Privreda spala na dva slova

Inflacija na kraju 2013. godine ući će u koridor od četiri plus-minus 1,5 odsto koliko je projektovala Narodna banka Srbije, a nakon prošlogodišnjeg pada BDP-a od dva odsto, u ovoj godini se očekuje rast od 2,5 odsto, rečeno je na predstavljanju Izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci Srbije.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković izarzila je optimizam za ekonomsku situaciju u ovoj godini baziran na najavama dve kompanije, NIS-u i Fabrici automobila Srbija (FAS).

Prema našim procenama, doprinos Naftne industrije Srbije rastu BDP-a u ovoj godini iznosiće 0,5 procentnih poena. Ako se preradi tri miliona tona sirove nafte to će doprineti smanjenju spoljnotrgovinskog deficita za 100 miliona evra, što nije malo za našu zemlju, rekla je Tabaković. Dan ranije, na predstavljanju rezultata NIS-a rečeno je da ova kompanija planira izvoz od 400 miliona evra u 2013. godini.

Druga velika kompanija u Srbiji, italijanski Fijat, ukoliko bude izvezao 100.000 automobila u ovoj godini, imaće doprinos privrednom rastu od jednog procentnog poena. Ako se uzme u obzir da je procena NBS da će ove godine rast BDP-a iznositi 2,5 odsto, to znači da će samo ove dve kompanije činiti čak 60 odsto privrednog rasta u 2013. godini.

Već u četvrtom kvartalu prošle godine, proizvodnje nafte i automobila pogurale su prerađivačku industriju do rasta od 2,1 odsto. Prema podacima NBS, najveći doprinos rastu fizičkog obima proizvodnje dala je proizvodnja derivata nafte sa četiri procentna poena, pre svega zbog završetka prve faze investicionog ciklusa u rafineriji nafte u Pančevu i u širenje maloprodajne mreže. U ovom sektoru zabeležen je rast fizičkog obima proizvodnje derivata nafte od 139,6 odsto.

Automobilska industrija je doprinela rastu industrijske proizvodnje sa 65,1 odsto, a automobili su postali vodeći izvozni proizvod Srbije.

S jedne strane za svaku zemlju je dobro kada ima velike kompanije, ali s druge strane loše je što su u Srbiji za sada samo dve, i to obe sa stranim vlasništvom primećuju neki ekonomisti.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić je skeptičan prema prognozama rasta Narodne banke od 2,5 odsto, ističući da se i međunarodnim institucijama sa većim resursima kao što su MMF ili Svetska banka dešava da u jednoj godini po tri puta koriguju procene.

Fijat je 2009. godine planirao da do 2011. proizvodi 200.000 automobila. U 2012. godini proizveo je 30.000. Sada najavljuju proizvodnju 160.000 vozila i izvoz od 1,6 milijardi evra. To je prilično ambiciozna cifra. Sigurno će biti veća proizvodnja nego prošle godine, ali nisam siguran da će biti baš toliko, posebno što se za Evropsku uniju procenjuje pad BDP-a u ovoj godini, kaže Savić.

Rast od 2,5 odsto bi samo nadoknadio pad u prošloj godini, a i on je moguć, prema mišljenju Savića ukoliko se dosta stvari poklopi, kao što su rodna poljoprivredna godina, zaključivanje aranžmana sa Železarom Smederevo i ostvarivanje Fijatovih planova.

Što se tiče NIS-a, on stoji dosta dobro, ali to je jedno od retkih preduzeća koje planira značajan rast. Pitanje je šta će biti sa EPS-om, teško da će imati veću proizvodnju od prošlogodišnje, što je recimo manje nego 1994. godine. Veći deo malih i srednjih preduzeća će se ugasiti jer ne mogu da izdrže teret visokih kamata i dugova. Treba biti veliki optimista pa da se veruje  u rast od 2,5 odsto, smatra Savić.

On napominje i da je katastrofa za srpsku privredu što se 60 odsto rasta BDP-a bazira na samo dve kompanije.

To znači da smo taoci razvoja dve kompanije. Što je najgore to su inostrane kompanije, a “Ju es stil” je početkom prošle godine pokazao da mogu da odu preko noći. Multinacionalne kompanije se danas lako prebacuju tamo gde im se nude bolji uslovi. NIS-u dobro ide, uživa priličnu podršku države i ulaže značajna sredstva. Oni sigurno misle da ostanu ovde. Fijat ima ogromne povlastice, deset godina ne plaća porez i doprinose, ne plaća zakup zemljišta, male plate, ali može da se dislocira za kratko vreme. Kriza u zapadnoj Evropi je pokazala da vlade traže od svojih kompanija da ne zatvaraju fabrike u matičnim zemljama i otvaraju u drugim. Loše je to i što zavisimo od toga da li će biti poremećaja na svetskom tržištu. Tako je i “Ju es stil” iskoristio svetsku konjukturu i visoku tražnju 2000-ih i pravio dobre rezultate, a onda je napustio Srbiju i to sigurno ne kratkih rukava. Usput je država dva puta oštećena. Kada su dolazili država je preuzela dugove železare, a nisam siguran da ni sada nije preuzela neke dugove iako je kupila železaru samo za jedan evro, objašnjava Savić.

Da bi se izvukla iz krize i ostvarila održiv ekonomski razvoj Srbiji treba rast BDP-a od šest odsto i pet do šest milijardi evra investicija godišnje. Kako objašnjava Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna očekivanja, dobro je da su postojale investicije poput NIS-ove za modernizaciju rafinerije u Pančevu i širenje prodajne mreže u okruženju, kao i investicije u Kragujevcu.

One imaju značajan ponder u BDP-u Srbije. Ipak to su samo dve lastavice, a nama treba čitavo jato. Da bi dugoročno obezbedili rast potreban je bolji poslovni ambijent. Za sada se vide neki pomaci, pregovori sa Ujedinjenim arapskim emiratima, Turskom, Azerbejdžanom čije investicije bi mogle dodatno stimulisati oživljavanje privrede. Uz to je neophodna racionalizacija javnog sektora koji je metastazirao, strateška partnerstva za državna preduzeća, a posebno su značajne investicije u elektroprivredu, jer imaju multiplikativne efekte na celu privredu,  smatra Đogović.

Oslanjanje na samo par investicija nije dobro i ne može se na tome graditi rast i razvoj, potrebno je mnogo više ulaganja, zaključuje ovaj ekonomista koji napominje da su transformacija državne uprave i pravne infrastrukture, uz borbu protiv mita i korupcije i fiskalnu relaksaciju - uslov za kontinuirani priliv investicija, jačanje izvoza i proizvodnih performansi zemlje.