Srpska privreda na začelju Evrope

Za Srbiju 2012. godina ostaće zapamćena kao jedna od najtežih godina u poslednjoj deceniji. Tek kada se vide ekonomski parametri, privredna aktivnost, inflacija, nezaposlenost i dugovi postaje jasno koliko su neozbiljne i kratkovide bile izjave srpskih političara 2009. godine kako je kriza naša šansa. Posle četiri godine ispostavilo se da je najveći gubitnik krize u Evropi upravo Srbija.

U prošloj godini imali smo najveći pad bruto domaćeg proizvoda u regionu - dva odsto, posle BiH najveći budžetski deficit od 6,7 odsto BDP-a, posle Mađarske najveći javni dug - preko 60 odsto BDP-a i, sa 11 odsto BDP-a, jedan od tri najveća deficita tekućeg računa u zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, po podacima MMF-a.

Po nezaposlenosti smo odmah iza BiH i Makedonije sa stopom od blizu 25 odsto, a do 2008. godine imamo najveći rast nezaposlenosti od 11 odsto. Inflacija od 12,2 odsto u prošloj godini je među najvećima u Evropi, ali to ni najnovijem guverneru nije smetalo da za rast cena razloge nađe svuda osim u centralnoj banci koja je jedina nadležna za borbu rotiv inflacije.

Prema redovnom ekonomskom izveštaju o Jugoistočnoj Evropi Svetske banke, pod nazivom “Od dvostruke recesije do ubrzanih reformi”, Srbija je od pet posmatranih zemalja regiona koje nisu ušle u EU, i Kosova, imala najveći pad privredne aktivnosti od početka krize.

Pad BDP-a Srbije u 2012. iznosio je prema preliminarnim projekcijama dva odsto, dok su druge zemlje ili stagnirale (BiH i Makedonija) ili imale rast (Albanija).

Bogdan Lisovolik

U tekstu za poslednji broj Makroekonomskih analiza i trendova, predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik ističe da se ekonomija Srbije suočava sa dva fundamentalna izazova: sprovođenjem efikasne fiskalne konsolidacije kako bi visok javni dug postao održiv i pokretanje ekonomskog rasta.

Ovi izazovi su međusobno povezani: visok javni dug teži da uguši rast, a odsustvo rasta bi vremenom onemogućilo fiskalnu konsolidaciju. Srbija ne sme da odlaže suočavanje sa oba izazova. Njen javni dug, koji se ternutno procenjuje na više od 60 odsto BDP-a nakon velikog rasta budžetskog deficita u 2012. približio se kritičnim nivoima za zemalje u razvoju. U isto vreme, Srbija ne može da ostvari snažan rast još od krize iz 2008. godine. Iako fiskalni izazov i problem rasta nisu jedinstveni za Srbiju, ona postaje zabrinjavajući „izuzetak” u poređenju sa zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Za razliku od Srbije, većina ovih zemalja smanjila je svoje deficite u periodu 2009-2012, pa je tako Srbija u 2012. godini imala i najveći budžetski deficit i najmanji ekonomski rast u poređenju sa pomenutim zemljama. Takođe, pored Mađarske i Albanije, javni dug Srbije je među najvećim u zemljama ovog regiona, zaključuje Lisovolik.

Objašnjenja za ovako lošu godinu se svode na efekte svetske ekonomske krize, oštru zimu, pa tešku sušu, ali činjenica je i da Srbija nije jedina pogođena vremenskim neprilikama, niti jedina oseća posledice svetske ekonomske krize.

U Svetskoj banci kažu da je ovaj region posebno pogođen recesijom  u Evrozoni, pre svega, zbog velike inostrane finansijske zavisnosti.

Željko Bogetić, vodeći ekonomista i koordinator Svetske banke za Zapadni Balkan ocenio je da ovaj region posebno pogođen recesijom u Evrozoni, ali da su loše ekonomske rezultate krivi i hladna zima i sušni letnji meseci koji su se odrazili na poljoprivredu. On je ukazao i na slabljenje kvaliteta ekonomske politike što je rezultovalo rastom budžetskog deficita, rastom javnog duga, rastom inflacije i padom deviznih rezervi. On smatra da bi 2013. godina trebala biti momenat preokreta i da to treba iskoristiti.

Lazar Šestović, ekonomista SB zadužen za Srbiju, ističe da je 2012. najteža godina za Srbiju u poslednjih desetak godina.

U istoj godini su se desili izbori, odlazak Ju es stila i drugi niz faktora koji se desio u kratkom vremenskom periodu. Teško da će se i ove godine nešto slično desiti i zato smo optimisti, kaže Šestović.

Pored suše koja je smanjila poljoprivrednu proizvodnju za petinu, a što je poseban udarac za zemlju u kojoj je udeo poljoprivredne proizvodnje skoro dostigao udeo industrije u BDP-u, i svetske ekonomske krize koja se očituje u odlasku najvećeg izvoznika, Ju es stila, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić prebacuje i svim prethodnim vladama razgradnju i uništenje industrije kroz privatizaciju i tranziciju da bi napravili ekonomski model u kome dve trećine BDP-a čine usluge.

