akciji. Od same isplate građanima možda je značajniji iznos od 3,7 milijardi dinara, koji se slio u državnu kasu na ime 30 odsto akcija države. Osim isplate državi njenog dela dobiti, dodatna budžetska injekcija stići će i po osnovu uplate poreza na kapitalne prihode (15 odsto). Ukupno od isplate dividendi iz prošlogodišnje dobiti NIS-a republički budžet prihodovati oko 4,6 milijardi dinara.

Iako je država manjinski akcionar u NIS-u najveća dividenda ove godine stiže joj upravo odatle I to veća i od onih javnih preduzeća gde je država 100-postotni vlasnik. Takođe je zanimljivo primetiti da je u vreme kada je država bila sama gazdovala NIS-om njegova vrednost “težila nuli”, dok sada, sa samo 30 odsto vlasništva, ima velike uplate po osnovu dobiti.

Prema rečima ekonomiste Milojka Arsića, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta u budžetu je za ovu godinu planirano između osam i devet milijardi dinara od dividendi, ali ta cifra će se teško dostići uprkos dobrim rezultatima NIS-a.

“Dobro je kada takvo jedno preduzeće dobro posluje i može da isplati dividende. Država je planirala osam, devet milijardi prihoda od dividendi, ali mnoga preduzeća će podbaciti. NIS je nadoknadio nešto od toga, ali EPS u kom je država vlasnik 100 odsto neće uplatiti ništa, jer je imao gubitak, a Telekom bi morao da se zaduži da isplati dividende zbog nelikvidnosti. Oni jesu imali dobit u prošloj godini ali, to su uglavnom obračunske kategorije, dok novčani tokovi i nisu toliko dobri. Doduše Telekom ima mnogo jaču konkurenciju od NIS-a, a takođe ima i neke dodatne troškove, kao što je višak zaposlenih, kao i kvazifiskalne troškove poput finansiranja kulturnih ili sportskih događaja. To je nekada nametano i NIS-u, ali sada oni finansiraju šta oni hoće”, kaže Arsić dodajući da je ove godine na ime dividendi znatan iznos uplatila i Narodna banka (oko tri milijarde dinara) a očekuje se i uplata od Aerodroma, ali s obzirom na veličinu preduzeća to neće biti od velikog značaja za budžet.

Ono što je značajno za instituciju berzanskog poslovanja u Srbiji je uspostavljanje kulture poštovanja prava malih akcionara. Broker Nenad Gujaničić kaže da isplata dividende nije obaveza preduzeća, ali da, kada kompanija kontinuirano isplaćuje dividend, ona učvršćuje poverenje investitora u kompaniju, koji će potom radije čuvati nego prodavati njene akcije.

“Na zapadu, na razvijenim tržištima, javno listirane kompanije godinama i decenijama isplaćuju dividende akcionarima. To je već predvidivo poslovanje koje investitori vole. NIS je sada tek počeo da isplaćuje dividende i treba da učvrsti to poverenje, kroz nekoliko godina takve prakse, da pokaže da im je to dugoročno opredeljenje. Osim toga, ovo je presedan u domaćoj korporativnoj praksi. Kada bi i druga velika preduzeća kao Telekom ili EPS tako postupala mnogo bi se popravila korporativna kultura i korporativno upravljanje, a onda bi svima bilo bolje. Svuda velike kompanije u sektorima energetike i telekomunikacija imaju jake novčane tokove, iz kojih mogu, bez problema, da isplate dividende”, ocenjuje Gujaničić.

Da isplata dividendi deluje podsticajno na investitore potvrđuje i Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, koja ukazuje i da je većina listiranih preduzeća na berzi još uvek daleko od tog nivoa korporativne kulture.

„Isplata dividendi akcionarskih društava izuzetno pozitivno deluje na investicionu klimu u Srbiji, ukazujući na visok nivo korporativne kulture i povećanja poverenja između kompanije i akcionara. Takva praksa svakako daje doprinost atraktivnosti tržišta. Nekoliko kompanija sa tržišta Beogradske berze redovno isplaćuje dividende, no imajući u vidu broj kotiranih kompanija, visinu ostvarenog profita i visinu dividende to ne možemo smatrati uobičajenom dobrom praksom srpskih javnih akcionarskih društava“, smatra Dostanić.

I ne samo da prinos na akcije uspostavlja poverenje između akcionara i preduzeća, već je i značajan faktor prilikom privlačenja stranih investitora, posebno onih koji ulažu dugoročno.

