Akcize poskupljuju dizel i TNG

Nova akcizna politika za naftne derivate približava Srbiju pravilima Evropske unije, što ujedno donosi veće namete na dizel i tečni naftni gas (TNG) i, verovatno, njihovo poskupljenje. Uz to, najveće promene predviđene izmenama Zakona o akcizama, koji je Vlada Srbije usvojila 16. novembra i poslala u skupštinsku proceduru su i drugačiji povrćaj ovog poreza i izjednačavanje akciza za sva goriva – koja se koriste u automobilima. Akciza na dizel goriva će do 1. januara 2015. godine biti povećana sa 42 na 50 dinara po litru, a na TNG (tečni naftni gas) sa 30 na 40 dinara po kilogramu. Na bezolovni benzin je akciza već sada skoro 50 dinara po litru.

Iz izmena Zakona o akcizama, koje su u skupštinskoj proceduri, vidi se da u 2013. godini nema promena akciza. Akcize na bezolovni benzin neće biti menjane do 2016. godine, kao što nema ni realnog rasta poreza na naftne derivate, koji se koriste u industriji, transportu i za grejanje - predviđena je samo indeksacija sa inflacijom. U 2014. i 2015. godini realno rastu samo akcize na dizel i TNG, koji se koriste za pogon putničkih automobila.

Akcize i promene zakona

Dve izmene zakona za dva meseca

Novo Ministarstvo privrede i finansija se ne može pohvaliti što je, kao retko koje, za dva meseca dva puta menjalo isti propis: Zakon o akcizama promenjen je u septembru a nove izmene u procedure su ovih dana. Ali, može što je prvo koje je tri godine unapred propisalo iznose akciza. Porez koji obezbeđuje deset odsto ukupnih prihoda republičkog budžeta svi kabineti u Nemanjinoj su povećavali, do sada, kada im se prohte jer, brzo i obilno puni kasu. Mada, povećanjem koje je ovo Ministarstvo planiralo u naredne tri godine akcize će im, takođe, doneti dosta novca.

Milica Bisić, savetnica ministra finansija i privrede za poreski sistem objašnjava za Balkanmagazin da je osnovni cilj izmena Zakona o akcizama njihovo postupno ujednačavanje na različite derivate, koji se koriste za iste svrhe, budući da je akciza porez na konačnu, a ne reprodukcionu potrošnju (industrija i transport). Time se i pravila akciznog oporezivanja u Srbiji približavaju pravilima EU.

“Manja akciza za transport, industrijske svrhe i za grejanje se obezbeđuje refakcijom ili povraćajem akcize. Uz to, ovaj metod na najmanju meru svodi poresku evaziju, odnosno netačno prikazivanje upotrebe radi izbegavanja plaćanja pune akcize,”dodaje Milica Bisić.

Ujednjačavanje akciza na različite derivate za iste namene je loša vest za one koji troše TNG (tečni naftni gas) u automobilima, pa i dizel. Istina, oni su godinama unazad uživali u nižim cenama - zbog manjih akciza. Akcize na dizel bile su deset dinara, a na TNG skoro 20 dinara manje nego na benzin, iako su se sve tri vrste goriva točile u auto. Ista praksa bila je nekad i u EU, ali se polako napušta. Upućeni u “političku ekonomiju” kažu da su niže akcize na dizel i TNG u Srbiji bile deo čuvanja socijalnog mira.

Sniženje maloprodajnih cena naftnih derivata će očigledno narednih godina biti moguće samo zbog povećanja efikasnosti naftnih kompanija, a ne manjeg zahvatanja države. Naftne kompanije, i ne samo one, stalno prigovaraju da im problem u poslovanju pravi nepredvidivost poreske politike. Sada to imaju i to bi trebalo da im pomogne. Ali, pitanje je da li će to doneti niže cene.

Biljana Bujić, stariji menadžer za poreze u konsultantskoj kući KPMG kaže da je u Evropskoj Uniji rаzlikа u visini аkcizа za različite namene, ne za različita goriva, uvedena namerno.

