Da li je krenuo novi odliv kapitala iz Srbije?
Dinar za dva dana oslabio prema evru za skoro dva odsto, uprkos tome što je Narodna banka prodala 65 miliona evra na deviznom tržištu
Dinar je u poslednja dva dana oslabio prema evru za skoro dva dinara i juče je kurs iznosio 113,08 dinara za jedan evro. Ova deprecijacija ne bi privukla toliko pažnje da joj nije prethodila intervencija Narodne banke Srbije koja je prodala 65 miliona evra u poslednjih pet dana.
U istom periodu, Ministarstvo finansija je održalo dve emsije državnih obveznica koje su naišle na veoma malo interesovanje investitora. Naime, 28. maja od ponuđenih pet milijardi petogodišnjih dinarskih obveznica država je našla kupce za samo 1,26 milijardi dinara sa prinosom od 10,5 odsto. Juče, 4. juna, pokušali su da se zaduže za 75 miliona evra emitovanjem obveznica sa deviznim znakom, a prodali su 40 odsto, odnosno 30 miliona evra po diskontnoj stopi od 3,15 odsto.
Kretanje vrednosti dinara prema evru u poslednjih mesec dana, prema podacima NBS
Devizni kurs i priče o bankrotu
Ova događanja su, prema mišljenju ekonomista, povezana i pokazuju da stranci više ne žele državne obveznice, posebno dinarske, u meri u kojoj su ulagali u njih do sada. Ovo bi mogao da postane veliki problem jer oko 80 odsto javnog duga je u devizama i svako slabljenje dinara znači da je potrebno više dinara za otplatu tih dugova. Na primer, prema podacima Ministarstva finansija, krajem aprila javni dug je iznosio 19,08 milijardi evra. Po kursu na taj dan to je u dinarima iznosilo 2.109 milijardi dinara, a po kursu od utorka dug je uvećan za skoro 40 milijardi dinara samo zbog ovog slabljenja dinara.
Beograd, 04.06.2013 - sednica Vlade Srbije: Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta ističe da je, nakon loših tendencija u javnim finansijama i lošeg izveštaja MMF-a koji je prognozirao znatno veći deficit budžeta od planiranog, verovatno došlo do oklevanja investitora i pada interesovanja za hartije od vrednosti i veće kupovine deviza s druge strane.
„Deo javnog duga je u evrima i sa svakim jačanjem evra taj dug raste u dinarskom iznosu. To je jedan od kanala za povećanje javnog duga. Do sada nije bilo eksplozivnog rasta duga baš zato što je držan kurs na nižem nivou. Sada pad kursa pojačava pritisak na javni dug“, objašnjava Vučković.
Nenad Gujaničić, analitičar Sinteze ocenjuje da je na devizno tržište poslednjih sedmica uticala priča o bankrotu i spekulacije u vezi sa tim.
„Naše devizno tržište je prilično plitko i sa veoma malim iznosima mogu da se naprave velike promene. S druge strane, dinar je jačao poslednjih godinu dana i pre ili kasnije moralo je da dođe do njegovog slabljenja. Glavni razlog stabilnog kursa bilo je veliko zaduživanje na međunarodnom tržištu, ali te dugove treba i vraćati. Takođe, mogli smo jeftinije da se zadužujemo, ne zato što smo nešto dobro uradili, već zato što su sve velike centralne banke, od ECB, FED-a do Banke Japana vodile labavu monetarnu politiku i štampale ogromne količine novca“, objašnjava Gujaničić.
Kretanje evra prema dinaru u ovoj godini (izvor: Mondo)
Preti zastoj u kreditiranju?
Međutim, kao što to često bude, lošim vestima o domaćim javnim finansijama pridružile su se i zabrinjavajuća dešavanja na globalnom nivou. Poslednjih nedelja dolazi do masovnog povlačenja zapadnog, pre svega američkog kapitala iz rastućih ekonomija zbog rasta prinosa na američke obveznice, kao i zbog signala da će FED smanjiti štampanje dolara zbog oporavka američke privrede.
Tako specijalizovani finansijski sajtovi prenose upozorenja investicionih bankara da sledi povlačenje sa rastućih tržišta kojima pripada i Srbija. En Benoa, šef strategije za rastuća tržišta u Sosijete ženeral banci, kako prenosi Juromani (Euromoney), kaže da očekuje pad na većini rastućih tržišta i više ne preporučuje izlaganje na tržištima obveznica ovih ekonomija.
U maju su berze u rastućimm ekonomijama pale za tri odsto, što je najviše u ovoj godini, a analitičari očekuju nastavak odliva kapitala i u junu i julu.
Ekonomista Mlađen Kovačević upozorava da je Srbija postala narkomanski zavisna od priliva stranog kapitala i zastoj u kreditiranju bi bio veoma neprijatan.
“Devizni kurs bi otišao u nebo, a morali bi da molimo za reprograme i prodajemo šta imamo. Slabija emisija državnih obveznica je loš znak - znači da investitori gube poverenje. Ako kreditiranje bude samnjeno, nemojte da vas začudi odluka da se proda Telekom i to će biti potrošeno kroz budžet. Može da se rasprodaje, ali to ne traje beskonačno”, smatra Kovačević.
On ukazuje i na apsurdnu činjenicu da je dinar prema evru od juna prošle godine ojačao sa 117 na 111 dinara, dok je istovremeno inflacija u Srbiji iznosila preko 11 odsto, a u Evrozoni oko 1,5 odsto.
“To je politika koju je teško razumeti. U tom periodu ništa se nije desilo u Srbiji što bi opravdalo jačanje dinara. A držanje valute na visokom nivou ima negativne posledice na izvoz i alokaciju resursa”, napominje Kovačević.
