Kineski juan u srpskim menjačnicama

Nakon ruske rublje na kursnim listama NBS, poslovnih banaka i menjačnica mogao bi uskoro da se nađe i kineski juan ili renminbi. Privredna komora Srbija najavila je da će podneti inicijativu Narodnoj banci Srbije da uvrsti juan na zvaničnu kursnu listu, ali da bi direktna razmena juana za dinar i obrnuto zaživela potreban je pristanak i kineske centralne banke, ali i dogovor sa Udruženjem banaka Srbije.

Ukoliko se juan nađe na listi valuta kojima se trguje na deviznom tržištu Srbije, izbeći će se skupe provizije i smanjiti tražnja za dolarima i evrima, odnosno olakšaće se finansijske transakcije između Srbije i Kine, koja se, inače, nalazi na četvrtom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Milanka Stojaković iz Privredne komore Srbije objašnjava da su prednosti ovog poteza osim smanjenja troškova trgovine i povećanje našeg izvoza u Kinu, kao i manji troškovi realizacije kineskih kredita i investicija u Srbiji.

“Prema politici koju je proklamovala 2001.godine pod sloganom “Go global”, Kina ohrabruje svoje kompanije da investiraju van granica Kine. Ako se juan nađe na našem deviznom tržištu, potencijalni kineski investitori lakše će dolaziti do finansijskih sredstava iz kineskih fondova. Procedure za dobijanje sredstava u juanima za velike investicione projekte, u velikoj meri su olakšane, nego kada se obavlja konverzija u dolarima”, ističe Stojaković.

Manji troškovi, veći izvoz

Osim toga naše kompanije koje uvoze robu iz Kine najčešće plaćaju avansno, 30 odsto unapred, a 70 odsto po utovaru robe na brod. Dok roba stigne do Srbije zna da prođe i 45 dana, što znači da su ogromna finansijska sredstva naših kompanija u tom periodu zarobljena. Na godišnjem nivou do dostiže 400 miliona dolara.

Ekonomista Goran Nikolić se slaže da bi omogućavanje trgovine juanima na deviznom tržištu bilo dobro za Srbiju, ali bi veće koristi od toga imala Kina.

“To bi bio naš ustupak Kini, jer oni sasvim sigurno ne bi prihvatili simetričan odnos da i mi možemo da realizujemo juane na njihovom tržištu. Zato binaš zahtev mogao biti da se poveća naš izvoz u Kinu, jer je trenutno odnos jedan naprema 100 u korist kineskog izvoza u Srbiju ili recimo neki beskamatni kredit. U ovom slučaju pogođena bi bile Evropska unija, jer se tako izbacuje njihova valuta što znači smanjenje novčane mase u evrima i što je čista šteta za evrozonu. U ovom trenutku tri velike centralne banke američki FED, Evropska centralna banka i kineska centralna banka se takmiče u pumpanju svoje novčane mase, tako da bi ovo koristilo Kini”, smatra Nikolić.

Narodna Republika Kina je duži niz godina najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Republike Srbije na Azijskom kontinentu, pokazuju podaci PKS.

U 2011.godini, na listi 169 tržišta, na koja je Srbija plasirala robu, Kina je bila na 66. mestu. Na listi zemalja od kojih je Srbija uvezla robu, među 201 zemljom, Kina je bila na četvrtom mestu. U ukupnom izvozu iz Srbije u 2011.godini, Kina je učestvovala 0,02 odsto, a u ukupnom uvozu sa 7,8 odsto. Do ekonomske krize je bila prisutna rastuća tendencija i izvoza i uvoza, uz brži rast uvoza. Posledica je negativan saldo u razmeni robe Srbije sa Kinom, koji je u 2011. godini iznosio 1,524 milijardi dolara. U prvih devet meseci 2012.godine, vrednost izvoza u Kinu iznosi 4,7 miliona, dok je vrednost uvoza milijardu i 99 miliona dolara. Međutim, prikazani podaci o uvozu odnose se na robu kineskog porekla, a o izvozu po osnovu destinacije. Ovo treba imati u vidu, jer prema zvaničnim podacima Kine, 51 odsto ukupnog kineskog izvoza je preradni izvoz, odnosno pod tuđom robnom markom. To praktično znači da od iskazanog srpskog uvoza iz Kine u 2011.godini, uvoz od kineskih kompanija iznosi 499,5 miliona dolara, dok ostatak uvoza čini roba pod tuđom robnom markom, odnosno multinacionalnih korporacija koje proizvode u Kini.

U izvozu iz Srbije u Kinu, najviše su zastupljeni vuna od šljake – zgure, obrađeno bukovo drvo, alkoholna pića i smrznuto voće. U uvozu iz Kine dominiraju električne mašine i oprema, kotlovi, mašine i uređaji, plastične mase, prizvodi od gvožđa i čelika, obuća i delovi obuće i nameštaj.

