Budžet za plaćanje dugova

U doba svetske ekonomske krize, a pre svega dužničke krize koja je zahvatila Evropsku uniju, postavlja se pitanje kada je jedna zemlja upala u dužničko ropstvo. Da li je zemlja u dužničkom ropstvu ako se maltene svi izdaci u budžetu jedne države realno smanjuju, dok se troškovi otplate kamata po osnovu duga -  povećavaju takvom brzinom da se za godinu dana povećaju za 36 odsto, a za samo dve godine više nego udvostruče? Upravo u takvoj situaciji je Srbija koja će u 2013. godini, prema predlogu budžeta koji bi uskoro trebalo da bude usvojen u Skupštini, za kamate izdvojiti 90,13 milijardi dinara. Prošle godine kamate su iznosile 65,9 milijardi, a 2011. godine 42,1 milijardu dinara. Za dve godine, izdaci iz budžeta za kamate su povećane za celih 48 milijardi dinara. Time je ova stavka postala jedna od najvećih na rashodnoj strani budžeta, odmah iza plata i penzija.

Može li se vraćati dug čišćenjem cipela bogatašima?

Kamate na dug, kao potpuno neproduktivan trošak koji ne donosi nikakvu vrednost, na primer skoro sasvim će pojesti sav planirani naplaćeni prihod od akciza na gorivo koji će iznositi 104 milijarde dinara. Troškovi kamata će biti veći od ukupno naplaćenog poreza na dobit preduzeća koji je optimistički planiran na 70 milijardi dinara. S druge strane, kamate na dug koji je nemilice stvaran prethodnih godina, iznosiće skoro koliko i sva izdavanja iz budžeta za socijalnu zaštitu za koja će biti izdvojeno 100 milijardi dinara, a biće veći od ukupnih subvencija na koje će se potrošiti 82 milijarde dinara.

Tabela: Projekcija otplata kamata i glavnica od 2009. do 2015. godine

(u mlrd. dinara)

izvor: Nacrt fiskalne strategije za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu (Ministarstvo finansija)

Tako budžet koji je najavljen kao razvojni i podsticajan, a u isto vreme štedljiv, u stvari razvija profite banaka i inokreditora, a štedi na subvencijama privredi.

Istina, budžet za narednu godinu predviđa smanjenje deficita na oko 3,5 odsto BDP-a, u poređenju sa 7,1 odsto u ovoj godini, ali mahom povećanjem prihoda, odnosno poreza, pre svega PDV-a.

Što se tiče zaduživanja, priča se uglavnom nastavlja po starom. Juče je Skupština odobrila, potvrdila i Ugovor o garanciji Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj za Železnice Srbije, odnosno projekat rehabilitacije pruga, u iznosu od 95 miliona evra, a potvrđen je i Ugovor o garanciji za projekat unapređenja vodnih sistema u Subotici sa EBRD u iznosu od 11 miliona evra. Takođe, ministar Dinkić je nedavno najavio još jednu emisiju evroobveznica u novembru u vrednosti 500 miliona evra.

Ekonomista Miroslav Zdravković, autor ekonomskog portala makroekonomija.org napravio je analizu promena izdataka u budžetu u odnosu na troškove kamata od 2011. do 2013. godine.

U odnosu na 100 dinara za kamate, izdvajanje za vojsku smanjeno je sa 130 u 2011. na 67 dinara u 2013. godini. Poljoprivredni budžet u odnosu na 100 dinara izdvojenih za kamate smanjen je sa 80 na 45 dinara. Obrazovanje smanjeno sa 387 na 186 dinara na 100 dinara za kamate. Izdvajanja za Ministarstvo unutrašnjih poslova prepolovljeno je sa 150 na 80 dinara na svakih 100 dinara kamata. Socijalna zaštita iz budžeta je smanjena sa 217 na 112 dinara, sa tendencijom da u 2014. bude manja od rashoda za kamate. Unutar toga dečja zaštita je smanjena sa 96 na 47 dinara. Transferi ostalim nivoima vlasti smanjeni su sa 156 na 84 dinara, subvencije su sa 129 pale na 91 dinar. Rashodi za kupovinu robe i usluga smanjeni su sa 113 na 98 dinara. Rashodi za zaposlene smanjeni su sa 485 na 295 dinara. Kapitalni rashodi pali su sa 55 na 52 dinara.

Tabela: Projekcija javnog duga i rast BDP-a

Ukupni izdaci za otplatu glavnice kredita u 2013. godini iznosiće 403 milijarde dinara. Od toga će domaćim kreditorima biti isplaćeno 338 milijardi, inostranim 45,5 milijardi, a po osnovu datih garancija 19,8 milijardi dinara.

Prema Fiskalnoj strategiji javni dug u 2012. godini dostići će čak 65,1 odsto BDP-a iako je Zakonom o budžetskom sistemu javni dug ograničen na 45 odsto BDP-a. Sa ovolikim odnosom duga prema BDP-u Srbija je i zvanično prezadužena zemlja prema Mastrihtskim kriterijumima gde je gornja granica 60 odsto BDP-a. Takođe, na nivo od 45 odsto BDP-a dug će se vratiti tek 2022. godine i to pod izuzetno optimističkom pretpostavkom da BDP raste prosečno četiri odsto godišnje.

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja ističe da Srbija nije spasena bankrota, već je to samo odloženo novim zaduživanjem.

Mi se nalazimo u procesu koji nas može odvesti u bankrot ukoliko se ne reformiše javni sektor i ne restrukturiraju državna preduzeća tako da prestanu da se subvencionišu i da im se daju garancije za kredite. Postoje naznake da će se to i raditi, kao što su najave da će se Srbijagas, Galenika i JAT restrukturisati. Ali da bi zaista izbegli bankrot potrebna je sveobuhvatna reforma javnog sektora, smanjenje broja zaposlenih na svim nivoima države. Ministar Dinkić je poručio da nema otpuštanja dok traje kriza, ali to samo daje motiv da ne izađemo iz krize kako ne bi davali otkaze. I dalje se čuva privid socijalnog mira zaduživanjem. Očekujem da uz pomoć MMF-a u sledećoj godini počnu reforme i poreskog sistema, da se uvede progresivno oprezivanje i smanjivanje poreza i doprinosa na zarade. Da umesto subvencionisanih kredita imamo poresku relaksaciju, smatra Đogović.

Sve veći deo budžeta kojim se otplaćuju dugovi ostavlja sve manje prostora za sprovođenje reformi. Polako dolazimo u situaciju da – hteli, ne hteli - moramo da krešemo sve stavke budžeta ne bi li skupili pare za otplatu duga.

Trebalo je reforme raditi mnogo ranije, još kada je bilo prihoda od privatizacije. Umesto toga vlade su kupovale vreme zaduživanjem. Za svaku sledeću vladu cena izlaska iz krize biće znatno viša. Zato Srbija više nema vremena za čekanje. Zatečeno stanje je katastrofalno i nema mesta demagogiji i marketingu, već se moraju činiti bolni rezovi, poručuje Đogović.