Zapadnoevropske banke ostavljaju istočnu Evropu bez para

Banke su u 2013. godini nastavile sa povlačenjem kapitala iz centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Prema analizi Evropske banke za obnovu i razvoj iz ovog regiona (iz kog su isključene Rusija i Turska) je u prvom kvartalu 2013. povučeno kapitala u vrednosti 0,7 odsto BDP-a. Iako izvlačenje kapitala samo u ovom tromesečju nije ogromno, kada se tome doda sve što su zapadne banke povukle iz regiona od polovine 2011. godine dolazi se do čak 5,5 odsto BDP-a u proseku. U nekim zemljama je bankarski sektor maltene opustošen kao na primer u Mađarskoj, odakle je izvučeno 23 odsto BDP-a i Sloveniji (17 odsto).

U Srbiji – suprotno?

Narodna banka Srbije u saopštenju potvrđuje da je došlo do odliva kapitala ali da je „u prvom polugodištu 2013, u odnosu na isti period prošle godine, u bankarskom sektoru Srbije smanjeno i usporeno povlačenje kapitala od strane stranih banaka. U Srbiji, dakle, imamo suprotna kretanja od procesa u drugim zemljama regiona u kojima se taj odliv povećava ili ubrzava. NBS ističe da ni u prvom polugodištu 2013, kao ni u istom periodu prethodne godine, nije bilo povlačenja vlasničkog  kapitala iz domaćih banaka“, ukazuju u NBS.

Odliv po osnovu plaćanja kamata banaka manji je za 30,8 miliona evra, dok je povlačenje dobiti stranih banaka bilo manje u prvom polugodištu ove u odnosu na isti period prethodne godine za 64,6 miliona evra. U istom periodu neto odliv po osnovu korišćenja i otplata kredita domaćih banaka prema stranim bankama manji je za 112,5 miliona evra.

U prvom polugodištu strane banke su povećale svoja neto ulaganja u državne hartije od vrednosti za 744,9 miliona evra.

„Iz iznetih podataka jasno se može zaključiti da je, kada je Srbija u pitanju, u ovoj godini u odnosu na prethodnu usporeno povlačenje kapitala po svim osnovama“, ističe NBS.

Prema podacima iz platnog bilansa koje objavljuje NBS, odliv kapitala po osnovu banaka u prvih pet meseci ove godine iznosi 368,4 miliona evra, što jeste smanjenje u odnosu na isti period prošle godine kada je to iznosilo 373 miliona evra. Međutim u sektoru preduzeća odliv, odnosno razduživanje po osnovu krosborder kredita iznosi 87 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine postojao priliv od 61,4 miliona evra. Istovremeno, ove godine beležimo značajan odliv kapitala od 252 miliona evra na osnovu vraćanja kredita MMF-u od strane NBS.

Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji objašnjava da se radi o krosborder kreditima koje su matice davala ćerkama i da je logično, sa padom privredne aktivnosti u ovim zemljama, da se ti krediti vraćaju. Da nije bilo Bečke inicijative ovo povlačenje bilo bi daleko veće i moglo bi izazvati kolaps privreda u vom regionu. On smatra da kada dođe do oporavka privreda i kapital će se vratiti na ova tržišta.

Doba povlačenja novca sa evropske periferije

U periodu opšteg rasta banke su kljukale građane i privredu kreditima, samo od 2002. do 2008. godine aktiva bankarskog sektora u Srbiji povećana je sa 451,8 milijardi dinara na 1.916 milijardi dinara, skoro pet puta. Izvori kapitala za tolike kredite najvećim delom stizali su iz inostranstva, iz matičnih banaka koje su u to vreme jeftini kapital sa međunarodnih finansijskih tržišta plasirale ovde uz ogromnu zaradu.

Sada kada su privreda, a i građani narkomanski zavisni od kredita -  slavina se zavrće.

Tokovi kapitala su se promenili i sada se krediti vraćaju od periferije Evrope ka zapadu, uvećani za kamate, slabeći tako i bankarske sektore ovih zemalja, ali i njihovu deviznu poziciju. Prema izveštaju EBRD, od izbijanja krize 2008. godine eksterno finansiranje bankarskih sistema u istočnoj i jugistočnoj Evropi smanjeno je za 30 odsto, a najveća smanjenja su u onim zemljama gde su pre krize bili najveći prilivi.

Ekonomista Slobodan Komazec objašnjava da svetska ekonomska kriza nije uspela da sanira bankarski sektor i finansijska tržišta i da su zapadnoevropske banke u velikim problemima zbog nelikvidnosti i nenaplativih kredita. Banke uz to imaju i sve slabiju perspektivu kvalitetnih plasmana u evropskim zemljama.

