Svaki zaposleni duguje 60 plata

Svaki zaposleni u Srbiji trebalo bi da radi pet godina bez plate da bi vratili sve dugove koje su napravili država, privreda i stanovništvo. Ukupan dug po zaposlenom na kraju juna ove godine iznosio je čak 21.950 evra, a sa prosečnom platom od 365 evra, to znači da je potrebno izdvojiti 60 prosečnih plata kako bi se namirio dug i to ako nisu uračunate kamate, izračunali su ekonomisti sa portala Makroekonomija.org. Privreda je na polovini ove godine dugovala 19,4 milijardi evra, država 15,3 milijardi, a stanovništvo 5,7 milijardi evra. Pošto u Srbiji ima 1,73 miliona zaposlenih prema podacima Zavoda za statistiku, dug privrede po zaposlenom iznosio je 11.194 evra, države 7.484 i stanovništva 3.272 hiljada evra.

Dug je smanjen u odnosu na maj za 100 miliona evra, ali u odnosu na jun prošle godine povećan je za 1,1 milijardu evra. I dok se privreda razdužila za 221 milion, a stanovništvo za 33 miliona evra, sve je to nadoknadila država povećanjem duga od čak dve milijarde evra.

Prema podacima Ministarstva finansija javni dug je na kraju jula iznosio 15,47 milijardi evra, a od početka godine, dakle za sedam meseci povećan je za čak milijardu evra. Od toga je spoljni javni dug 9,3 milijardi, a unutrašnji 6,1 milijardu evra. Samo za kamate je u prvih sedam meseci iz budžeta isplaćeno 30,95 milijardi dinara. Nakon smanjenja kreditnog rejtinga Srbije od strane rejting agencija Standard end Purs i Fič, lako je zaključiti da će zaduživanje postati još skuplje nego što je to sada.

Srbija ima najveću zavisnost od stranih para u regionu. U analizi NBS, 96 odsto neto međunarodne pozicije Srbije predstavlja neto spoljni dug, što ukazuje da je Srbija gotovo isključivi uvoznik kapitala. Nizak nivo ulaganja domaćeg kapitala u inostranstvo, servisiranje inostranog duga i otplata dividendi nerezidentima prave veliki pritisak na devizni kurs dinara i inflaciju, navode analitičari Narodne banke.

Učešće neto spoljnog duga u međunarodnoj investicionoj poziciji kod drugih zemalja jugoistočne i centralne Evrope znatno je manje, osim u Hrvatskoj gde je 94 odsto, i kreće se u rasponu od 60 kod Rumunije do dva odsto kod Češke.

Od početka svetske ekonomske krize, od kraja 2008. do kraja prvog tromesečja 2012. godine, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u Srbiji smanjen je za devet odsto, što je mnogo veći pad nego u drugim zemljama. Slovačka i Bugarska, u istom periodu, povećale su BDP po stanovniku za po 11 odsto, Poljska za pet odsto, dok su Mađarska, Hrvatska, Češka i Rumunija imale pad BDP-a po stanovniku, ali od jedan do pet odsto.

Po kretanju duga u poslednje četiri godine moglo bi se zaključiti da je jedina ili barem najvažnija ekonomska politika Srbije bila zaduživanje. Bruto spoljni dug Srbije na kraju prvog kvartala 2012. iznosio je 28,7 milijardi evra ili 3.931 evro po stanovniku. Od kraja 2008. godine, Srbija je povećala zaduženje prema inostranstvu za 4,8 milijadi evra ili za čak petinu.

Osim Bugarske, koja je smanjila bruto spoljni dug za četiri odsto ili 1,5 milijardu evra, sve ostale zemlje u regionu povećale su spoljnu zaduženost. Poljska je povećala bruto spoljni dug za 88,7 milijardi evra ili čak 51 odsto. Bruto spoljni dug Rumunije koji iznosi od 98,7 milijardi evra povećan je za 26,97 milijardi evra ili 38 odsto. Visok porast spoljne zaduženosti beleže još i Slovačka 28 odsto i Češka za 24 odsto. Prosečno učešće bruto spoljnog duga u BDP-u ovih zemalja na kraju prvog tromesečja iznosilo je 87 odsto. U odnosu na kraj 2008. godine sve zemlje, osim Bugarske, povećale su učešće duga u BDP.

Od samog iznosa duga Srbije, mnogo više zabrinjava njegovo učešće u BDP-u od čak 97 odsto i za četiri godine povećano je za čak 24 odsto. Ipak, po tome nismo najlošiji jer još veće učešće bruto spoljnog duga imaju i Mađarska (129%), Hrvatska (103%). Bugarska je, iako zemlja s visokim učešćem bruto spoljnog duga u BDP-u od 95 odsto, jedina zemlja koja je u periodu svetske krize učešće spoljnog duga u BDP-u smanjila i to za 13 odsto.

Spoljni dug u neto iznosu, kada se od dugovanja oduzmu potraživanja srpskih građana, posle prvog kvartala ove godine iznosio je 24,5 milijarde evra, a od kraja 2008. godine dug je povećan za 5,5 milijardi evra, ili čak 29 odsto. Po stanovniku, neto spoljni dug iznosi 3.362 evra.

Poljska je zemlja s najvećim neto spoljnim dugom u regionu od 139,9 milijardi evra i zemlja koja je imala najveći porast neto zaduženosti, za 55 odsto.

Učešće neto spoljnog duga Srbije u BDP-u iznosilo je 83 odsto i povećano je za 25 odsto, što svrstava Srbiju u visoko zadužene zemlje. Do sada su mnogi stručnjaci ukazivali na prezaduženost Srbije, ali su zahvaljujući inflacijom prenaduvanom BDP-u i precenjenom dinaru, statistički podaci držali dug ispod granice od 80 odsto. Nakon pada dinara prema evru od početka godine za više od deset odsto, ali i padu BDP-a u prvoj polovini godine, pokazalo se da dug Srbije prema inostranstvu predstavlja veliki rizik.

Hrvatska sa 88 odsto učešćen neto duga u BDP-u ima izrazito visoko učešće neto duga u BDP-u, dok su Bugarska i Mađarska smanjili učešće neto duga u BDP-u za 16 i 8 odsto.

Hrvatska je i zemlja s najvećim neto spoljnim dugom po glavi stanovnika od 9.114 evra, dok su najveći porast neto zaduženosti po glavi stanovnika imale Poljska i Rumunija, 56 odsto i 38 odsto.