Milijarda evra za kamate
U 2014. godini za kamate na javni dug biće isplaćeno milijardu evra, što je pet puta više nego u 2008. godini i veće od zbira vojnog i agrarnog budžeta
Dok se u Skupštini Srbije lome koplja oko rebalansa budžeta za 2013. godinu kojim bi bar donekle trebalo da se ispravi katastrofalno planiran prvobitni budžet (za prvih šest meseci napravljen je deficit od 98 milijardi dinara, a planirani deficit za celu godinu iznosio je 122 milijarde), dok se smanjuju prihodi i rashodi, krešu subvencije i realno smanjuju plate i penzije - jedna stavka na rashodnoj strani državnog proračuna nezaustavljivo raste. Naime, u 2013. godini iz budžeta će se za kamate na javni dug izdvojiti 800 miliona evra, a već u 2014. godini oko milijardu evra.
Poređenja radi, vojni budžet iznosi 500 miliona, a poljoprivredni 400 miliona evra. Dakle, samo za kamate, ne i osnovicu duga, u sledećoj godini iz državne kase izdvojiće se više nego za poljoprivredu i odbranu zajedno. U uslovima krize Srbija ipak radi na rastu i razvoju, ali samo - računa naših kreditora. Koliko vredno se radi na tome pokazuje poređenje da je 2008. godine isplaćeno 200 miliona evra na kamate, a šest godina kasnije to će nas koštati petostruko više.
Predloženim rebalansom deficit se povećava na 178 milijardi dinara, ali prema oceni Fiskalnog saveta i to je previše optimistično jer očekuju da će prihodi podbaciti za 15 milijardi, a rashodi biti veći za oko 10 milijardi dinara, pa je njihova procena deficita za ovu godinu 200 milijardi dinara. Kada se sa republičkim deficitom saberu i lokalne samouprave, Putevi Srbije i druge institucije, u Fiskalnom savetu očekuju da će deficit ove godine iznositi oko šest odsto BDP-a. Sa ovolikim deficitom javni dug čak neće ni usporiti rast, da ne govorimo o nekom njegovom smanjenju.
Javni dug nastavlja da raste
Osim plana za rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju koja godišnje progutaju od 700 do milijardu evra, a koji će dati efekta tek od 2015. godine, jer taj plan povlači i troškove za otpremnine oko 60.000 ljudi koji rade ili „rade“ u tim firmama i niska indeksacija plata i penzija u sledećih godinu i po koja bi trebala da napravi uštedu od jednog procentnog poena BDP-a, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da nema kredibilnog plana za 2014. godinu, a bez dodatnih mera javni dug će nastaviti da raste.
„U 2014. godini nedostaje bar 350 miliona evra za održivost javnih finansija. Ako se ovako nastavi rast javnog duga prema BDP-u pitanje je da li ćemo izdržati naredne tri godine krize… Visina javnog duga i kamate čine prilagođavanje sve težim. Skoro polovinu uštede od kontrole plata i penzija od oko jedan odsto BDP-a poješće rast troškova kamata od 0,4 odsto. Imamo trku između rasta kamata i potreba za sve većim uštedama u budžetu. Deficit se mora smanjiti u 2014. godini kako bi se zaustavio rast duga“, poručio je Petrović.
Pavle Petrović
Ipak, i ovako ozbiljna situacija može se predstaviti optimistički, pa smo tako imali vest Ministarstva finansija da je u maju smanjen javni dug za 107 miliona i iznosio 18,9 milijardi evra, odnosno 56,3 odsto BDP-a, kao i da je mesečni deficit u junu iznosio samo pet milijardi dinara.
Računovodstvene cake za štelovanje duga
Petrović pojašnjava da se „sve menja ali stvari u Ministarstvu finansija izgleda ne“. Metodologiju Ministarstva, koje je u prošlom mandatu vodio Mirko Cvetković, po kojoj se u dug nije uključivao dug lokalne samouprave i koji se stavljao u odnos sa budućim, još neostvarenim BDP-om, a koji je tadašnja opozicija kritikovala, sadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić samo je preuzeo.
