Fondovi “lešinari” napadaju prezadužene države

U vreme kada sve više zemalja gleda preko ivice ambisa koji vodi u bankrot, kada ogromni i sve veći delovi budžeta prezaduženih zemalja idu na otplatu kamata dok se istovremeno zaposleni u javnom zdravstvu, školstvu ili policiji otpuštaju, ovih dana se stvaraju opasni presedani koji bi mogli da ugroze i poslednji izlaz država pogođenih krizom, a to je bankrot i reprogram dugova.

U ovom procesu u glavnoj ulozi nalaze se takozvani lešinarski fondovi (vulture funds) koji kupuju dugove ili obveznice zemalja pred bankrotom od banaka, kompanija, penzionih fondova ili čak i drugih država bagatelno, za svega 20, 30 ili 50 odsto nominalne vrednosti. Kasnije, nakon što svi ostali dužnici pristanu na reprogram i oproste dugove bankrotiranoj državi, ovi fondovi se pojavljuju i ne pristaju na oprost duga već preko sudskih postupaka i lobiranja pokušavaju da naplate celokupan iznos i na taj način ostvare nestvarne profite. Ovi fondovi vrebaju uglavnom najsiromašnije zemlje Afrike ili Južne Amerike, pa se onda finansijska pomoć drugih zemalja umesto za oporavak zemlje isplaćuje lešinarima na ime dugova.

Kristina Fernandez, predsednica Argentine

Argentina je 2001. godina bankrotirala u do tada najvećem iznosu od 95 milijardi dolara. Tokom 2005. i 2010. godine sa 93 odsto poverioca se dogovorila da otpišu 70 odsto duga i da im ostatak isplati. Neki, a pre svega Eliot kapital menadžment fond čiji je vlasnik Pol Singer, inače jedan od sponzora predsedničke kampanje Mita Romnija, nije pristao na reprogram, a Argentina je zapretila da lešinarima neće platiti ni centa.

Pol Singer, vlasnik lešinarskog fonda NLM kapital

O ovoj odluci će po svemu sudeći morati još jednom da razmisle. Presuda njujorškog sudije Tomasa Griese, potvrđena je pre mesec dana, da Argentina mora da isplati 1,3 milijardi dolara hedž fondu NLM kapital, registrovanom na Kajmanskim ostrvima a u vlasništvu Eliot kapital menadžmenta, ukoliko želi da plati i redovne dugove poveriocima. Budući da je Argentina obveznice izdala preko Banke Njujorka, ako želi da plati ostalim poveriocima ratu duga, sredstva se automatski skidaju i isplaćuju NLM kapitalu. Ukoliko ne želi da plati, Argentina će morati ponovo u bankrot.

Tomas Griesa, federalni sudija

Fond pleni brodove i satelite

Sila i uticaj ovih opskurnih fondova, registrovanih uglavnom po ostrvima - poreskim rajevima, sežu i mnogo dalje. Prema priznanju ministra inostranih poslova Argentine Hektora Timermana, od 2004. godine ovaj fond je uspevao preko sudova 28 puta da zapleni imovinu ove zemlje, a među njima je i meteorološki satelit, zemljište u inostranstvu, pa čak i predsednički avion “Tango 1”. Ipak je država Argentina uspevala da imovinu i povrati. Poslednji slučaj je od pre nekoliko dana kada je po nalogu suda u Akri, glavnom gradu Gane, zaplenjen školski brod argentinske mornarice Libertad.

I dok se Agrentina bori sa dugovima od pre deset godina, zemlja poput Grčke, Portugala ili Irske već na nebu mogu da vide senke svojih lešinara.

Grčka je već ove godine morala da namiri neke od njih. Nakon što su poverioci pristali na otpis duga od 50 odsto, neki fondovi su odbili otpis i zatraižili isplatu celog duga, koji su inače kupovali na berzama sa popustom od 30 ili 40 odsto. Domaće banke i fondovi su pristajali na otpis i celih 75 odsto potraživanja od države. Međutim, na scenu su stupili fondovi lešinari i zatražili ukupan iznos. I dobili su ga. Grčka je isplatila 436 miliona evra ovim fondovima, a 90 odsto je otišlo za isplatu fonda Dart menadžment, takođe sa Kajmanskih ostrva, i jednog od najpoznatijih lešinarskih fondova i takođe jednog od onih koji tuže Argentinu.

