Ruski kredit za budžet - na ledu?

Srpska vlada u četvrtak je usvojila nacrt budžeta za 2013. godinu u kome se planira deficit od 132,3 milijarde dinara ili 70 milijardi manje nego u ovoj godini, ali je istog dana iz Rusije stigla vest da za sada nema ništa od ruskog kredita. Ruski ministar finansija Anton Siluanov je, kako prenosi Itar-tas, izjavio nakon sednice vlade da kredit Srbiji nije predviđen, samo ćemo da se sastanemo sa ministrom finansija Srbije u bliskoj budućnosti. Ova izjava Siluanova se - po svemu sudeći - odnosi na milijardu dolara kredita za podršku budžetu o kom su se, kako su preneli mediji, dogovorili predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin prilikom Nikolićeve posete Rusiji u septembru ove godine.

Početkom septembra ministar rudarstva Milan Baćević je izjavio da je dogovoren kredit od 300 miliona dolara za popunjavanje budžetskog deficita, a da se  razgovara i o kreditu za narednu godinu, za budžetsku stabilnost, koji bi iznosio cirka milijardu dolara. Prva tranša od 200 miliona bila bi povučena početkom godine, druga u istom iznosu do juna, a ostatak do kraja 2013.

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević

Ponovo preskupe obveznice?

Eventualnim odustajanjem od tog kredita situacija za srpske javne finansije bi se pogoršala, jer bi vlada bila prinuđena da se i dalje finansira zaduživanjem obveznicama na domaćem tržištu po izuzetno visokim kamatnim stopama.

Ekonomista Goran Nikolić smatra da bi ruski kredit značajno smanjio izdatke za kamatu, jer bi zamenio preskupe obveznice kojima država trentno finansira manjak u budžetu.

Za Srbiju bi bilo bolje da uzme kredit od Rusije po, pretpostavljam povoljnim kamatama od 3,5 do četiri odsto, nego da se i dalje zadužuje obveznicama po 14 odsto. Pretpostavljam da je cilj vlade bio da uzme ovaj kredit kako bi manje trezorskih zapisa emitovali, jer će iz budžeta za sledeću godinu biti isplaćeno 93 milijarde dinara samo za kamate. Samo za tezorske zapise procenjuje se da kamate iznose 300 do 400 miliona evra. Te visoke kamate od 12 do 15 odsto na, uglavnom, kratkoročne hartije  je ono što nas najviše pritiska. Finansiranje deficita emitovanjem ovih obveznica je užasan kredit za nas, a banke i nerezidenti na njima stravično zarađuju. Ova izjava ruskog ministra finansija sužava prostor  za smanjivanje tog dinarskog duga i, ako ne bude bilo drugog načina za finansiranje tekuće potrošnje, ponovo će se emitovati obveznice, smatra Nikolić.

Pozadina poruke iz Moskve?

Premijer Ivica Dačić dao je u Sevojnu izjavu o ovoj temi ali je ona posle objavljivanja u TV dnevniku 2 RTS - nestala iz etra, nije više objavljivana. Dačić je rekao da treba proveriti tu vest i da li je izjava ruskog ministra dobro protumačena.

Dačić u Sevojnu

Kako sajt RTS citira Tanjug, on je najavio da će proveriti da li je verno preneta izjava ruskog ministra finansija Antona Siluanova u kojoj on dovodi u sumnju realizaciju ruskog kredita Srbiji.

Nemoguće je da je ta izjava tačna, zato što je to dogovoreno na najvišem nivou, a Rusija ipak nije zemlja gde ministar ima veće pravo odlučivanja od predsednika vlade ili države, rekao je Dačić u izjavi za RTS. Premijer je izrazio uverenje da neće biti problema u realizaciji tog kredita, jer je strateški intetes Ruske federacije i Srbije da razvijaju dobre odnose. Dačić je najavio i da će se u novembru u Rusiji sastati sa predsednikom najveće ruske državne banke i razgovarati o razvoju ekonomskih odnosa i podsticanju investicija.

Iako se ograđuje da nema mnogo informacija o tome da li su Rusi zaista odustali od kredita kojim bi se pokrio srpski budžetski deficit, ekonomista Danijel Cvijetićanin ističe da je moguće da su odustali kad su videli kako se u Srbiji troše pare.

Da li biste vi pozajmili novac dužniku kada vidite šta radi i kakve sve akcije tek sprema, kao što to najavljuje naš ministar finansija Dinkić. Možda su odustali kada su videli kako se ovde troše budžetske pare, a možda i zbog nečeg trećeg, oprezan je Cvijetićanin.

U Ministarstvu finansija i privrede nisu nam dali komentar na izjavu ruskog ministra finansija i uputili nas na Ministarstvo saobraćaja, iako kredit za železnicu nije sporan i već je uključen u budžet Srbije za 2013. godinu.

U toku su već pripreme za realizaciju jednog ruskog kredita i to za obnovu železničke infrastrukture. Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić je pre nekoliko dana saopštio da počinje realizacija projekata koji će se finansirati iz ovih sredstava. Prvi projekat bi trebalo da bude pruga Beograd Pančevo koja bi trebalo da počne da se radi za mesec dana. Iz ovih 800 miliona evra finansiraće se i izgradnja pruge Valjevo-Loznica, modernizacija pruge Beograd-Bar, modernizacija i izgradnja šest deonica pruge na Koridoru 10 u dužini od oko 110 kilometara i kupovina 10 do 20 ruskih vozova za šta bi trebalo da bude izdvojeno oko 100 miliona dolara. U okviru ovog aranžmana Srbija mora da učestvuje sa 15 odsto sredstava.