Pomoć privredi ili bankama?

Posrnula privreda dobija prvu pomoć od starog dela nove vlade. Ministar privrede i finansija, Mlađan Dinkić, po prvi put ministar oba ova resora istovremeno, proglasio je pomoć države privredi subvencionisanjem kamata na kredite za likvidnost. Prema njegovom planu, banke bi trebalo da do kraja godine odobre 300 miliona evra kredita sa subvencionisanim kamatama, a zajedno sa 2013. godinom biće to ukupno milijardu evra kredita. Za ovu godinu, Dinkić je izjavio da će u budžetu biti izdvojeno 300 miliona dinara za subvencije ovih kredita, dok nije precizirano koliko će sredstava biti izdvojeno iz budžeta za narednu godinu za subvencionisanje kredita.

Ilustracija, Rojters: Bankari

Nepoznati rezultati ranijih subvencija

Prema programu koji bi trebalo da startuje od 1. septembra država će subvencionisati kamatnu stopu sa pet odsto, kako za dinarske, tako i za kredite sa valutnom klauzulom. Preduzeća, ukoliko uzmu dinarski kredit plaćaće kamatu u visini referentne kamatne stope NBS, koja je trenutno 10,5 odsto, a ukoliko je kredit vezan za evre plaćaće kamatnu stopu od 3,5 odsto. U prvom slučaju banka naplaćuje kamatu od 15,5 odsto godišnje, a u drugom 8,5 odsto godišnje.

Krediti će biti kratkoročni, na 1,5 godinu sa grejs periodonm od pet meseci u toku kog će se plaćati samo kamata. Komisionar ovog posla u ime države biće Fond za razvoj koji će potpistai ugovore sa bankama.

Koliko je javnosti saopšteno, jedini uslov za dobijanje ovog kredita biće da firma u toku korišćenja zajma ne može da otpušta zaposlene.

Limit kredita sa subvencionisanom kamatom za mala preduzeća i preduzetnike biće 30 miliona dinara, za srednja preduzeća 200 miliona dinara, a za velika preduzeća 400 miliona dinara. Maksimalan kredit za velika preduzeća koja imaju izvozne poslove je 600 miliona dinara.

Subvencionisanje kredita nije ništa novo kod nas, a isti ministar je istu meru uveo 2009. godine kao odgovor na svetsku ekonomsku krizu i nelikvidnost u privredi.

Tokom 2009, 2010. i 2011. godine banke su odobrile oko 2,85 milijardi evra kredita koje je subvencionisala država. Iz Ministarstva privrede i finansija nismo dobili podatak za 2009. godinu, ali je u 2010. i 2011. godini iz budžeta za to izdvojeno 56,2 miliona evra. Ipak, ekonomisti ističu da osnovni problem nije rešen i da nelikvidnost i dalje guši privredu, a subvencionisanje kredita više pomaže bankama nego firmama.

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika kaže da je u prethodne tri godine u okviru prethodnog programa Vlade odobreno 2,84 milijarde evra kredita za likvidnost i samo 355 miliona za investicije.

Bolje da država vrati dugove privredi

Usledio je pad bruto domaćeg proizvoda i samo je povećana zaduženost privrede. Nikada se kreditima ne može postići likvidnost, već samo uspešnim poslovanjem. Dok niko ne odgovara na pitanje zašto je privreda došla u situaciju da bude prezadužena, država se ponaša kao agent banaka. Banke su zaradile od prethodnog programa 300 miliona evra. Država je subvencionisala četiri odsto kamate, a firme su plaćale još četiri, pet odsto. I taj novac koji je država dala za subvencije, pre toga je uzela od privrede. I posle svega likvidnost nije poboljšana, nego pogoršana. Ni sada kredite neće moći da uzmu oni koji su najugroženiji. U prošloj godini 38.000 preduzeća je imalo negativan rezultat, 8.000 nije imalo ni negativan ni pozitivan, a 33.000 preduzeća je u blokadi. To znači da oko 70 odsto privrede nema bonitet da dobije kredit, objašnjava Knežević.

Prema njegovim rečima, ti krediti će najvećim delom biti iskorišteni za vraćanje dospelih kredita.

Ovo je urota banaka i države protiv privrede. Najveći interes za subvencionisane kredite imaju banke, pa onda država koja će da naplati poreze i doprinose i izazove veštački rast tražnje. Kredit ima svrhu samo ako se stvara dodata vrednost i profit iz kog će se on vraćati. Stimulisanje zaduživanja privrede - kada imamo pad investicija, pad industrijske proizvodnje, pad standarda građana - najkraći je put u kolaps privrede, upozorava Knežević i dodaje da je privreda u krizi zbog visokih poreza, nameta, crnog tržišta i poreske evazije i korupcije u javnim nabavkama.

Bolje da su država i javna preduzeća vratili dugove privredi od milijardu evra. Ono što je pogubno je što su to kratkoročni krediti i kada oni dospeju na naplatu za godinu, godinu i po, to će još više urušiti bilanse privrede. Država uteruje bankama plasmane, garantuje za kredite, a još nije platila ni subvencije za prošlu godinu, ističe vlasnik Modusa.

Od 2001. godine srpska privreda je samo na kamate bankama dala 26 milijardi evra, a i dalje duguje 20 milijardi evra. Knežević ističe da je to sistemska pljačka supstance preduzeća.

Pomoć bankarima da prodaju njihovu robu

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da takva vrsta mere ima smisla u ekonomskoj krizi i podseća da su slične stvari pod drugim nazivima sprovodile i Amerika i Nemačka. Međutim, on ističe da je problem kod nas netransparentnost i nikakva analiza efekata prethodnih mera.

Građani Srbije nemaju nikakvu računicu kakav su efekat proizvele slične prethodne mere Vlade, a samo nam ostaje da verujemo na reč ministru da su pozitivne. Te kredite su dodeljivali ministri na onovu vladinog uopštenog pana, ali nije bilo konkretnog plana da se sredstva upotrebe na najefikasniji način, odnosno tamo gde će doneti najviše koristi. Po mom mišljenju nije svako preduzeće u Srbiji jednako važno. Neki se bave samo uslugama, a neki proizvode i izvoze, a izvoz je naša najveća potreba, ističe Savić.

On upozorava da će ove kredite privrednici moći da vrate samo ako imaju proizvode koje mogu da prodaju i ako kredit ulože u nabavku sirovina.

Ako od tih para isplate plate ili vraćaju dugove, to neće imati nikakav pozitivan efekat za privredu u celini, ističe Savić.

Ova mera Vlade, više nego privredi pomoći će bankama ocenjuju stručnjaci. Bankarski sektor je u prvoj polovini godine zabeležio veliki pad profita u odnosu na isti period prošle godine, a osim toga iznos plasmana stagnira, što ukazuje da ne odobravaju nove kredite, već samo produžavaju stare. U toj situaciji, uskače država koja im omogućava da prodaju svoju robu po visokim cenama koju većina preduzeća u Srbiji ne može da plati.

Ako ćemo pošteno da analiziramo, ove mere su veća pomoć bankama nego privredi. Banke naplaćuju tržišnu kamatnu stopu, a plaćaju je malo firme, malo država, odnosno poreski obveznici, što znači da opet svi mi pomažemo bankama. Bilo bi lepo kada bi banke pronašle rezerve, a imaju ih, pa da umanje kamatne stope, jer i država i banke žive od privrede, ukazuje Savić.