Soros opet zarađuje na velikim valutnim špekulacijama

Američki investicioni guru Džordž (George) Soros opet je u svom elementu i na valutnim špekulacijama zarađuje stotine miliona dolara. Slavni finansijski magnat, poreklom iz Mađarske, koji valjda iz nekakve griže savesti, neubičajeno za milijardere, značajne sume daje u humanitarne (ali i ideološko-političke) svrhe, ovaj put je svoj investicioni njuh demonstrirao ulaganjem na pad japanskog jena. Ova valuta je, naime, u poslednja četiri meseca oslabila za 20 posto na čemu je Sorosov investicioni fond zaradio oko milijardu dolara.

Džordž Soros

No, na padu jena profitirali su i drugi. Prema dnevniku Volstrit džornal (The Wall Street Journal), koji je prvi objavio o novom punom pogotku Sorosa, spekulacija na pad jena je bila poslednjih meseci među najuzbudljivijim investicionim poduhvatima na svetskim berzama. Osim Sorosu, ova neka vrste opklade na pad jena, isplatila se debelo, takođe, investicionom fondovima Grin Lajt Kepitl (Green Light Capital), Tird Point (Third Point) i  Hejman Kepilt Menadžment (Hayman Capital Management).

U špekulacije se krenulo u novembru kada su investicioni lisci nanjušili da bi japanska centralna banka mogla krenuti u štampanje novca radi podrške domaćoj privredi, koja već 20 godina pati od hronične inertnosti i sklonosti ka stagnaciji. U novembru su u Japanu održani prevremeni izbori, a uoči njih je vodeći opozicioni lider, inače, tada bivši premijer Šinzo Abe, isticao zahteve da centralna banka ubaci u malaksalu ekonomiju novo mazivo u vidu jevtinog novca i da se sasvim olabavi monetarna politika, toliko da, ako bude potrebno, kamatne stope centralne banke budu i negativne.

Ekonomija zemlje izlazećeg sunca je u poslednjem lanjskom kvartalu doživljavala najveći pad od zemljotresa i cunamija u martu 2011.  Posle pobede na izborima, Abe se strogo držao onog što je zastupao i tražio, a centralna banka je to poslušala. Iako je lane centralna banka nakupovala više obveznica nego ijedne u poslednjih 12 godina, u januaru je odlučila da će u ekonomiju mesečno, preko kupovine aktive, upumpuvalti novih 13 biliona jena tj oko 105 milijardi evra.

Japanska valuta se odmah zato našla na klizavom terenu što su još više potencirali svojim ponašanjem sami špekulanti. Dok je polovinom novembra dolar vredeo 79 jena, juče se za dolar moralo platiti preko 90 jena...

Na padu neke valute može se zaraditi na više načina, najjednostavniji je tzv šortseling (shortselling, prodaja na kratki rok) tj špekulant pozajmi izvesnu količinu neke valute kod koje  se očekuje pad. Potom za taj novac kupi neku drugu valutu. Kada mu se ostvari predviđanje pada - zaradi na tom padu, u suprotnom slučaju gubi.

Na takvoj školski jednostavnoj, klasičnoj špekulaciji Soros je na jenu zaradio u poslednja četiri meseca milijardu dolara. No, njemu je dobro išlo lane i u trgovini japanskim akcijama koje su zabežile visoki rast. Desetinu portofilija njegovog fonda čine upravo japanske akcije.

Takvi špekulativni poduhvati karakteristični su, inače, za ovog  iskusnog 82-godišnjeg lovca na finansijskom tržištu. Sorosa je proslavio 1992. napad, koji je predvodio na čelu grupe špekulanata, na britansku funtu, na čemu se obogatio i stekao oko dve miljarde dolara. Posle tog napada, koji je na funtu usledio u vreme kada je njen kurs bio veštački zabetoniran u takozvanom Evropskom mehanizmu kusreva razmene (pa je vlada pod pritiskom špekulpanata objavila devalvaciju), u Britaniji je ojačalo antievropsko raspoloženje, a stvorena je i averzija prema uvođenju jedinstvene evropske valute.

Špekulacije nisu, međutim, za nervozne, preosetljive i kolebljive, opterećene raznim strahovima i obzirima... Japan nastoji već 20 godina da pogura svoju ekonomju iz recesije koja već toliko traje, s manjim prekidima. Pri tome se slabljenje valute uobičajeno koristi kao metoda. Tamošnja centralna banka već godinama drži jednu od najnižih kamatnih stopa na svetu (od nule do 0,1 posto).

No, dosad je  mnogo više investtiora izgubilo nego što ih je dobilo klađenjem na pad jena...