Prema podacima Narodne banke Srbije, investicije u Srbiju iz Kine su u periodu od 2005. do juna 2011. godine iznosile oko 13,83 milona dolara.

U Narodnoj banci kažu da nisu dobili zvaničan zahtev Privredne komore Srbije, niti Udruženja banaka Srbije o uključivаnju kineske valute na listu vаlutа kojimа se trguje nа domаćem deviznom tržištu.

“Prilikom donošenjа odluke o uključivаnju vаlute neke zemlje nа listu vаlutа kojimа se trguje nа domаćem deviznom tržištu, po pravilu se rаzmаtrаju sledeći kriterijumi: učešće zemlje u spoljnotrgovinskoj rаzmeni Srbije, kreditni rejting zemlje, volаtilnost vаlute i teritorijаlni princip, odnosno dа li se zemlja grаniči sa Srbijom. Uvođenje neke valute na listu valuta kojimа se trguje nа domаćem deviznom tržištu zavisi i od postojanja opšteg interesa privrednih subjekata, odnosno činjenice da je uključivanje određene valute ekonomski opravdano i da može pozitivno uticati na privredna kretanja u zemlji”, stoji u pisanom odgovoru iz NBS.

Juan smenjuje dolar

Bilateralni sporazum o direktnoj razmeni valuta kakav bi mogla Srbija da dobije sa Kinom, tek je delić globalnih promena koje se dešavaju u odnosima ekonomskih sila. Od početka krize mnoge zemlje pokušavaju da smanje svoje devizne rezerve u dolarima kako bi smanjile rizik od slabljenja ove valute, ali i sve više prelaze na međusobnu trgovinu u svojim valutama zaobilazeći svetsku rezervnu valutu američki dolar, tako slabeći njegovu moć. U ovome prednjače zemlje u razvoju, tzv. BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina, ali i Japan i Australija, pa čak i Nemačka.

Poslednjih godina čak 11 velikih ugovora između ovih zemalja je zaključeno o trgovini u sopstvenim valutama. Između Kine i Brazila dogovorena je razmena reala i juana u vrednosti 30 milijardi dolara, Kina i Rusija su dogovorile trgovinu u rubljama i juanima, dok se do sada odvijala isključivo u dolarima. Kina je najveći trgovinski partner Australije, pa je dogovorena razmena njihovih valuta u vrednosti 31,2 milijarde američkih dolara kako bi se olakšala trgovina. Neki analitičari su ocenili sporazum između Kine i Japana, druge i treće najveće ekonomije na svetu, o međusobnoj trgovini u janu i juanu ocenili kao “ekser u kovčeg hegemonije američkog dolara”. Poslednji veliki sporazum je između Nemačke i Kine o trgovini u svojim valutama, čime se dolaru definitivno izmiče tlo pod nogama.

Bilateralne sporazume napravili su i Japan i Indija, dok Iran naftu prodaje Rusiji, Indiji i Kini za svoju valutu ili drugu robu.

Mogućnost SAD da se neprestano zadužuju i tako između ostalog finansiraju vojne intervencije po celom svetu dolazila je iz činjenice da su amerčke Federalne rezerve mogle nesmetano štampati ogromne količine dolara koje bi izlazile van zemlje i ne bi izazivale inflaciju. Ukoliko bi se svetska trgovina, pre svega naftom, bar delimično preusmerila u druge valute, stotine milijardi dolara vratile bi se kući i izazvale ogroman pritisak na cene.

Rublja u Srbiji

Ruska rublja je 20. oktobra 2012. uvrštena u listu valuta kojima se trguje na deviznom tržištu Republike Srbije. Prema podacima Narodne banke Srbije, od ukupno 32 banke u Republici Srbiji, 17 banaka kotira rublju na svojim kursnim listama za devize, dok šest banaka kotira rublju na kursnim listama za efektivni strani novac.

“U periodu od uvođenja rublje, banke su sporadično zaključivale kupoprodajne transakcije u devizama u ovoj valuti sa klijentima – rezidentima (vrednost transakcija iznosi oko 25.000 evra), dok  kupoprodajne transakcije u devizama koje su zaključene u rubljama između banaka, kao i između banaka i klijenata - nerezidenata nisu zabeležene.

S obzirom da banke Narodnoj banci Srbije dostavljaju podatke o transakcijama efektivnim stranim novcem preračunato u evre, a ne u originalnim  valutama, NBS ne raspolaže egzaktnim podacima o prometu ruskom rubljom na menjačkom tržištu. Napominjemo da je period od uvođenja rublje još uvek kratak da bi se mogla dati kompletnija ocena zainteresovanosti za trgovinu ovom valutom na deviznom tržištu Republike Srbije”, odgovaraju u Narodnoj banci Srbije o interesovanju za kupovinu ruskih rublji u Srbiji.