Evri beže iz Srbije
U prvih sedam meseci iz Srbije izašlo 2,1 milijarde evra više nego što je ušlo, a od početka 2011. godine banke iznele 1,2 milijarde evra
Bankar je čovek koji ti pozajmi kišobran dok je sunčano vreme i traži ga nazad kad počne da pada kiša. U skladu sa ovom izrekom ponašaju se i evropske banke od početka krize i velikog nevremena u kom su se našle privrede zemalja jugoistočne Evrope, a među njima i Srbija. Kada je svetska ekonomija napredovala, do 2008. godine i propasti Liman bradrsa, banke su u Srbiju i ostale zemlje sa periferije Evrope unosile desetine milijardi evra i pravile ogromne profite na visokim kamatnim stopama koje su vladale u na ovim tržištima. Od 2008. stvari se iz korena menjaju, pa su tako banke u 2011. i u prvoj polovini 2012. godine iz Srbije iznele 1,195 milijardi evra, a samo u prvih pest meseci ove godine 484 miliona evra.
Miroslav Marinković, saradnik Ekonomskog instituta koji je napravio analizu tokova kapitala posredstvom banaka, ističe da se banke razdužuju prema maticama.
Ovaj iznos razduživanja ne implicira direktno smanjenje izloženosti evropskih bankarskih grupacija prema Srbiji, već ukazuje na nivo servisiranja redovnih dospeća glavnice po osnovu kredita odobrenih tokom prethodnih godina. To i jeste jedini mogući scenario, imajući u vidu strogu zakonsku regulativu propisanu od strane NBS u cilju čuvanja stabilnosti i likvidnosti banaka i adekvatnosti njihovog kapitala. Eventualni zahtevi bankarskih grupacija za „vanredno“ razduživanje putem preraspodele profita i realokacije depozita privatnog sektora sa lokalnih filijala na matičnu banku, ne mogu se sprovesti na jednostavan način, ističe Marinković.
Ipak, on u svojoj analizi napominje da smanjenje izloženosti velikih banaka prema Srbiji može izazvati značajan šok za sistem.
Upravo je praćenje domaćeg tržišta i inostranih bankarskih tržišta jedan od prioritetnih zadataka Narodne banke u narendom periodu. Izbegavanje negativnih posledica moguće je samo ako se monetarne vlasti budu pridržavale principa očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i poverenja u njega. Takođe, potrebno je adekvatno praćenje tržišnih signala, odnosno vlasti moraju biti spremne za eventualnu eskalaciju finansijskih tenzija u zemljama iz kojih potiču centrale. Na kraju, monetarne vlasti moraju imati politiku koja bi smanjila na minimum smanjenje izloženosti ili dezinvestiranje stranih banaka koje bi moglo ugroziti finansijski sistem, smatra Marinković.
Profesor Mlađen Kovačević ukazuje na činjenicu da se ne razdužuju samo banke već i privreda.
Prema izvršenju platnog bilansa za prvih sedam meseci, koji je objavila Narodna banka, iz Srbije je izašlo 2,1 milijarde evra više nego što je ušlo a to nisu iznele samo banke, već je smanjen i priliv stranih direktnih investicija. Devizna situacija se osetno pogoršava. Banke iznose svoja sredstva legalno, da bi pomogle matičnim bankama u Austriji, Italiji ili Grčkoj. Matica uvek može da traži nazad sredstva koja je pozajmila lokalnoj filijali u vreme kada je raslo kreditiranje. Osim toga, verovatno banke procenjuju da se sve manje isplati ulaganja u kredite stanovništvu i privredi zbog rasta nenaplativih kredita, a vide i da će BDP ove godine pasti za tri, a daj bože da ne bude i svih pet odsto. Jako su loše perspektive i u EU i u Srbiji i banke se uzdržavaju od ulaganja, čak više ne kupuju tako masovno ni državne obveznice, objašnjava Kovačević.
Problem Srbije, ali i Rumunije, Hrvatske, Mađarske i drugih zemalja je to što je najveći deo bankarskog sektora u rukama stranih, pre svega zapadnoevropskih banaka. Tako je učešće stranih banaka 74 odsto, a od toga 78,7 odsto potraživanja se odnosi na banke iz Grčke, Italije i Austrije. Pojedinačno, najveću izloženost na srpskom tržištu imaju banke iz Italije 8,3 milijarde dolara, Austrije sedam milijardi, a Grčke 6,7 milijardi dolara.
Slika: Učešće stranih banaka u istočnoj i jugoistočnoj Evropi
izvor: http://blog-imfdirect.imf.org/2012/06/13/lost-found-in-eastern-europe-replacing-funding-by-western-europes-banks/
Strane banke su pozajmljivale i do 60 odsto BDP-a u zemljama regiona (Hrvatska), a u proseku izloženost evropskih banaka iznosila je skoro trećinu BDP-a u ovim zemljama. Oko polovine tih iznosa pozajmile su domaće banke sa stranim vlasništvom u tim zemljama, a drugu polovinu su činila direktna prekogranična zaduženja kod centrala, tzv. krosborder krediti
Slika: crossborder
izvor: http://blog-imfdirect.imf.org/2012/06/13/lost-found-in-eastern-europe-replacing-funding-by-western-europes-banks/
Ukupno, što domaćim bankama koje su u vlasništvu evropskih grupacija, što direktno stranim bankama, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela, srpske firme, građani i država duguju preko 28 milijardi dolara. Ipak, izloženost stranih banaka u Srbiji raste, iako skromno. Na kraju 2011. godine iznosila je 27,9 milijardi dolara, a na kraju 2010. godine 26,24 milijarde dolara.
Iako rastuće ekonomije istočne i jugoistočne Evrope prema većini pokazatelja stoje čak i bolje nego zemlje evrozone, najveći rizik za njihov razvoj predstavlja izloženost zapadnoevropskim bankama, upozorava i MMF u nedavno objavljenom Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti.
MMF upozorava da bi evropske banke mogle do 2013. godine u najgorem slučaju smanjiti bilanse za čak 4,5 biliona dolara, a ta smanjenja bi bila napravljena pre svega na rastućim tržištima Evrope, Azije i Latinske Amerike. U 2011. i prvoj polovini 2012. godine zapadnoevropske banke su smanjile kreditiranje rastućih tržišta istočne i jugoistočne Evrope za 12,2 milijarde dolara.
Zemlje centralne i istočne Evrope su najranjivije zbog njihove direktne izloženosti zapadnoj Evropi i slabostima koje dele sa zemljama sa periferije evrozone. Ahilova peta mnogih ekonomija u centralnoj i istočnoj Evropi je bankraski sistem koji se bori sa razduživanjem, pogoršavanjem kvaliteta plasmana i sporim rastom. U isto vreme ovaj region je najizloženiji udarcima iz evrozone, navodi se u izveštaju MMF.
