Hiperinflacija i finansiranje deficita
“Kada raste inflacija, a drži se stabilan devizni kurs onda pada udeo duga u BDP-u i prividno se rešava problem. Ali posle to stigne na naplatu kroz rast kursa, povećano plaćanje prema inostranstvu i veće učešće kamata u budžetu”, kaže Stojan Stamenković
Nedavno je Vlada Srbije donela odluku o povećanju poreza na dodatu vrednost sa 18 na 20 odsto i na taj način direktno zavukla ruku u džep potrošačima u istom iznosu. Međutim, u pozadini se dešava mnogo veće oporezivanje građana kroz inflaciju, odnosno besomučna poskupljenja, pre svega, životnih namirnica kojima svakodnevno svedočimo. Prema proceni analitičara Makroekonomskih analiza i trendova, već posle 11 meseci ove godine inflacija bi mogla da poraste do 12 odsto. Da podsetimo, NBS je projektovala inflaciju za ovu godinu u rasponu od 2,5 do 5,5 odsto. U odnosu na avgust prošle godine rast cena je iznosio 7,9 odsto, a od početka godine inflacija je već dostigla 7,1 odsto. Samo u avgustu je opšti nivo potrošačkih cena povećan 1,6 odsto, što bi preračunato na godišnji nivo iznosilo preko 20 procenata. Poređenja radi, prošle godine u avgustu cene su smanjene za 0,5 odsto.
Miladin Kovačević, saradnik MAT-a objašnjava da se od ovogodišnjeg rasta cena, 45 odsto odnosi na hranu, što primarne što industrijske poljoprivredne proizvode. U Srbiji gde 37 odsto indeksa potrošačkih cena odlazi na hranu, to je veliki šok za stanovništvo.
Ova cenovna ekspanzije je šok sa strane ponude i ima tri glavna uzroka. Najveći je suša, zatim carinska zaštita prehrambenih proizvoda koja kod nas nije beznačajna i koja za neke proizvode prelazi i 30 odsto, a finalni proizvođači se ugrađuju u razliku između veleprodajne cene na inostranom tržištu i uvozne cene sa carinama. Država to ponekad sprečava interventnim ili bescarinskim uvozom. Treći razlog je povećanje cena i tražnje u svetu. Zato što ovaj rast cena dolazi sa strane ponude monetarna politika je nemoćna, objašnjava Kovačević.
Analitičari MAT-a za septembar procenjuju rast cena za jedan odsto, a u oktobru za dodatnih čak četiri procenta.
Ekonomista Goran Nikolić ukazuje i da su u prvoj polovini godine odlagana poskupljenja komunalnih usluga, pa se sada cene masovno povećavaju, a na inflaciju utiče i deprecijacija dinara prema evru u prvoj polovini godine. Takođe na poskupljenja je uticalo i povećanje PDV-a, ali samo za jedan procentni poen.
Iako stručnjaci ističu da ovoga puta inflacija nije zasluga ekspanzivne monetarne politike, ili drugim rečima štampanja para, visok rast cena pomaže državi da pokrije deficit budžeta koji se finansira zaduživanjem u dinarima.
Stojan Stamenković, autor MAT-a upozorava da Srbiji preti kriza javnog duga, ali pre svega opasnost da već sledeće godine ne može da finansira velika dospeća deviznog duga.
Dug prema domaćim poveriocima za emitovane hartije u dinarima nije toliko opasan, jer se može pokriti inflacijom i to je već više puta kod nas rađeno. Iako kod nas ovog puta inflacija ne raste zaslugom monetarne politike, to je kod nas rađeno od 1982. godine do kraja osamdesetih, a kulminiralo je hiperinflacijom za vreme Ante Markovića kada je inflacija iznosila 1200 odsto godišnje. Druga hiperinflacija izazvana monetarnom politikom bila je čuvena hiperinflacija 1993. i 1994. godine, a treći put je krajem devedestih, posle prodaje dela Telekoma kada su pare otišle u potrošnju, a kada su potrošene država je nastavila da troši kroz primarnu emisiju. Kada raste inflacija, a drži se stabilan devizni kurs onda pada udeo duga u BDP-u i prividno se rešava problem. Ali posle to stigne na naplatu kroz rast kursa, povećanim plaćanjem prema inostranstvu i većem učešću kamata u budžetu, napominje Stamenković.
Kako državni budžet ima koristi od inflacije objašnjava ekonomista Milan Kovačević.
Kada cene rastu, raste i prihod od PDV-a, jer je iznos PDV-a veći na višu cenu. Doduše, i kada država plaća cene su više, ali s obzirom da je ograničeno povećanje plata u javnom sektoru, dobit za državu od inflacije je još veća jer će te plate biti obezvređene. Inače inflacija veća od 10 odsto, uz ispunjavanje još nekih uslova, smatra se hiperinflacijom. Drugi uslovi su da većina cena bude u stranoj valuti, što je veoma blizu da se ispuni, a važno je i koliko dugo traje visoka inflacija. Inače, zameram Narodnoj banci kako iskazuju inflaciju. Na primer, u avgustu su rekli da je međugodišnja inflacija 7,9 odsto, a u samom avgustu je iznosila čak 1,6 odsto, kaže Milan Kovačević uz napomenu da visoke inflacija otežava poslovanje, uvodi neizvesnost i nemogućnost da se planira na duži rok.
Narodna banka Srbije je u utorak povećala referentnu kamatnu stopu sa 10,5 na 10,75 odsto
Imajući u vidu da je rast cena hrane i regulisanih cena viši od očekivanog, kao i da su inflaciona očekivanja povećana, izvršni odbor je odlučio da referentnu kamatnu stopu poveća kako bi sprečio da se efekti rasta tih cena preliju na ostale cene. Izvršni odbor ocenjuje da je uticaj pomenutih faktora na inflaciju jednokratan i privremen, kao i da će u narednom periodu niska agregatna tražnja delovati izrazito dezinflatorno. Pozitivni efekti se očekuju i od fiskalne stabilizacije na strani rashoda, što će uticati na smanjenje inflatornih pritisaka i pritisaka na devizni kurs. Prema projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će svoj maksimum dostići u prvoj polovini 2013. godine, a nakon toga će uslediti njen povratak u ciljani raspon od četiri plus minus 1,5 odsto, navodi se u saopštenju NBS.
