Ekonomista koji voli potrošnju
ili, što bi rekao Cane, ''ispod šlema mozga nema''
(foto, Pol Krugman u Beogradu)
Pol Krugman je profesor na Vudro Vilson (Wudrow Willson) fakultetu u Prinstonu na kojoj se školuju internacionalni kadrovi, kao i američka administracija. Na fakultet je primljen kada je dekan bio Majkl Rotšild /1/. Veliki je zagovornik kenzijanskih stavova, čija je glavna mantra da je razbijen prozor dobar za ekonomiju, jer znači posao za nekog ko će napraviti novi prozor. Ova mudrost nekako gubi iz vida da je taj neko, umesto što pravi opet isti prozor, mogao napraviti nešto korisnije, i tako povećati ukupni društveni kapital. U svakom slučaju za prozore ćemo lako, problem je što nobelovac Krugman po istoj logici smatra, pa i naučno dokazuje, da su ratovi dobri za ekonomiju /2/. Rušenje trgovinskog centra u Njujorku 11. septembra Krugman je propratio komentarom da će ovaj tragični događaj stimulisati ekonomiju, jer će biti potrebno izgraditi nove poslovne zgrade /3/. U svom ratničkom zanosu čak je jednom prilikom izjavio da bi za svet bilo jako dobro da ga napadnu Marsovci, onda bi se ekonomski brzo oporavio /4,5,6/.
Pol Krugman, nobelovac
U nekoliko poslednjih godina veliki potresi su zadesili američku privredu. Najveći potres se desio 2008. godine kada je puklo tržište nekretnina koje je bilo naduvano nepokrivenim kreditima. Centralna banka, FED, je smanjivala kamate i pokrivala kredite na kuće da bi pomogli rastu ekonomije. Kao rezultat ove intervencije centralne banke, cene nekretnina su rasle, ljudi su kupovali kuće koje im ne trebaju, nadajući se daljem rastu cena, krediti su davani bez odgovarajuće provere. U nekom trenutku, veliki procenat ljudi nije mogao da vrati kredite, i banke su došle na ivicu bankrotstva koje su izbegle zahvaljujući državnoj pomoći. Cene kuća su počele da padaju, jer banke nepokrivenim novcem nisu više mogle da uvlače ljude u nove kredite, banke su zapadale u još veće dugove, kao i građevinske firme, a ogroman broj ljudi je izgubio svoje životne ušteđevine koje su ulagali upravo u nekretnine zbog dugogodišnjeg rasta cena kuća.
Doček u beogradskom Hajatu: Miodrag Kostić (levo), Pol Krugman, Ivica Dačić, Goran Perčević
Kongresmen Ron Pol, koji se dugi niz godina borio protiv državnih intervencija, bio je predvideo pucanje tržišta nekretnina znatno pre nego je do njega došlo /7,8/ dok, istovremeno, nobelovac Pol Krugman i posle pucanja tržišta nikako nije shvatio šta se to u ekonomiji desilo /9,10/, pa je nastavio da zagovara državne intervencije i potrošnju.
Prateći svoju ideju o spasonosnoj, što većoj potrošnji, Pol Krugman odobrava štampanje para i daje podršku svom kolegi iz Prinstona, prof. Ben Bernankeu, koji je direktor američke centralne banke (odnosno Federalnih rezervi – FED-a). Bernanke rešava američku krizu mehanizmom koga zove kvantitativno olakšavanje (Quantitative Easing). Berananke ne štampa pare - verovatno ne bi ni stigao da odštampa toliko novaca, već otkupljuje kredite banaka parama koje zapravo nema - pošto je poznato da centralna banka ništa ne proizvodi, a zlatnih rezervi ima mnogo manje nego novca. FED otkupljuje kredite banaka, odnosno dugove zaduženih, čime se omogućava bankama da izdaju nove kredite bez realne novčane podloge. Posebno je veliki problem što banke znaju da će im FED otkupiti kredite, te zato nemaju nikakvu motivaciju da izdaju kredite koji će zaista stvoriti novu vrednost i biti vraćeni /11/.