„Sada se nalazimo u periodu kada se očekuje talas značajne inflacije u zemljama kao što su Italija, Španija, Grčka ili Portugal. Evropska centralna banka i američki FED pripremaju se za zaokret u monetarnoj politici i umesto ekspanzivne monetarne politike sa kamatama blizu nule idu na povećanje kamatnih stopa i zaoštravanja uslova kreditiranja što će dodatno otežati položaj banaka. Banke se pripremaju za ta dva šoka i, bez obzira na veću oplodnju kapitala u istočnoj Evropi, sada te banke povlače sredstva, depozite i profite iz ćerki u matice. Ovde se uglavnom radi o državama koje su se velikim delom oslonile na priliv tog jeftinog kapitala, a koji je plasiran po mnogo višim kamatama i gde su ostvarivani ogromni profiti. U međuvremenu došlo je i do promene bankarske regulative, zahtevi za kapitalnom adekvatnošću su povećani sa osam na 12 odsto. Tako je profit otišao u drugi plan, a u prvi su izbili sigurnost i finansijska stabilnost“, objašnjava Komazec razloge povlačenja novca sa evropske periferije ka maticama.

Preti zaoštravanje krize

Proces koji je započeo 2009. godine za kratko je zaustavljen u nekim zemljama u drugoj polovini 2012. godine zbog velikih plasmana jeftinog kapitala - nastalog štampanjem para američkog FED-a i Evropske centralne banke - u zemlje u razvoju, posebno u njihove državne obveznice. Tako je i Srbija, pored Poljske, BiH i Bugarske, bila među zemljama koje su imale neto priliv u poslednjem kvartalu 2012. godine. Međutim, situacija se ponovo okrenula u 2013. godini, a od maja je skoro potpuno prestala kupovina državnih hartija. Tako je u evropske zemlje u razvoju u prvom kvartalu 2013. plasirano preko 10 milijardi dolara, da bi u drugom kvartali imali odliv kapitala od oko četiri milijarde evra, pokazuju statistike u izveštaju EBRD.

Od polovine 2011. do polovine 2012. godine iz filijala iz ovog dela Evrope ka maticama zapadnih banaka otišlo je oko 55 milijardi evra. S obzirom da je iz Srbije otišlo oko pet odsto BDP-a, to znači da je oko 1,5 milijarda evra otišla od domaćih banaka u stranom vlasništvu - ka njihovim vlasnicima.

Prema rečima Komazeca ono što čeka zemlje iz kojih se povlači kapital su problemi u platnom bilansu, smanjenje deviznih rezervi, rast nelikvidnosti, banke će gubiti finansijski potencijal i javlja se opasnost od deflatornog šoka.

„Već sada imamo stagnaciju kreditne aktivnosti banaka u Srbiji. Banke ovde će se suzdržavati od kreditiranja privrede i pokušavaće da povećaju kapital a to će još više pogoršati situaciju sa likvidnošću privrede. Ako centralna banka ne reaguje domaćim dopunskim kreditima da nadomesti ovaj odliv, imaćemo pooštravanje krize, smanjenje investicija i zaposlenosti. Centralna banka kod nas vodi vrlo ograničenu monetarnu politiku i samo se bazira na stabilnost cena, kursa i finansijsku stabilnost. Naša centralna banka mora da preuzme deo funkcije budžeta i selektivnim kreditima finansira prioritetne oblasti kao što je izvoz, poljoprivreda ili saobraćaj. Nije tačno da će to dovesti do inflacije ukoliko se stave pod kontrolu novčani tokovi. Ogromne subvencije iz budžeta od preko 100 milijardi dinara koje se dele šakom i kapom mogu se zameniti monetarnom politikom. Tako bi se smanjile i kamatne stope, a kamate su danas ogroman problem za budžet. Sledeće godine će iznositi 120 milijardi, a 2015. godine 140 milijardi dinara. kamate postaju najveća stavka u budžetu i to fiksna, jer kamate se moraju platiti“, upozorava naš sagovornik.

U najvećem problemu su zemlje, kao Srbija, koje su razvoj bazirale na prilivu stranog kapitala. Svi spoljni šokovi sada pogađaju ove zemlje, a pre svega špekulantske akcije na međunarodnim tržištima. U ovakvoj situaciji jasno se vidi prednost domaćih banaka i domaće štednje koji su daleko otporniji na eksterne šokove. Na žalost, 84 odsto našeg bankarskog sistema se nalazi u rukama inostranih vlasnika, zaključuje Komazec.