Strancima profit, državi gubici

Ne računajući gubitak propale Razvojne banke Vojvodine bankarski sektor je u 2012. godini napravio profit, pre oporezivanja, od 229 miliona evra. Računajući 14,5 milijardi dinara gubitka RBV ukupna dobit banaka iznosila je 11,6 milijardi dinara ili oko 101,5 miliona evra.

Teško je porediti rezultate sektora sa prošlogodišnjim, zbog dubioze sada bivše Agrobanke od skoro 300 miliona evra u 2011. godini i gubitka RBV od oko 130 miliona evra, ali ukoliko ne bi računali doprinos ove dve banke, bankarski sektor je u 2012. godini zabeležio pad profita od 17,4 odsto u odnosu na 2011. godinu. Međutim, dobit prvih pet banaka, po visini dobitka pre oporezivanja, je u prošloj godini veća za 10 miliona evra nego u 2011. godini. Prošlu godinu je 20 banaka završilo u plusu sa zaradom od 38,8 milijardi dinara, dok je 12 banaka zabeležilo gubitke u visini 27,2 milijarde dinara, predvođene već spomenutom Razvojnom bankom Vojvodine kojoj je NBS oduzela licencu, a čija su imovina i depoziti prebačeni u Banku poštansku štedionicu.

Narodna banka Srbije

Deset najvećih, uzima svu dobit bankarskog sektora

Aktiva bankarskog sektora na kraju prošle godine iznosila je 2,85 biliona dinara ili 25,1 milijardu evra. U odnosu na 2011. godinu povećana je za 7,7 odsto, ali pošto je inflacija iznosila 12 odsto, ovo znači da su banke praktično smanjile plasmane u prošloj godini.

Deset najvećih banaka kontrolisalo je 72 odsto tržišta, a pet najvećih skoro polovinu. Ako se uzme u obzir da bankarski sektor čini 92,5 odsto ukupnog finansijskog sektora Srbije, vidi se da deset najvećih banaka ima čvrstu kontrolu nad finansijama Srbije. U tih deset najvećih, samo u Komercijalnoj banci država ima dominantno vlasništvo, dok su sve ostale pod kontrolom stranih vlasnika.

Iako imaju veliko tržišno učešće, ova grupa banaka ima, nesrazmerno, još veće učešće u dobiti celog bankraskog sistema. Tako je u prošloj godini pet banaka sa najvećom dobiti ostvarilo 29,9 milijardi dinara ili 77 odsto, dok je prvih deset banaka uzelo oko 97 odsto ukupne dobiti ostvarene u celom bankarskom sektoru.

Kapital bankarskog sektora iznosio je 586,5 milijardi dinara na kraju prošle godine ili 5,15 milijardi evra što je rast od oko 7,5 odsto, odnosno u realnom iznosu znači smanjenje kapitala zbog visoke inflacije.

Uprkos ogromnom profitu na nivou sektora, može se čuti u javnosti jadikovka bankara da su prinosi na kapital premali. Tako je, prema podacima NBS, prinos na kapital 4,7 odsto, a na aktivu svega jedan odsto u 2012. godini i to kada se isključe Agrobanka, Nova Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine. Ove brojke može objasniti činjenica da je oko 18.000 preduzća i 16.000 preduzetnika u docnji dužoj od 90 dana, odnosno tri milijarde evra kredita je problematično. Kada se na to dodaju rezervacije za problematične kredite od 100 odsto, šest milijardi evra u ukupnom iznosu je zarobljeno bankama što je, na primer, više od ukupnog kapitala bankarskog sektora. Taj podatak dosta govori o menadžmentima i upravljanju bankama prethodnih godina.

Komercijalna banka Beograd, jedina među najvećim srpskim bankama u kojoj je srpska država pretežni vlasnik

Inteza i dalje najveća

U prošloj godini banke su otpisale potraživanja teška 38,3 milijarde dinara ili oko 337 miliona evra što je znatno manje od 61,7 milijard dinara (553,5 miliona evra) otpisanih 2011. godine. Na profitabilnost banaka negativno su uticale kursne razlike od čak 75,7 milijardi dinara ili 666 miliona evra.

S druge strane banke su od kamata, u neto iznosu kada se odbiju troškovi, od privrede i građana prihodovale preko milijardu evra, a na ime provizija i naknada, takođe u neto iznosu, skoro 307 miliona evra.

I posle 2012. godine najveća banka u Srbiji je Inteza sa 14,3 odsto učešća na tržištu, a sledi je Komercijalna banka sa 11,2 odsto.  Na trećem mestu je Unikredit banka, a na četvrtom i petom Sosijete ženeral i Rajfajzen banka koje su zamenile mesta u odnosu na kraj 2011. godine.

Po kapitalu takođe je najveća Inteza sa 90 milijardi dinara kapitala, zatim Komercijalna banka sa 60 milijardi, a čiji je kapital ojačan dokapitalizacijom države od 100 miliona evra krajem prošle godine. Rajfajzen banka je treća, AIK četvrta, a Unikredit banka peta po visini kapitala.

Kada se radi o dobiti, Banka Inteza je ostvarila 10,3 milijarde dinara pre oporezivanja, Rajfajzen banka 6,1 milijardu dinara, Unikredit 4,9 milijarde, a slede ih dve domaće Komercijalna sa 4,6 milijardi dinara i AIK sa četiri milijarde dinara dobiti pre oporezivanja, što je poredak identičan onom u 2011. godini.

Gubitaše je predvodila Razvojna banka Vojvodine sa 14,5 milijardi dinara minusa, a velike probleme osim na domaćem, i na srpskom tržištu, ima slovenačka NLB banka sa gubitkom od 3,9 milijardi dinara. Slede tri grčke banke Alfa (2,9 milijardi dinara), Vojvođanska (1,9 milijardi dinara) i Pireus banka (1,3 milijarde dinara). 

Tabela

Dobit banaka (u mlrd RSD)

Inteza              10,3

Rajfajzen           6,1

Unikredit            4,9

Komercijalna    4,6

AIK                      4          

Gubitaši

RBV                 14,5

NLB                   3,9

Alfa                    2,9

Vojvođanska   1,9

Pireus              1,3