Ivica Dačić (levo), Pol Krugman, Mlađan Dinkić, Jorgovanka Tabaković
Federalne rezerve su do sada dva puta, takozvanim QE1 i QE2, kvantitativno olakšale američku privredu, a u toku je i treće olakšavanje QE3. QE1 je počeo novembra 2008, a završen u martu 2010, gde je odštampanim novcem kupljeno 175 milijardi dolara duga i 1,25 hiljada milijardi dolara hipotekarnih hartija od vrednosti i državnih obveznica. QE2 olakšavanje počelo je u novembru 2010. a završilo se u junu 2011. u okviru kojeg je FED kupio državne hartije od vrednosti za 600 milijardi dolara. Pošto su se ova dva olakšavanja pokazala neefikasnim u popravljanju stanja u ekonomiji, krenulo je i treće kvantitativno olakšavanje, QE3 gde je inicijalno predviđeno da se u privredu upumpa 275 milijardi dolara, ali pokazatelji govore da ta suma može biti i povećana /12/.
Dakle, FED praktično štampa elektronski novac koji je nepokriven /13/. Mnogi ekonomisti, za razliku od Krugmana, ukazuju da će ova olakšavanja obesmisliti štednju, uništiti srednju klasu i penzione fondove, da će povećati cene robe i oboriti vrednost dolara, ali FED ne odustaje od olakšavanja, tvrdeći da će se ekonomija popraviti i da će porasti zaposlenost. Protekle dve akcije kvanitativnog olakšavanja su pomogle berzi, s obzirom da su se na nju slivala nepokrivena sredstva, pa su akcije inflatorno rasle /14/. Međutim, pokazalo se da kvantitativna olakšavanja nisu povećala broj radnih mesta. U okviru trećeg olakšavanja FED je odlučio da do kraja 2012. godine, a možda i duže, upumpava u privredu 40 milijardi dolara mesečno dok se stvari ne poprave /15,16/. Mnogim analitičarima, naravno manje medijski eksponiranim od Krugmana, ova nova upumpavanja novca ne deluju kao akcija koja će imati sretan kraj.
Ben Bernanke je, u međuvremenu, bez velike galame i mimo kvantitavinih olakšavanja, bankama pozajmio 7,7 hiljada milijardi dolara, po kamatama koje su niže od onih po kojima se država zadužuje kod banaka. Blumberg televizija je objavila da su ovi novci dati bankama sa kamatom od 0,01 posto, dok država od tih istih banaka uzima kredite po nekoliko stotina puta većim kamatama /17/. Tako su banke dobile od države na poklon ogromne profite. Ovaj skandal je, osim Blumberga, propratio veoma popularni politički komičar Džon Stuart na svojstven način i obavestio široku američku javnost o ovoj aferi koja dovodi u pitanje osnove čitavog američkog ekonomskog sistema /18/.
Ostaje da se zapitamo gde su se deli ovi grdni novci koji je trebalo da olakšaju život američkog naroda? Jedan deo ovog novca je stigao do onih koji poseduju akcije kompanija jer su iste značajno porasle. Ali rast ovih akcija nije bio posledica širenja tih kompanija i otvaranja radnih mesta, već je bio posledica štampanja para. Takođe, povećanje vrednosti akcija na berzi očigledno nije dovelo do pravih investicija, što je bio osnovni cilj kvantitativnog olakšavanja, jer bi one značile nova radna mesta - koja nisu otvorena. U medijima je objavljivano da su se bonusi bankara neuspešnih banaka koje su direktno dobijale sredstva od FED-a povećavali, umesto da se smanjuju, i iznosili stotine miliona dolara. Po svoj prilici, ogromna odštampana sredstva su završila u džepovima najbogatijih koji tim novcem kupuju resurse: zlato, srebro, naftu, zemlju, i šire svoj uticaj.
Pol Krugman naučno dokazuje da je potrošnja uz zaduživanje dobra za razvoj. Krugman je uporedio ekonomije šest zemalja i pokazao da je cunami ustvari bio dobar za Japan koji je morao da se zaduži, jer je u periodu od tri meseca imao najveći privredni rast. Jedan student redovnih studija (neoptrećen konsultantskim poslovima) dobio je sasvim drugi i logičniji rezultat - posmatrao je u znatno dužem periodu privredni rast 21 zemlje i došao do zaključka da je on mnogo sporiji u zaduženim državama. Uzgred, sa ovim studentskim rezultatom slažu se i rezultati ispitivanja istraživačkog departmana Međunarodnog monetarnog fonda /19,20,21/.
