Kraj zlatnog doba švajcarskog bankarstva
Bogataši sveta, zbog uzdrmane institucije bankarske tajne, podižu novac iz švajcarskih banaka u kojima leži neoporezovanih 750 milijardi evra, i sele ih u nove poreske rajeve
(Jurg Zeltner iz UBS banke najavljuje odlazak stotina milijardi...)
Švajcarska neočekivano brzo gubi imidž poreskog raja koji je građen vekovima i čini jedan od stubova nosača posperiteta ove male alpske republike. Bogati klijenti počinju masovno da podižu stotine milijarde evra koje tamo leže, i premeštaju ih u bezbedne luke kao što su Hongkong, Singapur, Meksiko, Turska, Rusija, Brazil...
To se događa zbog sve jačeg pritiska na švajcarske vlasti da defnitivno napuste instituciju bankarske tajne. Zahvaljući toj instituciji stranci su držali ogromna sredstva na anonimnih računima čime su - izbegavali plaćanja poreza.
Šefovi velikih banaka otvoreno upozoravaju da finansijski sektor, poslovični ponos zemlje helvetskog krsta (sigurno kao u švajcarskoj banci), već nekoliko godina krvari i da mu predstoje sve teži dani.
U narednih nekoliko godina bogataši će sa švajcarskih računa podići više stotina milijardi evra, tvrdi šef uprave imovine banke UBS, Jerg Celtner (Jurg Zeltner). Ovu bankarsku kuću, sa 160-godišnjom tradicijiom, napustilo je već oko deset milijardi evra, a predviđa se da će uskoro biti manje u banci još oko tri puta toliko. Američka vlada prinudila je 2009. ovu banku da američkim poreskim vlastima preda imena oko pet hiljada Amerikanaca-svojih deponenata. Ništa bolje ne stoje ni izgledi banke Kredi Suis (Credit Suisse) za koju se predviđa da će ostati bez oko 32 milijarde evra.
Mnogo godina je važilo da švajcarski bankar pita što manje i što decentnije. A pre svega ćuti kao grob. Ali, sada je to već prošlost tako da bogataši prazne račune i prebacuju ih u poreske rajeve, sposobne da održe tajnu. Privlači ih Singapur, Hongkong, ali i Meksiko, izjavio je televiziji ZDF Rajner Šlam (Reiner Schlamm), vlasnik jedne privatne banke u Cirihu.
Prema procenama lista Noje Cirher Cajtung (Neue Zurcher Zeitung), na švajcarskim računima leži oko 750 neoporezovanih milijardi evra. Utajivače poreza ne ugrožavaju, međutim, samo SAD, nego i niz bogatih evropskih država. S Nemačkom se vlada u Bernu već dogovorila da oporezuje nemačke klijente ali da njihova imena ostanu utajena. Sličan dogovor je skopljen i sa Britanijom i Austrijom, pregovara se sa još nekoliko zemalja.
Britanski Ekonomist (The Economist) predviđa da će stranci u roku od četiri godine povući iz švajcarskih banaka najmanje 200 milijardi evra.
Bankarske tajne nema više. To je kraj, zaključio je lakonski na sastanku švajcarskih bankara na ovu temu poznati finansijski konsultant Osmond Plamer (Plummer).
