Suđenja zbog kredita u švajcarcima

Samovolja i nadmoć banaka u odnosu ne samo na klijente već i državu i njen pravni sistem, posebno u zemljama u tranziciji kakva je Srbija, mogli bi se naći na iskušenju nakon nekoliko odluka sudova u okruženju u korist klijenata.

U Hrvatskoj je pre nekoliko dana veliku prašinu digla prvostepena presuda Trgovinskog suda po kolektivnoj tužbi udruženja Franak po kojoj osam tuženih banaka mora da nadoknadi klijentima novac koji su naplatile jednostranim i netransparetnim povećanjima kamatnih stopa na kredite u švajcarskim francima, a naložio im je i da sve kredite u švajcarcima preindeksiraju u kune i odrede fiksnu kamatnu stopu.

Ova odluka digla je Hrvatsku na noge, s jedne strane obične ljude koji u ovome vide zaštitu od pohlepnih banaka, a sa druge sami bankari koji upozoravaju da će moguće odštete ugroziti bankarski i ceo finansijski sistem, a uz to su i prema ministarstrvu finansija uputili skrivenu ucenu da neće moći da finansiraju deficit države. Nedavno je održan sastanak bankara sa predstavnicima Vlade Hrvatske posle čega je potpredsednik Vlade Branko Grčić izjavio da ova odluka “ne može nam ići u prilog, posebno u situaciji kada je dostupnost kredita jedan od ključnih aspekata za oporavak privrede. Prema tome, stalo nam je da se destabilizacija ne dogodi na bilo koji način”. Ovo je shvaćeno kao lobiranje banaka kod vlasti da se utiče na rad suda, pošto se tek očekuje pravosnažna presuda nakon žalbi banaka.

Poslednja u nizu pretnji banaka je da će, ako izgube spor, zaoštriti uslove budućeg kreditiranja. Odšteta koju bi banke morale da plate procenjuje se čak do oko 900 miliona evra, mada bankari pokušavaju da preuveličaju cifru plašeći javnost slomom finansijskog sistema. U Hrvatskoj je, inače, oko 100.000 korisnika kredita u švajcarskim francima.

Nezakonit zajam u francima

U BiH je, takođe, pre manje od mesec dana doneta presuda Opštinskog suda u Mostaru protiv Hipo alpe adria banke da je nezakonito odobravala kredite u švajcarskim francima, odnosno da su ovi krediti protivzakoniti, a banka mora da obešteti klijenta za promenu kursa švajcarskog franka prema marki koja je inače fiksirana za evro.

I u zemljama EU krediti u švajcarcima više nisu dobrodošli pa je tako austrijski Vrhovni sud nedavno potvrdio presudu Trgovačkog suda u Beču kojom je ugovor jednog klijenta s bankom za kreditiranje u švajcarskim francima proglasio ništavim. Kako je objavio dnevni list Di pres (Die Presse), ugovor o kreditiranju u francima proglašen je ništavim jer je finansijska savetnica iz banke klijenta nagovorila da svoj kredit prebaci iz evra u švajcarski franak, pri tome ga ne informišući o rizicima.

Mađarska je jedina zemlja u okruženju gde je neki organ vlasti zaštitio dužnike u švajcarcima, pa je tako fiksiran kurs franka prema forinti prilikom otplate kredita na mnogo nižem nivou od tržišnog zbog čega se između ostalog vlada Viktora Orbana našla na velikom udaru finansijskih elita, Evropske unije i MMF.

Oko 22.000 korisnika kredita u švajcarskim francima u Srbiji dugo je čekalo rešenje Narodne banke Srbije, a dočekali su preporuke koje je u četvrtak prva prihvatila banka Inteza koja, iako najveća, nije među onima koje prednjače u broju odobrenih kredita u švajcarcima. Preporuke Narodne banke zahtevaju od banaka da u naredne tri godine rate obračunavaju po kursu prema švajcarcu koji je važio na dan odobravanja kredita, ali razlika se ne oprašta već knjiži posebno i nakon tri godine će stići na naplatu.

Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS: da li će ispuniti očekivanja dužnika po kreditima u švajcarcima

Zelenaške zatezne kamate

Druga preporuka je da banke u Srbiji vrate klijentima novac koji su naplatile zbog nezakonitog povećanja kamatnih stopa. I ove preporuke su među korisnicima kredita većinom okarakterisane kao pomoć bankama jer u prvoj preporuci se samo odlaže problem i to je nešto što banke i same rade, dok se u drugoj uopšte ne pominje zatezna kamata na sredstva koje su banke nezakonito naplatile klijentima. Kada klijenti kasne sa otplatom kredita banke obračunavaju zateznu kamatu dostiže neverovatnih 0,5 odsto dnevno i to na kredite sa deviznom klauzulom što onog koji je upao u docnju bespovratno tera u dužničko ropstvo, jer sve što uplati odlazi na zateznu kamatu dok se glavnica ne smanjuje.