Nova pravda za kreditore

Finansijski analitičar iz Londona Nebojša Katić 

(http://nkatic.wordpress.com/2012/11/25/pravo-pravda-i-drzavni-dugovi/) smatra da se ovakvom sudskom praksom postavljaju novi standardi za buduće vreme kada se mnoge zemlje nađu u situaciji poput Argentine.

U novom ambijentu koji se možda stvara, pozicija kreditora se dramatično ojačava i on se oslobađa svake odgovornosti i rizika vezanih za kredite koje daje državama. Kreditori će biti destimulisani da pomognu dužniku da iz krize što pre izađe. Ako bi to i uradili, uslovi po dužnika će biti lošiji nego što je to ranije bio slučaj. Svaki otpis dugova će biti taman toliki da se glava održi iznad vode samo neko vreme. Ustupci će biti minimalni, i dužnik će ići iz jednog reprograma u drugi. Da li je moguće da se ovom presudom čini presedan koji će postati pravilo i koji će ogroman broj država dovesti u tešku poziciju? A ako postane pravilo, da li će se ono baš striktno primenjivati, ili će neke nove presude tolerisati prijateljske i poslušne države, a kažnjavati neposlušne? Da li će presude koje donose sudovi malih država moći da se sprovedu, ili će to biti privilegija samo moćnih država i njihovih sudova? Da li se na ovaj način uvodi još jedna politička batina prerušena u ekonomsko pravni princip? Samo iracionalni optimisti mogu verovati da će Srbija, u ne tako dalekoj budućnosti, izbeći novo reprogramiranje dugova. Bilo bi zato mudro da srpska vlada pažljivo prati njujorški proces i da iz njegovog epiloga izvuče zaključke. Oni će se ticati ne samo budućnosti Argentine, već i Srbije i sličnih zemalja, upozorava Katić.

Nebojša Katić

Fondovi lešinari pojavili su se krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina sa dužničkom krizom koja je pogodila Južnu Ameriku, a zatim su prešli na siromašne i često ratom opustošene afričke zemlje. Trenutno Svetska banka i MMF procenjuju da fondovi od ovakvih zemalja potražuju oko 1,5 milijardi dolara.

Početkom devedesetih Peru je bio jedna od ekonomski opustošenih zemalja. Ondašnja vlada je 1996. godine uspela da dogovori reprogram duga uz velike otpise poverioca, ali je kompanija Eliot asosijets Pola Singera prethodno otkupila 20,7 miliona dolara duga po ceni od 11,4 miliona dolara. Odmah je usledila tužba pred sudom u Njujorku koju je fond dobio i to na 58 miliona dolara sa uračunatim kamatama i tako učetvorostručio uložena sredstva. Ovaj slučaj otvorio je vrata ovoj vrsti fondova širom sveta.

Milioni od zemalja trećeg sveta

Zambija je 1979. godine dobila kredit od 15 miliona dolara od Rumunije za poljoprivrednu mehanizaciju, ali do 1990. godine nije mogla da ga otplati. Kada su počeli pregovori o reprogramu, 1999. godine u igru je uskočio fond Donegal internešnl koji je dug u nominalnom iznosu od 30 miliona, platio 3,3 miliona dolara, a zatim je tužio Zambiju za pun iznos plus kamate što je iznosilo 55 miliona dolara ukupno. Sud je presudio da nema pravo na ceo iznos i dosudio da Zambija fondu plati 15,5 miliona dolara - oko pet puta više nego što je uložio u taj dug.

Poslednji slučaj je tužba fonda FG Hemisfera protiv Demokratske republike Kongo pred sudom u Džersiju, ostrvu u kanalu Lamanš pod britanskom jurisdikcijom, za dug od 100 miliona dolara od pre 30 godina, a koji je ovaj fond otkupio za svega 3,3 miliona dolara. Ovaj dug je nastao kada je državna rudarska kompanija naručila od tadašnje Jugoslavije električnu opremu, ali nije mogla da je otplati zbog izbijanja građanskog rata. Sud je presudio u korist fonda, ali je kasnije višestepeni sud preinačio ovu odluku, dok je državica Džersi u međuvremenu donela regulativu kojom proteruje fondove lešinare sa svoje teritorije.