„Svetlo na kraju tunela“?

U poslednjoj trećini prošle godine prema perifernim, dužničkom krizom pogođenim zemljama evrozone, tj prema Portugaliji, Italiji, Irskoj, Grčkoj i Španiji (podsmešljivo, skraćeno - PIIGS) opet je pojačano počeo da struji privatni kapital. U ove zemlje je od septembra do kraja godine doteklo, prema računici banke ING, 93 milijarde evra više privatnog kapitala nego što je oteklo. Povratak kapitala se tumači, pre svega, kao rezultat pojačanih nastojanja Evropske centralne banke (ECB) za održanje integriteta monetarne unije, i njenih masivnih intervencija na tržištima kapitala.

Mario Dragi

Obnavljanje investicija

Sredinom prošle godine predsednik ECB Mario Dragi (Draghi) obećao je da će ECB, ako treba, kupovati neograničene količine obveznica ugroženih zemalja. Na iznenađenje dosta velikog broja analitičara, već ubrzo investitore je umirila i sama ova verbalna inttervencija glavnog evropskog bankara. Logična posledica je bilo obnavljanje investicija u ove zemlje, najteže pogođene krizom.

Obim čistog priliva kapitala u lanjska poslednja četiri meseca iznosio je devet posto ukupnog bruto društvenog produkta (BDP) Portugalije, Italije, Irske, Grčke i Španije. Taj bilans je već naveo visoke predstavnike ECB da od pre nekoliko dana počnu govoriti o kraju krize u evrozoni. Sam Dragi je na nedavnom, ovomesečnom zasedanju uprave banke istakao, po prvi put posle dužeg vremena, pozitivne izglede razvoja situacije u evrozoni.

Za celu prošlu godinu bilans kapitala u zemljama PIIGS ostaje, međutim, izrazito negativan zbog visokog odliva u prve dve trećine godine. U prvih osam meseci čisti odliv kapitala je iznosio čak 406 milijardi evra, tojest oko 20 procenata BDP  u tom periodu. U 2011. iz ovih zemalja odliv je bio veći od priliva za 300 milijardi evra.

Raste poverenje u evrozonu

Pred nama je još mnogo posla, ali se svakako ovde radi o bitnom preokretu trenda odliva privatnog kapitala iz krizom pogođenih zemalja, citira agencija Blumberg (Bloomberg) Marina van Vlieta, analitičara ING. Kada se pogleda koliko je kapitala nestalo iz ovih zemalja u prvih osam meseci, to je stravično. Poverenje se lako gubi, a teško zadobija, dodao je on.

Rastuća potražnja investitora naročito raduje vlade Italije i Španije, zemalja kod kojih su pale, i to ne malo, kamate državnih obveznica. Ojačalo je i tržište korporativnih obveznica firmi iz evrozone ali iz drugih razloga nego početkom prošle godine kada je ECB preplavila tržište sa bilion evra trogodišnjih veoma jevtinih kredita.

Sadašnja kretanja nisu izazvana besplatnim novcem ECB nego je iza toga rastuće poverenje u evrozonu a oni koji kupuju su, uglavnom, vanevropski investitori, ističe Karl Norej (Carl Norrey) iz londonske filijale JP Morgan banke.

Grčka: najgore prošlo!

Janis Sturnaras, grčki ministar finansija i Katarina Lagard, direktorka MMF

Najzaduženija zemlja evrozone Grčka prošla je najgore i uskoro će biti opet na putu ekonomskog rasta. Privreda ove zemlje bi iduće godine, kako se tvrdi, trebalo da se vrati rastu, nasuprot padu BDP od 4,5 posto ove godine, tvrdi grčki ministar finansija Janis Sturnaras, prema kome će ova, 2013. biti poslednja godina recesije za Grčku.

Sigurno, to je blesak nade, svetlo na kraju tunela. Verovatnoća da Grčka napusti evro je sada sasvim mala. Prošli smo dve trećine puta, izjavio je ovaj ministar za BBC. Ako realizujemo ovogodišnji program reformi, neće biti potrebni nikakvi dalji paketi mera štednje. Neće biti više snižavanja plata, penzija, socijalnih davanja, istakao je Sturnaras.