Nova vlada se zadužuje 11,6 miliona evra dnevno
Od isplaćene kamate poveriocima u aprilu moglo se izgraditi 73 kilometra autoputa, tvrdi ekonomista Miroslav Zdravković
(ilustracija, nastavljeno besomučno zaduživanje Srbije)
Javni dug je na kraju aprila iznosio nešto preko 19 milijardi evra i u odnosu na početak godine povećan je za 1,4 milijarde evra. Međutim, nekom magičnom računicom Ministarstvo finansija je objavilo da je dug u odnosu na bruto domaći proizvod smanjen sa 59.3 na 56,1 odsto.
Čini se neverovatnim, ali sa merama koje srpske vlasti koristi ništa nije nemoguće. Umesto da kao meru BDP uzimaju poslednja četiri kvartala (u kojima je naša privreda osim poslednjeg bila u recesiji), u Ministarstvu uzimaju kao meru BDP - buduću, planiranu vrednost za kraj 2013. godine u kojoj je planiran rast od dva odsto. Takvim statističkim vratolomijama omogućeno je da se rast duga predstavlja kao smanjenje, pa ko veruje - veruje.
Trka u zaduživanju se nastavlja
S druge strane, imamo neke čvrste podatke o visini javnog duga i njegovom kretanju u poslednjih godinu dana. U aprilu je smanjen dug za 309 miliona evra u odnosu na mart, pre svega prevremenim vraćanjem dela duga Londonskom klubu poverilaca zbog, kako je objašnjeno u Ministarstvu, viših kamata od onih po kojima sada možemo da se zadužimo.
Kamatne stope na dug Londonskom klubu je iznosila 6,75 odsto, mada u javnosti ostaje pitanje zašto je vraćen ovaj dug kada država ima izdatih obveznica u dinarima i po kamatama većim od 15 odsto, ako se već gledalo da se smanji opterećenje za kamate. U istom mesecu emitovano je novih hartija od vrednosti, odnosno zaduženi smo za 370 miliona evra.
Miroslav Zdravković
Ono što jeste poražavajuće je što je, u odnosu na april 2012. godine, javni dug povećan za više od 4,2 milijarde evra. Kako je izračunao ekonomista Miroslav Zdravković, autor portala Makroekonomija.org, to znači da nas je nova vlada zaduživala brzinom od 11,6 miliona evra dnevno ili 134 evra u sekundi i to posle aprilskog razduživanja. Za dve sekunde već dugujemo jednu prosečnu platu više.
Da bi ova vlada dostigla prethodnu potrebno je da pozajmi još 3,2 milijarde evra, što - ako nastave ovim tempom - uopšte neće biti teško.
Zloupotrebljivi podaci
Međutim, cena onoga što srpski građani gube ovom politikom zaduživanja je ogromna. Samo u aprilu plaćeno je za kamate 16,1 milijarda dinara, a za četiri meseca od početka godine - skoro 34 milijarde dinara.
Samo za kamate plaćene u aprilu moglo se napraviti 73 kilometra autoputa ili kupiti blizu 10.000 Fijatovih fića.
Za iznos ukupnog duga države u aprilu može se izgraditi čak 9.500 kilometara autoputa ili ozidati preko 27 miliona kvadratnih metara nekretnina.
Podatak o odnosu javnog duga i BDP-a je neupotrebljiv, ali je zato zloupotrebljiv. Bruka je da naša država koristi takve stvari da bi se predstavila kao da je napravljen neki uspeh, a još gore je što i neke kolege ekonomisti zatvaraju oči pred tim, oštar je ekonomista Mlađen Kovačević.
Mlađen Kovačević
U drugim zemljama koriste četiri poslednja kvartala kada određuju BDP, a kod nas - prognozirani na kraju godine. Osim toga, koriste BDP u tekućim cenama koji je uvećan za inflaciju od preko 11 odsto, a sa druge strane kada preračunavaju dug iz evra u dinare koriste veštački jak kurs dinara i tako dobiju nerealno nizak odnos javnog duga i BDP-a. Nema logike da je javni dug porastao, a da se prikazuje kao da je pao. Samo od zaduživanja prodajom dolarskih obveznica zadužili smo se preko dve milijarde evra. Nema šanse da je BDP porastao toliko, objašnjava Kovačević.
On upozorava da je realni dug mnogo veći, samo kada bi se dozvolilo da kurs evra dođe na svoju pravu vrednost od 160 do 170 dinara.
Zamislite samo koliko bi iznosio dug kada bi se množio sa tom vrednošću evra. I ovako se bankrot samo odlaže, a krediti se uzimaju gde god mogu. Ako se nastavi ovakva politika, u kojoj nema vizije privrednog rasta nego samo da se krpi od danas do sutra, preti opasnost da dođemo u poziciju da ne možemo da dobijemo kredite ili da budu po strašnim kamatama. Trenutno na svetskom tržištu padaju kamate, pa i nama, ali ne zato što odjednom imaju više poverenja u nas. I Italija i Španija, koje su u velikim problemima, zadužuju se jeftinije od nas, kaže ovaj stručnjak.
Ako skoče kamate?
Od ukupnog javnog duga 16,2 milijarde evra su direktne obaveze, a 2,8 milijardi evra indirektne obaveze. Na spoljni dug otpada 11,5 milijardi evra, dok je unutrašnji javni dug 7,5 milijardi evra.
U dinarima se nalazi oko 19 odsto duga, a najveći deo naših obaveza je u evrima - 49 odsto, odnosno oko devet milijardi evra, zatim u američkim dolarima - 25,5 odsto, u švajcarskim francima ispod jedan odsto, a ostalo je u specijalnim pravima vučenja, valuti Međunarodnog monetarnog fonda i ostalim valutama.
Razlog zašto se trenutno Srbija zadužuje po nižim kamatama (poslednja aukcija 43,3 miliona evra obveznica u evrima je bila po kamati od 4,5 odsto) je i zato što je Evropska centralna banka spustila kamatnu stopu na 0,5 odsto što je istorijski minimum.
Nešto manje od trećine ukupnog duga je sa varijabilnim kamatnim stopama, ali je tri četvrtine toga vezano za euribor. Stručnjaci upozoravaju da bi ove niske kamate mogle naglo da skoče što bi se odrazilo ne samo na rate kredita građana, već i u državnom budžetu kroz rast izdataka za kamate koji su i ovako već ogromni.