„Možemo slobodno reći da je očekivanje dividende jedan od ključnih faktora prilikom odluke investitora da kupe akcije određenih kompanija. Naročito ako je reč o ulaganju na duži rok. To su pokazali i rezultati ovogdišnje ankete Beogradske berze, u kojoj je kao jedan od najznačajnijih ograničavajućih faktora za ulaganje na domaćem tržištu kapitala od strane investitora iz inostranstva naveden izostanak isplate dividendi od strane srpskih akcionarskih društava. Samo špekulativnim investitorima na kratak rok, koji u određenim okolnostima ulažu radi ostvarenja dobiti na razlici između kupovne i prodajne cene, nije od bitnog značaja okolnost isplate dividende“, napominje direktorka Beogradske berze, uz ogradu da nekada kompanije mogu da se uzdrže od isplate dividende u novcu ali, da i tada postoje načini da akcionari učestvuju u dobiti kompanije. Za “zdrave” kompanije isplata dividende ne bi trebalo da predstavlja opterećenje. Postoje razni oblici podele dividende, isplata u novcu, podela dodelom novih akcija ili njihova kombinacija. „Ne treba zaboraviti da je dividenda određena vrsta “nagrade” za poverenje u kompaniju i novac uložen u njen razvoj bez koga ne bio moguć ni njen poslovni uspeh. Pored isplate dividende, javna akcionarska društva treba da praktikuju određene standarde kvaliteta izveštavanja i ukupnog odnosa sa akcionarima u sklopu visoke korporative kulture, a sve to za dobro same kompanije, kao i za dobro vlasnika. Samo opredeljenje za takav oblik organizovanja nameće neodvojivost interesa rasta i uspešnosti kompanije i interesa akcionara. Razlozi za zadržavanje dobiti kompanija mogu biti različiti, a najčešći su potreba za novim investicijama i održavanje likvidnosti. Ponoviću, čak iako se dividenda ne isplaćuje u novcu, akcionari dobijaju nove akcije, što je, takođe, za njih dobra vest. Samo odluka da se profit ne rasporedi ostavlja akcionare bez “nagrade” (ili bar trenutno bez nagrade). No, odluku o raspodeli dobiti tj. isplati dividende donose sami akcionari na svojoj godišnjoj skupštini, pa tako sami odlučuju o tome odlučuju o reinvestiranju, keš isplati ili neraspoređivanju“, objašnjava Dostanić.

Ističući da je ostvarivanje dobiti jedan od osnovnih motiva ulaganja u hartije od vrednosti i za male akcionare i za profesionalne investitore Dostanić komentariše: “Ukoliko investitori očekuju da će njihova uložena sredstva u akcije kompanija rasti, brže nego što je slučaj ukoliko se opredele za ulaganje u neku drugu vrstu aktive, za očekivati je da će biti spremniji da se aktivnije uključe u berzansko trgovanje.“

Međutim, to nije i jedino dovoljno za razvoj berze. „Za ozbiljniji pomak na domaćem tržištu kapitala, pored rasta cena akcija pojedinačnih kompanija, potrebno je zadovoljiti i brojne druge uslove, kao što su dolazak novih kompanija na Berzu, povećanje transparentnosti i kvaliteta izveštavanja, kreiranje novih tržišnih materijala, a ne treba zanemariti ni nivo znanja i iskustva na polju ulaganja na tržištu kapitala, postojanje i iskustvo profesionalnih institucija kolektivnog investiranja, ukorenjenost tradicionlnih vidova štednje, zakonske stimulanse i materijalno-finansijske okolnosti potencijalnih ulagača“, zaključuje Dostanić.

Jedan od glavnih pokazatelja kvaliteta poslovanja kompanije je i prinos na akciju.

Prema rečima Gujaničića, kada je odnos dividende prema ceni akcije iznad pet odsto to se smatra jako dobrom akcijom. Naftna industrija Srbije je svojim vlasnicima donela čak 10,3 odsto zarade poslovanjem u 2012. godini. Poređenja radi, kompanije iste delatnosti u okruženju stvorile su mnogo manju vrednost svojim akcionarima. Tako je dividendni prinos akcije hrvatske INA-e bio 0,88 odsto, mađarskog MOL-a 2,6 odsto, slovenačkog Petrola 4,23 odsto, a austrijskog OMV-a 4,39 odsto.

A kada se na dividendu doda i kapitalna dobit, odnosno zarada na rastu cene, NIS je ove godine vrlo atraktivna akcija za posedovanje. Onaj ko u svom portfelju od početka godine ima akcije NIS-a na njima je što dividendom, što rastom cene zaradio čak 24 odsto.

I pored toga što je isplatio dividende NIS je uspeo da zadrži i poziciju najvećeg investitora u Srbiji u 2012. godini sa uloženih više od 500 miliona evra.

Komentarišući to što je NIS isplatio dividende čiji iznos je veći od polovine neto stranih direktnih investicija koje su ušle u Srbiju u 2012. godini jer je prošla godina bila posebno “mršava” što se tiče investicija, pa je neto priliv bio “težak” svega 230 miliona evra Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije kaže: „Nivo isplaćenih divideni, kao i dinamika, govore u prilog tome da je poslovanje NIS-a u Srbiji izuzetno uspešno i da je ušlo u stabilnu fazu. Na ovaj način se uspostavlja trajan kvalitetan odnos sa svim akcionarima. Nakon obimnih investicija u prethodnom periodu ovaj nivo isplaćenih dividendi ukazuje i na podizanje nivoa korporativnog upravljanja, čime se daje i trajan doprinos uspostavljanju dobrih tržišnih pravila poslovanja.“