Socijalna bomba u evrozoni
Inflacija, deflacija, bankrot, bunt
(ilustracuja: škola koja vlada svetom)
Eevropska unija je pred velikim izazovom da prekine stroge mere štednje jer je restriktivnost dovela do velike nezaposlenosti, smanjenja investicija, siromašenja građana EU i većih socijalnih i političkih tenzija - sve do pobuna i pada vlada.
Izveštaj Komisije o industrijskim odnosima u prošloj godini nosi zabrinjavajući ton, izjavio je evropski komesar za zapošljavanje i socijalne poslove Laslo Andor, a prenosi Frans pres.
Oštre mere štednje i bolne ekonomske reforme za stabilizovanje javnih finanasija pozivaju na uspešan dijalog između radnika, poslodavaca i vlada. Međutim, socijalni dijalog je pod sve većim prirtiskom u aktuelnoj situaciji potisnute makroekonomske tražnje, povećanja poreza i kresanja vladine potrošnje, rekao je Andor.
Detaljniji podaci su, međutim, ukazali na velike razlike između zemalja, pa je tako inflacija u Nemačkoj porasla na 1,8 odsto, dok je inflacija u Francuskoj stagnirala na 1,1 odsto. Italija je imala istu stopu kao i Nemačka, oslabljena Španija je zabeležila inflaciju od 2,6 odsto, dok je inflacija na Kipru pala sa 1,8 na 1,3 odsto. U Italiji i Španiji, ove godine će se zabeležiti minus od 1,5 odsto, saopštio je MMF.
EU u dubokoj krizi
Sve je manje poverenja u institucije EU zbog urušavanja nacionalnih ekonomija i velike nezaposlenosti. Čak 72 odsto Španaca nema poverenje u EU dok u Britaniji, prema anketi, skoro 69 odsto građana ne veruje evropskoj zajednici. Slične su ocene i u Nemačkoji Francuskoj. Više od polovine Nemaca (59%) i Francuza (56%) više ne gaji poverenje u Uniju. Poređenja radi, 2007. godine ih je bila samo trećina.
Anketa Evrobarometra sprovedena je u šest najvećih država EU: Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Francuskoj, Italiji i Poljskoj u kojima živi 350 od 500 miliona građana EU.
Skoro trećina Grka smatra da im je bolje bilo pod upravom vojne hunte u periodu od 1967. do 1974. godine, nego što je to danas, rezultat je ankete levičarskog lista Elefterotipija. To samo pokazuje jak otpor, s leva i desna, na mere štednje u EU i evrozoni kao i prema smanjenju demokratskog kapaciteta unutar EU.
Evropa između Merkelove i Putina
Evropom vladaju dve ključne lićnosti dece komunizma. U okviru EU to je nemačka kancelarka Angela Merkel (1954) koja govori da će ostati do kraja svog mandata 2017. godine, ako bude ponovo izabrana za treći mandat u septembru - što je realno. Druga ličnost je suvereni lider Ruske Federacije Vladimir Putin (1952) koji vlada Rusijom od 2000. godine kao predsednik, premijer i ponovo predsednik sa mandatom do 2017. godine - na stogodišnjicu Oktobarske revolucije 1917. godine.
Mereklova i Putin su modfikovani i reformisani političari dece komunizma ali sa elemetima jake moći i uticaja i međusobnog poznanstva i uvažavanja. Politiku u Evropi određivaće ravnoteža interesa Nemačke i Ruske Federacije uz balansiranje ili pritisak politike SAD preko koncepta NATO u Evropi.
Nedozvoljeni uticaj finansijskih lobija
Pored o ovih ličnosti u Evropi i EU vladaju i moćnici iz svetske vlade i bankarskih katrela. Zato se još postavlja i pitanje “ko vlada Evropom?” Naizgled hipotetičko pitanje, bez pravog odgovora, ali je evidetno da se radi o grupaciji Bildebeger koja regrtuje svoje insajdere na mesta premijera u Španiji, Italiji, Grčkoj ili moćnih lobija.
Stručnjaci ali i mediji ističu da je prekomerni, strogo gledano nedozvoljeni uticaj finansijskih lobija na politiku evropskih država – glavna tema rasprava o ekonomskoj budućnosti kontinenta. Vodeći ekonomisti Starog kontinenta, mahom, prošli su kroz školu Goldman saksa. Komentatori i analitičari neretko ističu da interese Goldman Saksa na kontinentu zastupa Berlin, ali da „bič za neposlušne” drži Evropska centralna banka (ECB). Lukas Papdemos, Mario Dragi i drugi - svi su prošli školu svetske vlade ili Goldman saksa koji predstavlja ekpozituru američke masonske politike.