Već duže vreme Pol Krugman je veoma angažovan u proučavanju krize u Evropi i sudbine evra, koju vidi u crnim tonovima ali smatra da se crni scenario može izbeći ako se na Evropu primeni američki model popravljanja ekonomije. Izuzetno se zalaže za generisanje inflacije u Evropi obrazlažući svoj stav ne preterano uverljivo /22/. Postavlja se pitanje čemu ovo Krugmanovo zalaganje i kome zapravo pogoduje inflacija? To u Srbiji znamo na osnovu ne tako davnog iskustva - inflacija je korisna onima koji prvi dobiju sveže odštampane pare. A to su entiteti bliski državi, rodbina i prijatelji političara, te već oformljeni tajkuni. Imali smo priliku da taj sistem iskusimo.
Nije ni čudo što je Klub privrednika pozvao Krugmana u posetu i platio desetine hiljada dolara za njegovo predavanje. Krugman je njihov ideolog - na inflaciji su mnogi od njih stvorili svoje bogatstvo. U ovom trenutku našim tajkunima verovatno ne odgovara inflacija dinara jer su se zadužili u evrima, ali bi im odgovaralo da se država još zaduži, da pare podeli u potrošnju koju Krugman tako vatreno zagovara, pa da te pare iz potrošnje odu u njihove džepove za uvezenu robu. Ali tu ima problema, jer smo sa dugom stigli do gornje zakonske granice, a i granice pristojnosti pa je zato, valjda, Krugman pozvan da iz šešira izvuče neki novi trik koji u Srbiji još nije poznat.
Ivica Dačić, premijer Srbije i Pol Krugman, nobelovac
Napomenimo još da je Pol Krugman bio u savetu Enrona koji je poznat po jednom od najvećih korporativnih skandala. Naime, Enron je lažno prikazivao svoje poslovanje da bi se pokazao uspešnim i privukao ljude da kupuju njihove akcije. Kao rezultat, mnogobrojni mali akcionari Enrona su izgubili 70 milijardi dolara, a direktori ove firme uhapšeni. Rad u Enronu je bio jedan od konsultantskih poslova za Krugmana, i on je imao sasvim dobro mišljenje o ovoj kompaniji, čak ju je hvalio zbog dobrog poslovanja uoči njenog kolapsa /23/.
Ako jedan ekonomista, nobelovac ne ume da sagleda jednu od najvećih koorporativnih prevara, šta onda običan svet može da uradi da bi se zaštitio od pljačke ove vrste?
Zbog Krugmana, nobelovca za ekonomiju, i Obame, nobelovca za mir, jadni Nobel mora da se prevrće u grobu. Doduše, ima neka simbolična veza između delatnosti ovih dobitnika Nobelove nagrade - zagovornika ratova, i Nobelovog pronalaska - nitroglicerina. S obzirom da kreću novi strašni ratovi na Bliskom Istoku, i ko zna gde još, ne moramo da se brinemo za svetsku ekonomiju - ako je verovati Krugmanu.
/1/ http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Rothschild
/2/ http://krugman.blogs.nytimes.com/2012/02/19/wars-and-growth/
/3/ http://www.nytimes.com/2001/09/14/opinion/reckonings-after-the-horror.html
/4/ http://www.youtube.com/watch?v=XynpMUGVGGc
/5/ http://moonbattery.com/?p=1058
/7/ http://en.wikipedia.org/wiki/Government_policies_and_the_subprime_mortgage_crisis
/8/ http://www.lewrockwell.com/paul/paul128.html
/9/ http://www.freerepublic.com/focus/f-news/2383045/posts
/10/ http://american.com/archive/2010/september/many-are-the-errors
/11/ http://www.marketoracle.co.uk/Article36664.html
/12/ http://simplifyreality.com/?p=1227
/13/ http://www.thedailyshow.com/watch/tue-december-7-2010/the-big-bank-theory
/14/ http://www.voxxi.com/quantitative-easing-feds-middle-class/
/15/ http://michaeljparks.com/archives/2127
/18/ http://www.thedailyshow.com/watch/thu-december-1-2011/america-s-next-tarp-model
/19/ http://krugman.blogs.nytimes.com/2012/05/17/spending-and-growth/
/20/ http://www.americanthinker.com/blog/2012/05/an_undergraduate_takes-down_paul_krugman.html
/21/ http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1653188
/22/ http://krugman.blogs.nytimes.com/2012/07/29/internal-devaluation-inflation-and-the-euro-wonkish/
/23/ http://www.discoverthenetworks.org/individualProfile.asp?indid=1688