Ljubodrag Savić

Mislili su da neoliberalni model i izgradnja sektora usluga, kao u razvijenim zemljama, može doneti nešto dobro. Ipak zakonitost je da usluge dolaze tek na visokom nivou bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. Takav model je gomilao deficite, a u jednom trenutku uvoz je bio dva puta veći od izvoza, a 2008. imali smo deficit platnog bilansa 12 milijardi dolara. Svetska ekonomska kriza samo je pokazala da je car go, da imamo dosta šoping molova, banaka, osiguravajućih društava i trgovina i da se skoro ništa od toga ne može izvoziti. Jedini način da se zaustavi rast spoljne zaduženosti je da izvoz raste brže od uvoza. Sada se sve nade polažu u Fiat, ali treba pošteno analizirati doprinos te fabrike Srbiji. Ako veći deo delova dolazi iz inostranstva, šta onda Srbija dobija, pogotovo ako se uzme u obzir koliko je novca uložila u taj projekat i kolike olakšice je dala. Jedina korist je tih 1.000 ljudi koji tamo rade, ali nisam siguran koliko su visoke plate, napominje Savić.

On je prokomentarisao i razne projekcije međunarodnih finansijskih institucija koje ukazuju na rast od oko dva odsto naredne godine.
Nemam mnogo lepih reči za te projekcije. Svetska banka i MMF po tri puta revidiraju svoje projekcije od privrednog rasta do pada. Ja u tome vidim i malo politike da se neki poguraju, da se usmere investicije... Čak i ako bude rast od dva odsto i dalje ćemo biti ispod nivoa BDP-a iz 2008. godine. U svetu je danas sve značajniji parametar izlaska iz krize rast zaposlenosti umesto rasta BDP-a, a videćemo da li će se to desiti u ovoj godini, smatra Savić.

Neki ekonomisti sumnjaju i da je privredni pad u 2012. dva odsto, a pravo na osnovanu sumnju daju im i prethodne godine kada je naknadno BDP revidiran nadole. Tako Mlađen Kovačević kaže da ne izglea realno da je pad samo dva odsto i da bi bilo dobro ako nije više od četiri odsto. On smatra i da vađenje na krizu nema uporišta u činjenicama, jer Srbija je u mnogo čemu zaštićenija od drugih zemalja od spoljnih uticaja, a opet je bila među najgorim zemljama u Evropi.

Mlađen Kovačević

Mi smo u mnogo čemu bili u boljoj situaciji nego Mađarska ili Slovenija, koji su izuzetno izloženi svetskoj trgovini, a mi imamo i visok priliv doznaka od čak 10 odsto BDP-a. Priče da je baš nas kriza grozno pogodila nisu baš tačne. Kriza je samo pokazala kako slabu privredu imamo. U prošloj godini, posle devet meseci, imali smo neto odliv kapitala od čak tri milijarde evra iz zemlje, a u poslednjem tromesečju je to donekle ublaženo zaduživanjem u inostranstvu. Naš najveći problem je zavisnost od inostranog kapitala. Srbija je bez ikakve potrebe postala narkomanski zavisna od stranog kapitala i to samo da bi vraćala dugove. U sledećoj godini trebaće nam čak 4,5 milijarde evra samo za servisiranje spoljnog duga, komentariše Kovačević.

Njega je zapanjila i izjava gvernerke NBS Jorgovanke Tabaković da će kurs dinara biti stabilan u ovoj godini.

Sada je u modi da se hvale kako se kurs šest meseci nije menjao, a u međuvremenu je povećan deficit tekućeg računa, preko 2,5 milijardi evra je izašlo iz zemlje, inflacija je bila 12,2 odsto, a u evrozoni dva odsto i sve to ukazuje da je dinar morao da slabi. Sve te devize došle su po osnovu zaduživanja. Takođe, svakih 15 dana država se zadužuje emisijom obveznica i na taj način povlači dinare iz banaka u budžet i tako utiče da dinar jača ili bar bude stabilan. A održavanje valutnog kursa ima ogromne negativne posledice pre svega po izvoz i proizvodnju. Švajcarci se žale kako im je bila loša zimska turistička sezona zbog jakog franka iako je centralna banka ograničila jačanje njihove valute. Mnogo ima negativnih posledica jakog dinara da se čovek zapita šta rade ti ljudi u NBS, pita se ovaj profesor ekonomije, koga vlasti često zovu katastrofičarem, ali čije se prognoze na kraju pokažu čak i optimističnijim od stvarnosti.

Na kraju, on ističe da je sa inflacijom od 12,2 odsto Srbija bila jedna od zemalja sa najvećim rastom cena u Evropi, a da NBS nije držala kurs inflacija bi bila i 18 do 20 odsto.