Preti deficit budžeta od 300 milijardi dinara

Međunarodni monetarni fond je u svom saopštenju nakon posete Srbiji ustvrdio da, ukoliko se ne promeni politika, deficit budžeta u ovoj godini biće preko osam odsto BDP-a, više nego dvostruko veći od budžetom planiranih 3,6 odsto BDP-a. Drugim rečima, umesto planiranih 122 milijarde dinara manjka, država će potrošiti preko 300 milijardi dinara više nego što će prihodovati, ocenjuje MMF i naravno sve to će se morati finansirati zaduživanjem.

Fiskalni savet je daleko optimističniji od MMF-a pa je procenio budžetski deficit od 5,5 odsto BDP-a odnosno oko 210 milijardi dinara za ovu godinu, što je i dalje daleko više od onog što je Ministarstvo finansija sračunalo pre samo šest meseci.

(karikatura: Novosti, Goran Divac)

Ako bi se ostvarile procene Fiskalnog saveta, koje uzimaju u obzir i predložene poreske promene koje se nalaze u skupštini i koje bi trebalo da smanje deficit za oko jedan odsto BDP-a, značilo bi da se od 2008. godine manjak u javnoj kasi učetvorostručio, sa 50 milijardi na 200 milijardi dinara.

Prema samim podacima Ministarstva finansija o izvršenju budžeta za prva četiri meseca, prekoračenje planiranog je ogromno, jer je deficit iznosio 76 milijardi dinara na kraju aprila. Ako bi se istim tempom nastavilo do kraja godine manjak bi iznosio 228 milijardi dinara.

Kriza javnog duga

Ovoliki fiskalni deficit može lako otvoriti krizu javnog duga s obzirom da se finansira isključivo zaduživanjem koje je već prešlo 60 odsto BDP-a prema podacima Fiskalnog saveta, a MMF procenjuje da će do kraja godine dostići i 65 odsto. Naravno, ovo u potpunosti razotkriva pokušaje Ministarstva finansija da predstavi kako je javni dug zapravo smanjen na 56 odsto BDP-a u aprilu iako je od početka godine dug povećan za 1,5 milijardu evra.

Najveći razlog za ovoliku razliku između planiranog budžeta i stvarnog stanja javnih finansija stručnjaci vide u lošem planiranju prihoda. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ukazuje na očigledne greške u planiranju rashoda od dvadesetak milijardi dinara. Osim toga, ma kako to čudno zvučalo jačanje dinara nije išlo na ruku budžetu jer je prilikom planiranja u novembru prošle godine kalkulisan evro od 119 dinara, a od početka godine se kreće na nivou od 111 dinara. Osim toga, u Ministarstvu finansija su pokazali, kako ističe Arsić, nepoznavanje stečajnog postupka jer su očekivali značajne sume iz stečaja četiri banke, ali se pokazalo da to nije moguć prihod.

“Pored lošeg planiranja, promene u makroekonomskom okruženju su doprinele slabijim prihodima od očekivanih. Iako je jačanje dinara dobro za inflaciju i olakšava dužnicima u ovoj valuti, ono slabi međunarodnu konkurentnost naše privrede i javne finansije. Zbog toga što je kalkulisan kurs od 119 dinara za evro kada je pravljen budžet, a sada je oko 111 dinara, prihodi od PDV-a na uvoz su manji za više od 20 milijardi dinara. Takođe, država je uvela finansijsku disciplinu za sebe skraćivanjem rokova plaćanja i izmirivanjem dugova, a nije uvela disciplinu u naplati poreza, pošto je Poreska uprava uglavnom imala marketinški pristup, a tek od skoro su počeli da pritiskaju poreske obveznike”, objašnjava Arsić dodajući da je ipak procena MMF-a prevelika i da je realnije očekivati deficit od sedam odsto BDP-a.

On ističe i da najavljene mere ministra Dinkića neće dati rezultate u rastu javnih prihoda kakve on najavljuje - od preko 30 milijardi dinara, već da će to biti za desetak milijardi manje. Osim toga ministarstvo nije u budžetske rashode uključilo ni obveznice kojima je država pokrivala dug Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd, kao ni aktivirane garancije za dugove Železnica Srbije i Srbijagasa.

Zamrzavanje plata vodi u propast

“Uzimajući u obzir udeo plata i penzija u ukupnim rashodima, njihovo prilagođavanje bi trebalo da bude centralni stub kredibilne srednjeročne fiskalne konsolidacije”, stoji u izveštaju MMF-a nakon posete Srbiji.

„Smanjenje deficita za preko jedan odsto BDP-a do kraja godine zahtevaće snažne mere, pa bi povećanje plata i penzija u oktobru bilo fiskalno veoma neodgovorno. Kontrola plata i penzija u javnom sektoru biće neophodna i za budžet u 2014. godini“, mišljenje je Fiskalnog saveta. Po svemu sudeći račun će ponovo platiti zaposleni i penzioneri zamrzavanjem ili rastom primanja daleko manjim od inflacije, dakle realnim padom.

Iako su neki predstavnici stranaka vladajuće koalicije izjavili da zamrzavanja plata i penzija neće biti, a neki da će se i o tome razgovarati, iskustvo iz  2009. godine kada su takođe posle aranžmana sa MMF-om primanja u javno sektoru i penzije zamrznute do 2011. godine iako su se i tada političari na vlasti kleli da se to neće desiti.

Ekonomista Zoran Popov ističe da su i praksa i ekonomska nauka dokazali da smanjenje plata i penzija nije nikog izvuklo iz krize i da samo dodatno smanjuje proizvodnju.

„To je standardna medicina koju MMF primenjuje u Grčkoj, Portugalu, Španiji i Italiji a dok god se taj recept primenjuje te zemlje su u krizi i nigde nije doneo poboljšanje. Ako se plate u javnom sektoru i penzije zamrznu doći će do smanjenja agregatne tražnje, što će dovesti do smanjenja proizvodnje i ekonomska situacija će još da se pogorša, a prihodi budžeta da se smanje. To se do sada pokazalo u ove četiri zemlje, a nauka je to utvrdila pre 100 godina, još od Velike depresije“, tvrdi Popov dodajući da nijedna velika zemlja ne sledi politku MMF-a i sve imaju velike budžetske deficite.

„Naši problemi nisu visoke zarade i penzije, nije suština problema deficit, već niska proizvodnja. Naš BDP je na 60 odsto BDP-a iz 1986. godine, a industrijska proizvodnja nije ni na polovini onoga gde je bila pre 27 godina. Imamo samo pet velikih industrijskih preduzeća, a to je posledica koncepta MMF-a od pre više od 10 godina, da se razvija sektor malih i srednjih preduzeća, pa smo pogasili preduzeća od 10.000 radnika“, opominje Popov.

Tabela

Deficiti budžeta 2008-2013

Izvor: NBS

* procena MMF-a