Prema ispravnoj metodologiji koju daje Eurostat, javni dug iznosi 62,8 odsto BDP-a sa tendencijom rasta na 65 odsto do kraja godine. Takođe, Petrović napominje da nikakvog smanjenja javnog duga nije bilo, osim privremeno, zbog smanjenja depozita države ili aprecijacije dinara. U prethodna tri kvartala javni dug je porastao za 3,2 milijarde evra, što je rekordan rast.
Prema računici ekonomiste Miroslava Zdravkovića, od formiranja ove vlade dug je povećan za 3,5 milijarde evra, što iznosi dnevni rast od 11,3 miliona ili neverovatnih 131 evro u sekundi.
Koliki je stvarno dug od 18,9 milijardi evra najlakše je videti kada se izračuna šta se za to može kupiti. Na primer, da bi otplatili dug treba nam 68 miliona tona pšenice, i to ne računajući kamatu. Naš dug je ekvivalent 27 miliona kvadrata stambenog prostora ili čak 1,26 miliona kragujevačkih automobila Fijata.
Samo u maju je plaćeno 57,3 miliona evra za kamate od čega bi se moglo napraviti na primer 29 kilometara autoputa.
Do kraja ove godine neophodno je da država obezbedi, drugim rečima zaduži se, 2,7 milijardi evra a sledeće 4,5 milijarde da bi mogla da funkcioniše.
Druga loša vest je da je vreme jeftinog novca iz SAD prošlo, nakon najave Bena Bernankija, predsednika američkog FED-a da će usporiti sa štampanjem dolara. Silni američki novac je krenuo iz zemalja u razvoju da se vraća u američke obveznice, a prinosi na državne obveznice zemalja kao što je Srbija skočili su u nebo. Tako se na sekundarnom tržištu obveznice Srbije sa dospećem u 2021. godini sada prodaju sa prinosom od 7,2 odsto, što ukazuje da ako bi država sada probala da emituje evroobveznice verovatno bi morala da plati kamatu od oko sedam odsto. U ekonomskoj teoriji, ali i praksi poznato je da zemlju koja mora da plaća toliku kamatu čeka finansijski krah. Ovaj trend se već oseća, pa je 2. jula država emitovala 3,3 milijarde dinara dvogodišnjih obveznica sa prinosom od 10,48 odsto, što je za 0,5 procentnih poena više nego pre dva meseca. Pri tome je realizovana samo trećina emisije.
Petrović smatra da će država pokušati da izbegne da izađe na međunarodno finansijsko tržište i da će probati da napravi dogovor sa Svetskom bankom o pokrivanju budžetskog deficita, a u opticaju je i ruski zajam za budžet.
„Ne verujem da će Svetska banka ući takav dogovor bez nekog signala MMF-a, i polovina ruskog zajma zavisi od toga da li ćemo imati aranžman sa MMF-om koji sada deluje daleko“, napomenuo je Petrović.
Solidarni porez
Fiskalni savet je predložio i jednu meru koja bi povećala prihode države za oko 0,6 odsto BDP-a, a to je solidarni porez koji bi plaćali zapsoleni u javnom sektorum, javnim preduzećima i nezavisnim državnim telima kao što je NBS ili upravo Fiskalni savet. Njihov predlog je da se ovaj privremeni porez od 10 odsto naplaćuje na sve plate i penzije veće od prosečnih. Tako se na primer na prosečnu platu od 40.000 dinara ne bi plaćao taj ekstra porez, ali bi se na platu od 50.000 dinara, na deo koji je iznad prosečne plate, obračunalo 10 odsto poreza, pa bi porez iznosio 1.000 dinara. Na platu od 100.000 dinara porez bi iznosio 6.000 dinara. Kod penzija bi bilo slično pa se tako na prosečnu penziju od 25.000 dinara ne bi plaćao nikakav porez, ali bi se zato na penziju od 110.000 dinara obračunao porez od 9.500 dinara.