“To je učinjeno kako bi se rаzdvojila konаčna potrošnja stаnovništvа od međufаzne potrošnje privrede; da se smаnji porez zа životno neophodne upotrebe energenаtа (grejаnje, nаsuprot pogonskog gorivа zа аutomobile) i da se podstakne smаnjenje zаgаđenjа kroz mere energetske efikаsnosti,” navodi Biljana Bujić.

Milica Bisić ističe da će neposredno regresiranje goriva za poljoprivrednike značajno pojednostaviti i olakšati ostvarivanje prava na manju akcizu kada se dizel koristi u poljoprivredi.

Akciza posle oslobađanja po najnovijem predlogu

Bez šverca?

Novi sistem povraćaja akcize bi trebalo, kako tvrde u Vladi, da spreči šverc lož ulja. Spretni naftaši su uvozili lož ulje, koje je bilo oslobođeno akcize, a prodavali ga kao dizel (reč je o derivatima istog sastava, samo različite boje), na koji se plaćala. Razlika je bila 37 dinara. Prošla vlada je uvidela da je napravila grešku pa je u maju uvela akcizu na lož-ulje od 57 dinara po litru. Sada će biti 2,5 dinara, kada se koristi za grejanje, tako da se opet otvara mogućnost za šverc.

“Refakcija je postupak kojim se sprovodi primena nižih stopa za transport, industriju i grejanje, tako što se krajnjem korisniku vraća deo ili ukupan iznos plaćene akcize na derivate upotrebljene u ove svrhe. Direktno oslobađanje ili primena nižih stopa bilo bi gotovo nemoguće kontrolisati, kao što je to bio slučaj sa direktnim oslobađanjem od akcize lož ulja. Procenjuje se da je tokom primene ove mere zbog netačnog prikazivanja upotrebe ovog goriva budžet imao oko 12 milijardi dinara manje prihode na godišnjem nivou,” kaže Milica Bisić.

Treba sačekati, pa pohvaliti ovu ideju jer, šverceri su prilično žilava sorta. Dosad su uvek nalazili “rupe” u propisima, a pogotovo u sistemu kontrole.

Računica o efektu šverca lož ulja je laka. Uz pretpostavku da je za grejanje na osnovu prosečne potrošnje potrebno oko 60.000 tona lož-ulja godišnje, a da je ukupan promet ovog derivata u prošloj godini bio oko 195.000 tona, znači da je oko 135.000 tona potrošeno kao dizel za pogon vozila i traktora. Kad tone prebacimo u litre imamo oko 158 miliona litara, a znamo da je akciza bila 37 dinara i dobijamo oko 5,9 milijardi dinara nenaplaćenih akciza. Ako se na to doda 18 odsto PDV-a dobije se još 1,1 milijarda dinara neplaćenog poreza, što je sve zajedno oko sedam milijardi dinara. Slična računica dodaje još pet milijardi dinara i za 2010. i za 2012. godinu.

Evropska unija još rigoroznija

Važan deo nove akcizne politike je i približavanje pravilima EU, gde postoje obavezujući minimalni iznosi akciza. Naftni derivati su u Srbiji i drugim zemljama regiona manje poreski opterećeni nego u državama EU, niže su i akcize i PDV.

Biljana Bujić iz KPMG-a kaže da je sada akcizna politika u Srbiji usklađena sa EU u nastanku obaveze i režimu odloženog plaćanja, povraćaju i oslobađanju i uslovima rada akciznih skladišta. Neusklađena je zato što nema akcize na ugalj, struju, prirodni gas i koks.

Unija namerava da ode korak dalje u menjanju akcizne politike jer želi da poreska osnovica, umesto količine, bude energetska vrednost i da se završi izjednačavanje poreskog opterećenja tako da 2018. godine akciza na energente za opštu upotrebu ili motorna vozila bude 9,6 evra po gigadžulu. 

To znači da će za benzine biti smanjena 12,7 odsto, za dizele veća 7,4 odsto, za TNG veća 255 odsto i za prirodni gas veca 269 odsto. Ako je za utehu našim građanima to znači da će akcize na dizel i TNG u EU biti još veće do 2018. godine. Na sve to se uvodi i poseban ekološki porez na potrošnju svih energenata - osnovica je emisija CO2, a iznos 20 evra po toni CO2.