Zato su sve masovnije sudske tužbe protiv banaka za povraćaj sredstava koje se listom presuđuju u korist dužnika.

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva je podnelo oko 250 tužbi, od kojih je petnaestak dobilo prvostepenu presudu, a prema rečima predsednika udruženja Dejana Gavrilovića podneta je i prva krivična prijava tužilaštvu.

“Naš član je podneo krivičnu prijavu protiv skoro cele uprave Pireus banke zato što mu je posle samo dva meseca otplate povećana kamatna stopa. Banka je prodala kredit sa nižom kamatom od ostalih na tržištu, ali je ubrzo povećala. Za sada podnosimo ovu jednu prijavu, ali od jeseni mislim da će to biti masovnije”, najavljuje Gavrilović i dodaje da imaju slučaj da je jednom klijentu povećana kamata i pre nego što je uplatio i prvu ratu.

Ovo udruženje je u februaru podnelo i prvu kolektivnu tužbu protiv tri banke sa zahtevom da se vrate sredstva od jednokatnog povećanja kamatne stope i zbog nezakonitog ugovaranja kredita u švajcarskim francima, ali je pre mesec dana Ustavni sud poništio dva člana Zakona o parničnom postupku čime je faktički onemogućena kolektivna tužba.

„Sada čekamo da se donesu izmene tog zakona pa ćemo da vidimo šta će biti sa tužbom“, kaže Gavrilović.

Denis Perenčić predsednik Republičke unije potrošača i stručnjak za ugovorno pravo ističe da su banke koristile poslovnu politiku kao kriterijum za promenu kamatnih stopa što je protivno Zakonu o obligacionim odnosima i načelima o savesnosti i poštenju, ekvivalenciji uzajamnih davanja, ravnopravnosti ugovornih strana i dobrim poslovnim običajima.

Sporna preporuka NBS

Međutim, ono što je skandalozno je što su, prema tumačenju Perinčića, Narodna banka Srbije i tadašnji guverner Radovan Jelašić 2008. godine posredno legalizovali ovakvo ponašanje banaka preporukom BAN 002/08. Ova preporuka kaže da odredbe ugovora o kreditu kojima se predviđa promenljiva kamatna stopa koja zavisi od promene poslovne politike banke, treba da sadrže elemente kao što su „precizno definisane okolnosti, događaji i razlozi koji mogu prouzrokovati promenu poslovne politike u delu promena kamatne stope, saglasnost klijenta da prihvata promenu kamatne stope i obaveštenje klijenta o promeni kamatne stope“. 

Radovan Jelašić, bivši guverner NBS

Perinčić tvrdi da je Narodna banka morala da zabrani primenu poslovne politike banke kao kriterijuma za promenu kamatne stope, kao nezakonit i suprotan načelu savesnosti i poštenja, umesto što je donela preporuku kojom je zaštitila nesavesne banke i unela zabunu kod stručne javnosti.

„Poslovna politika banke je jednostran i neekonomski kriterijum koji nije merljiv. Banke su koristile poslovnu politiku da bi isključile svaki rizik i tako bile podstaknute da se bave moralnim hazardom. U ugovorima su lažno predstavljali da dele rizik, ali je rizik bio samo na klijentima, što se može smatrati i prevarnom radnjom. Preporukom Narodne banke 002/08 banke su dobile zeleno svetlo za neregularno poslovanje. Kasnije je 2011. godine Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga taj način poslovanja inkriminisan, ali pošto zakon ne može da se primenjuje retroaktivno NBS je mislila da opere ruke od toga. Međutim, sve vreme to je bilo protiv Zakona o obligacionim odnosima i Narodna banka je morala, poštujući taj Zakon, da zabrani korišćenje poslovne politike kao kriterijuma za određivanje kamatne stope“, objašnjava Perenčić.

On je ubeđen i da će sud doneti odluku da je valutna klauzula nezakonita jer Zakon o obligacionim odnosima uopšte ne predviđa valutnu klauzulu.

„Valutnom klauzulom se narušava ekvivalencija davanja i obesmišljava se svrha ugovora o kreditu, a to je da se otplatom anuiteta otplati i kredit uvećan za kamatu. Sa valutnom klauzulom klijent otplaćuje kredit, kamatu i kursne razlike. Tako smo došli da ljudi posle nekoliko godina otplate kredita duguju više nego na početku ugovora. Uz to banke su se obezbedile od rizika i osiguranjem kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita kod koje je oko 75 odsto zajmova u francima osigurano. Uz obezbeđenje od valutnog rizika koje banke centrale moraju rade zbog primene Bazel 3 standarda, banke faktički nisu imale nikakav rizik od promene kursa franka“, ističe Perenčić.

On kaže da ovo nije novina u svetu i da je 1980-ih godina u Australiji Vest banka prodavala kredite u švajcarcima tamošnjim farmerima. Na kraju se sve završilo tako što su oni dobili sudski spor protiv banke i nadoknadu štete.