Ekonomija na nizbrdici

Sve katastrofične prognoze na koje su ekonomisti upozoravali u prethodnom periodu izgleda da će se ostvariti ove godine, jer su skoro svi ekonomski parametri negativni. Prema proceni redakcije Makroekonomskih analiza i trendova, pad bruto domaćeg proizvoda će u 2012. godini iznositi oko 2,5 odsto i tako neutralisati sav  rast u prethodne dve godine. Kada se uzme u obzir projekcija rasta od 1,5 odsto prema kojoj je pravljen ovogodišnji budžet, to znači da je BDP manji čak četiri odsto od planiranog. Istovremeno, inflacija će iznositi oko 10 odsto, što je skoro dva puta više od gornje granice projektovane inflacije Narodne banke.

Nivo industrijske proizvodnje u julu ove godine je među najnižim od kada je počela kriza 2008. godine. Od maja do jula ove godine industrijska proizvodnja je smanjena za četiri odsto manji nego u istom periodu prošle godine, a ne pamti se kada je tri meseca uzastopno industrija beležila smanjenje proizvodnje. Pad industrije predvodi njen najveći deo, prerađivačka industrija koja je u julu manja 6,2 odsto nego u istom mesecu prošle godine. Do kraja godine, očekuje se pad industrije najmanje 3,5 odsto, a možda i svih pet odsto, ukoliko ne dođe do nekog neočekivanog oporavka.

U spoljnoj trgovini stagniraju i uvoz i izvoz, ali je uvoz i dalje daleko veći pa imamo veći deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni nego prošle godine.

Na svu muku srpske privrede nadovezala se i sušna godina zbog koje će prema procenama, poljoprivredna proizvodnja biti manja za 10 odsto nego prošle godine, a gubitak u biljnoj proizvodnji procenjuje se na milijardu dolara.

Katastrofalno stanje privrede prati odsustvo ekonomske politike, a pre svega fiskalne, dok iz vlasti dobijamo poruke da će nam do kraja godine biti potrebno između dve i 2,5 milijarde evra da finansiramo deficit.

Stojan Stamenković, saradnik MAT-a podseća da je budžetom planiran deficit od oko 150 milijardi dinara, da bi u junu Fiskalni savet izašao sa ocenom da će manjak u državnoj kasi dostići 200 milijardi, a nedavno je ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio da je deficit 225 milijardi dinara.

U ovoj godini očekujemo pad BDP-a od 2,5 odsto. Prema obračunu BDP-a po prihodnom metodu taj pad je oko dva odsto, ali prema rashodnom on je veći od tri odsto. U budžetu za 2012. godinu predviđen je ekonomski rast od četiri odsto, a imaćemo pad od 2,5 odsto, što znači da imamo rupu od četiri odsto BDP-a. Jedan deo te rupe otišao je na brži rast cena od očekivanog, pa će u ovoj godini prosečna inflacija iznositi 6,3 odsto, a prošlogodišnja je bila 4,1 odsto. Ostatak od 1,8 procentnih poena je oko 60 do 65 milijardi dinara i to je razlika između planiranog i stvarnog deficita, i treba naći novac da se to pokrije. Ako te pare ne nađemo, država može da pokrije rupu i bez zaduživanja i to inflacijom. Ako inflacija bude preko 15 odsto, obezvrediće se plate i penzije. Međutim, onda inflacija rađa još veću inflaciju i onda se nađemo tamo gde smo bili 1993. godine, upozorio je Stamenković i dodao da se država može zadužiti po ogromnim kamatnim stopama koje će direktno opteretiti budžet naredne godine.

To znači da koliko budemo više izdvajali za kamate, za toliko će biti manje para za penzije, napominje saradnik MAT-a. 

Inače kamatne stope na srpske evroobveznice u dolarima, koje na naplatu dospevaju 2021. godine, skočile su krajem avgusta sa 6,45 na 7,1 odsto. Na domaćem tržištu, država se juče zadužila u dinarima po izuzetno visokih 14,97 odsto. Pa i po toj kamatnoj stopi prodato je 7,12 milijardi dinara, odnosno 35 odsto ukupno ponuđenih obveznica.

On je istakao da ukoliko ne bude promene u ekonomskoj politici i reforme javnog sektora sleduje nam katastrofični scenario po kome nas u naredne dve do tri godine čeka nemogućnost servisiranja javnog duga, što faktički znači bankrot.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta i urednik MAT-a istakao je da ni privrednici ne očekuju da se stvari uskoro poprave.

U anketi privrednici ne daju dobre nagoveštaje. Očekuju pogoršanje prodaje i očekuju rast inflacije, a nivo očekivanog rizika nalazi se na istorijskom maksimumu, napomenuo je Vučković.

Ne samo što će se ove godine smanjiti BDP, već je teško očekivati da će i 2013. biti nekog rasta. Ekonomista Milan Kovačević je pesimističan i što se tiče sledeće godine.

Industrijska proizvodnja opada, poljoprivreda je podbacila, a ni ostale privredne delatnosti ne stoje najbolje. Ove godine je neminovan pad, a skoro je sigurno da će i naredna godina biti bez rasta. Već sada bi se trebale preduzeti mere za narednu godinu, ali ništa od toga ne vidimo. Ono što je najvažnije, nema rasta bez izvoza, a on stagnira. Ne vidim ozbiljne mere vlade, ali vidim da se dosta galantno ponaša sa trošenjem novca, smatra Kovačević.