Provizijama na kartice deru i kupce i trgovce

„Ne koristite kartice“, poručio je premijer Turske Tajip Erdogan pre nekoliko nedelja, poručivši bankama i interesnim lobijima da manipulacijama slabe ekonomiju, ali i građanima da se uzdrže od pohlepe i trošenja onoga što nemaju.

Ograničićemo provizije za platne kartice, najavili su i u Evropskoj uniji, pre nekoliko dana. Evropska komisija će predložiti ograničavanje naknada na 0,2 odsto vrednosti transakcije kada se plaća debitnim i 0,3 odsto kada se plaća kreditnim karticama. U skladu sa antimonopolskim propisima i uz ograničavanje tarifa za roming telekomunikacionim kompanijama, procenjuje se da će se građanima Evropske unije uštedeti čak 1,8 biliona evra (hiljada milijardi). 

Banke zarađuju na dve strane

Naknade širom EU variraju od 0,2 odsto u Holandiji do 1,5 odsto u Poljskoj. Ipak, zahvaljujući glomaznom birokratskom aparatu i tromom sistemu odlučivanja odluke o ograničavanju provizija prvo mora da usvoji Evropski parlament, a zatim i parlamenti svake zemlje članice ponaosob. U Hrvatskoj, sada već kao članici EU, već se raduju ovakvom razvoju situacije jer provizije za plaćanje karticama, kako prenose njihovi mediji, idu do čak sedam odsto.

U Srbiji, kao i u drugim zemljama, banke i kartičarske kuće zarađuju dvojako. Ukoliko se plaća kreditnom karticom, banke naplaćuju proviziju trgovcu, koja se kod nas kreće do 3,5 odsto na vrednost transakcije dok, s druge strane, naplaćuju kamatu i kupcu koja je i preko 30 odsto godišnje. Ukoliko se plaća debitnom karticom onda nema kamate za kupca, ali i dalje ostaje provizija koja se naplaćuje prodavcu, a koju najčešće oni ukalkulišu u cenu robe.

Sa tolikim provizijama svim trgovcima koji imaju male marže, kao na primer diskontima pića koji rade za razliku u ceni od tri do pet odsto, se ne isplati ni da prihvataju kartice, jer banci moraju da isplate skoro celu svoju zaradu.

Pola profita - banci

I u tekstilnoj industriji slična je situacija. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i vlasnik tekstilne fabrike Modus, upozorava da pola profita od prodaje tekstilnih proizvoda koje se plaćaju karticama - ide banci.

„Banke samostalno odlučuju o visini provizije, pa u našem poslu naplaćuju 1,5 do 2,5 odsto na bruto promet. To znači da banke naplaćuju proviziju i na uračunati PDV, odnosno država dozvoljava da banke prihoduju i od plaćenog poreza. Sa profitom od pet odsto u tekstilnoj industriji to znači da pola zarade od svega što je plaćeno karticom ide banci. I mi tu ne možemo ništa. Predlagali smo da se dozvoli da dajemo popuste za plaćanje kešom ali nije moglo, zbog navodne diskriminacije kupaca. Tražili smo da se provizija na kartice limitira na 0,5 odsto, ali ni to ne može. Uz to, banke ni na jednu uslugu ne plaćaju PDV, mada ne znam zašto se njihove usluge razlikuju od bilo kojih drugih“, žali se Knežević.

U 2012. godini u Srbiji je obavljeno preko 141 milion transakcija platnim karticama, najviše debitnim, a vrednost prometa iznosila je skoro 565 milijardi dinara. Ako su na ovaj iznos prometa primenili prosečnu kamatnu stopu od dva odsto, banke i kartičarske kuće uzele su oko 11,3 milijardi dinara (oko 100 miliona evra) na ime provizija.

U odnosu na 2011. godinu promet karticama je povećan za oko 80 milijardi dinara.

U 2012. godini neto prihodi celog bankarskog sektora od ukupnih provizija i naknada, ne samo od kartica, iznosio je čak 306 miliona evra.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije na kraju juna u Srbiji je izdato 1,1 milion kreditnih kartica, a ukupno je bilo 890.000 korisnika kartica. Od odobrenih 83 ,7 milijardi dinara odobrenog limita građani koriste 38,4 milijarde dinara, što znači da su toliko zaduženi po kreditnim karticama.

„Banke su amnestirane od bilo kakvog ozakonjenja njihovog ponašanja“, zaključuje Knežević.

Siromašni plaćaju najskuplje

Druga strana medalje su kamate na kreditne kartice građana. Prema statistici Narodne banke Srbije, u maju prosečna kamatna stopa na kreditne kartice iznosila 23,65 odsto godišnje. Ipak, pregledom ponude najvećih banaka u Srbiji može se videti da one idu i preko 30 odsto.

Tako je u najvećoj banci Intezi efektivna kamatna stopa 32,05 odsto, u Hipo banci 30,4 odsto, Sosijete ženeralu od 30,6 do 33 odsto ili Komercijalnoj banci od 33 do čak 39 odsto.

Poređenja radi, u zemljama u okruženju građani plaćaju dva i više puta jeftinije zaduživanje po kreditnim karticama. Prema podacima Centralne banke BiH, prosečna kamatna stopa za kreditne kartice iznosi 13 odsto. U bankama koje posluju i u Srbiji i Hrvatskoj, hrvatski građani plaćaju skoro tri puta nižu kamatu na kartice. Tako je kamata za kartice u Hipo banci u Hrvatskoj 11,6 odsto, a u Privrednoj banci Zagreb čiji je vlasnik Inteza - 11,98 odsto. Bankari se pozivaju po pravilu na visoku inflaciju u Srbiji u odnosu na druge zemlje. Međutim, inflacija u Srbiji u prošloj godini jeste bila visoka 12,3 odsto, dok je u Hrvatskoj 4,4 odsto. Ipak razlika je oko osam procenata, dok je razlika u kamatnim stopama na kartice i preko 20 procenata!

Sa takvim kamatama pravo je čudo da je samo oko 78.000 kartica u docnji sa otplatom obaveza više od 60 dana.

Ovaj vid zaduživanja je pravi zlatni rudnik za banke, posebno u vreme krize. Iako deluje paradoksalno, ali u nemogućnosti da razvuku platu do kraja meseca, građani i to posebno sa manjim primanjima, sve češće posežu za „plastikom“. Pošto je sve teže dobiti keš kredit, ovo je lak i brz način da se zaduže, ali se iz tog začaranog kruga posle teško izvući.