Srbija “zaboravlja” dogovor sa Kinom

Da bu se u Kostolcu 2014. godine počelo s izgradnjom novog, trećeg bloka termoelektrane Kostolac B od 350 megavata instalisane snage i da bi na površinskom kopu Drmno bio proširen kapacite proizvodnje na 12 miliona tona uglja godišnje - neophodno je da Vlada Srbije u što kraćem periodu završi pripreme za učešće Srbije na investicionoj konferenciji u Pekingu, koja će se održati sredinom ovog meseca.

Sporno je što u budžetu Republike Srbije za 2013. godinu nije predviđena odgovorajuća stavka zaduženja Republike Srbije za ovaj projekat u iznosu od 609 miliona dolara ili 85 odsto od ukupne vrednosti realizacije Druge faze međudržavnog sporazuma Srbije i Kine čija je ukupna vrednost 1,650.000.000 dolara (1,32 milijarde evra evra).

No, krenimo redom. Kineska Vlada odobrila je u prvoj polovini ove godine finansijski paket od 10 milijardi dolara za projekte iz 16 zemalja centralne i istočne Evrope u koje spada i Republika Srbija. Za ove kredite postoji veliki interes svih 16 zemalja a kako je u okviru paketa samo manji deo sredstava namenjen za finansiranje pod preferencijalnim uslovima, brzina zaključenja Ugovornog sporazuma i podnošenja kreditne aplikacije je od presudnog značaja za obezbeđenje preferencijalnih uslova finansiranja, pošto se sredstva odobravaju po redosledu prijavljivanja, odnosno stepenu spremnosti.

U tom smislu kineska strana je najavila sastanak kordinatora svih 16 zemalja sa privrednim delegacijama tokom oktobra u Pekingu, pod pokroviteljstvom Ministarstva inostranih poslova Kine, kako bi se prezentirali projekti od interesa za navedene zemlje i sagledao stepen spremnosti i ukupan obim traženih sredstava.

Izgradnju novog bloka B3 u TE Kostolac treba da realizuju Elektroprivreda Srbije, odnosno Privredno društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac i kineska nacionalna kompanija za energetiku CMEC.

To se uklapa u Strategiju razvoja Elektroprivrede Srbije, koja je ukazala na neophodnost gradnje novih kapaciteta, s obzirom da se poslednjih dvadeset godina nije ulagalo u proizvodne postrojenja. Među novim termoelektranama, koje su u srednjoročnom planu razvoja EPS-a, nalazi se i novi blok B3 u TE Kostolac, a za čiju gradnju je zainteresovana kineska kompanija CMEC i čiji su pregovori u završnoj fazi.

Pre tri godine Srbija i NR Kina potpisale su sporazum o ulaganjima u energetiku na čijim temeljima su zaključeni ugovori i trenutno se realizuje prva faza kineskog kredita, namenjenog za pet projekata: revitalizaciju Blokova B1 I B2 u TE Kostolac, izgradnju sistema za odsumporavanje, luke i železničke pruge. Uporedo su nastavljeni pregovori i o drugoj fazi, gradnji nove termoelektrane snage 350 megavata i pratećeg kopa uglja. Tokom druge polovine 2011. godine i u prvoj polovini 2012. urađena je Prethodna studija izvodljivosti koja je usvojena na Stručnom savetu JP EPS. Potom je EPS tokom avgusta doneo odluku o pokretanju postupka za izradu Studije izvodljivosti.

Imajući u vidu kompleksnost projekta i dug vremenski period neophodan za zaključenje Pojedinačnog Ugovornog sporazuma, Ugovora o zajmu i njegovu ratifikaciju kao i izradu glavnog projekta, ocenjeno je da je neophodno ubrzati sve aktivnosti kako bi se ispoštovao planirani rok za početak gradnje u 2014.godini, navode u Kostolcu, napominjući da je Kina spremna da odobri kredit za B3 u Kostolcu.

Uostalom, stručnoj javnosti u Srbiji prezentovana je i kineska kompanija CMEC i idejno rešenje za gradnju novog bloka.

Ali, da bi se kredit realizovao neophodno je ubrzanje aktivnosti na izradi Pojedinačnog ugovornog sprazuma.

S obzirom da je za drugu fazu u Kostolcu već zaključen okvirni ugovor i utvrđena cena, i da je podneta prva kreditna aplikacija potpisana od strane Ministarstva finansija u martu 2010. godine, opšta je ocena kineske strane da druga faza paketa projekata TE-KO ima velike šanse da dobije podršu kineske Vlade i zajam pod preferencijalnim uslovima, kažu u Kostolcu, ukazujući da je ovo jedinstvena šansa da se pod najpovoljnijim uslovima obezbedi izgradnja novog energetskog kapaciteta koji je ugovoren pod izuzetno povoljnim komercijalnim uslovima u pogledu cene koja iznosi 1,65 milijardi dolara (1,32 milijardi evra).

U Kostolcu ali i EPS-u započete su i detaljne pripreme tehničke specifikacije i osnove za zaključivanje Pojedinačnog ugovornog sporazuma, kako bi se blagovremeno dobila saglasnost Vlade Republike Srbije.

Međutim, niti Pojedinačni ugovorni sporazum niti Ugovor o zajmu ne mogu biti potpisani dok se budžetom Republike Srbije za 2013. godinu ne predvidi odgovorajuća stavka zaduženja Republike Srbije za ovaj projekat. Treba napomenuti da je budžetom za 2010. godinu ova stavka bila predviđena, ali da je u 2011. i 2012. ona skinuta, imajući u vidu da se realizacija projekta planirala za 2013. i 2014. godinu.

U Kostolcu ističu da je realno predvideti da se sva dokumentacija kompletira do kraja godine, da se Budžetom Republike Srbije za 2013. predvidi odgovarajuća stavka zaduženja u Budžetu u iznosu od 609 miliona dolara ili 85 odsto od vrednosti druge faze i da se Ugovorni sporazum (komercijalni ugovor) potpiše početkom sledeće godine. To bi bio preduslov da se Ugovor o zajmu potpiše do sredine naredne godine i da se do kraja 2013. steknu uslovi za njegovo stupanje na snagu, čime bi se omogućio početak radova u 2014. godini, kako je i planirano.

Realizacijom ove, druge faze kreditnog aranžmana, Elektroprivreda Srbije bi do 2017. Godine dobila novi blok, što bi značajno doprinelo poboljšanju elektroenergetske situacije u zemlji.

U Kostolcu su spremni i po pitanju projekata i po pitanju stručne realizacije ovog trenutno najvećeg energetskog investicionog aranžmana u Srbiji. Pitanje je ima li sluha u novoj Vladi Srbije za realizaciju projekta koji je najdalje odmakao u pripremama od svih najavljenih izgradnji novih kapaciteta E