Sberbanka finansira infrastrukturne projekte u Srbiji

Zapadne banke koje su Centralnu i Jugoistočnu Evropu protekle decenije preplavile kapitalom i kreditima i koje su zahvaljujući visokim kamatnim stopama na ovim tržištima zarađivale enormne profite, od početka dužničke krize u Evropi predstavljaju veliki rizik za zemlje iz ovog regiona. Sada bankama iz Zapadne Evrope nedostaju milijarde evra kapitala i one neretko za tim sredstvima posežu u svojim filijalama u regionu kom pripada i Srbija koja po tom osnovu beleži neto odliv kapitala.

Povlačenje ovih banaka, osim što stvara neprilike ekonomijama zemalja Jugoistočne Evrope, ostavilo je prostor za ekspanziju kapitala sa rastućih tržišta koja se ne nalaze u problemima kakve ima Evropska unija. Jedno od tih tržišta u poslednjih nekoliko godina predstavlja Ruska Federacija čije banke polako, ali sigurno preuzimaju tržište evropskih zemalja u razvoju. Konferencija UN za trgovinu i razvoj je u svojim prognozama za investicije globalnih korporacija u periodu od 2012. do 2014. godine pozicionirala Rusiju na osmo mesto. Prema ovom dokumentu u 2011. godini 3,5 odsto svetskih investicija završavalo je u Rusiji, što je u apsolutnom iznosu oko 53 milijarde dolara. Ipak, Rusija je i veliki investitor u svetu, pa su prošle godine direktne investicije iz ove zemlje iznosile 60 milijardi dolara.

Jednu od najvećih investicija ruskog kapitala u evropski finansijski sektor predstavlja kupovina austrijske banke Folksbank intenešnl (VBI) od strane ruske banke Sberbanke za 505 miliona evra početkom ove godine. Ovom akvizicijom Sberbanka je postala vlasnik bankarske mreže u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Ukrajini. Inače Sberbanka je najveća u Rusiji i druga u Evropi sa vrednošću od preko 60 milijardi dolara.

U izjavi za Balkanmagazin u ovoj moskovskoj banci ističu da će integracija Folksbank internešnl (VBI) u strukturu Sberbanke biti nastavljena u 2012. i 2013. godini.

Naš poslovni model u regionu Centralne i Istočne Evrope trebalo bi da bude fleksibilniji, okrenut klijentu i po svetskim standardima. Naši planovi za budućnost su efikasnost poslovnih procesa i stvaranje visoko tehnološke banke. Na primer, u cilju skraćenja vremena obrade kreditnih zahteva Sberbanka je usvojila ´Kredit faktori´ tehnologiju u Rusiji. Zahvaljujući tome svi zajmovi, osim hipotekarnih kredita, odobravaju se u jednom danu. U narednim godinama klijenti VBI imaće priliku da ocene mnoge od prednosti poslovanja Sberbanke, naveli su u centrali Sberbanke.

U ovoj banci kažu da će u Srbiji Sberbanka kao novi vlasnik VBI postepeno ojačavati poziciju Folksbanke Srbija na lokalnom tržištu, plasirajući mnogo širi spektar usluga nego ranije uz rast profitabilnosti.

Mi smo ovde sa namerom da postanemo solidan igrač i spremni smo da se takmičimo sa postojećim liderima na tržištu. Već smo uspostavili partnerske odnose sa određenim brojem velikih korporativnih klijenata, uključujući ćerke kompanije vodećih ruskih kompanija, kao što je na primer “Zarubežnjeft”. Takođe smo pokrenuli velike projekte u korporativnom sektoru, najavljuju u Sberbanci.

Veliki prostor za finansijsko posredovanje Rusi vide i u trgovinskim odnosima Srbije i Rusije. 

Rusija predstavlja jednog od najvećih trgovinskih partnera Srbije. Prema sporazumu o slobodnoj trgovini koji postoji između dve zemlje, 80 odsto robe nije opterećeno carinama. U tom pogledu jedan od najvažnijih ciljeva Sberbanke biće jačanje finansijskih proizvoda i usluga vezanih za trgovinu i stvaranje ´mosta za istočne kompanije´. VBI će proširiti prisustvo u sektoru malih i srednjih preduzeća obezbeđujući širok spektar usluga od tradicionalnih do nebankarskih. Jednostavno, bićemo ´one stop shop´ za mala i srednja preduzeća. Već smo razvili kreditne linije, auto kredite, hipotekarne i potrošačke kredite za zaposlene u ruskim kompanijama. Takođe smo izbacili nove konkurentne proizvode za domaće stanovništvo i mala i srednja preduzeća.

Folksbanka u Srbiji na kraju marta ove godine imala je aktivu od preko 736 miliona evra, a najavljuju da je njihov cilj da dostigne rast kredita od 690 miliona evra ove godine čime bi se svrstala u red najvećih banaka u našoj zemlji.

U skladu sa tradicijom Sberbanke, Folksbanka će raditi kao univerzalna banka i pokrivaće kreditiranje i druge poslove za sve grupe klijenata, objašnjavaju u pisanim odgovorima Balkanmagazinu.

Ipak, preuzimanje operacija Folksbanke u istočnoj Evropi od strane Sberbanke neće doneti i smanjenje kamatnih stopa. 

Detaljno smo analizirali specifičnosti lokalnog bankarskog sektora i iz našeg ugla kamatne stope srpskih banaka, i posebno Folksbanke, trenutno su opravdane i u skladu sa realnošću finansijskih tržišta u regionu. Najveći potencijal za rast u Srbiju su poljoprivreda, industrija proizvodnje hrane i mašinska industrija. Nedavno smo uspešno pregovarali o učešću u infrastrukturnim projektima u koje su uključena srpska državna preduzeća. Više detalja biće otkriveno uskoro, ističu u ruskom finansijskom gigantu.

Oni najavljuju i ponudu dinarskih kredita pored zajmova vezanih za inostrane valute.

Politika Sberbanke podrazumeva diversifikaciju kursnog rizika. Uzevši u obzir oporavak lokalne ekonomije, smatramo da razvoj dinarskih kredita može biti potencijalno atraktivan u srednjem i dugom roku. Osim toga, zbog geografske blizine Srbije srcu Evrope i visokom udelu uvoza i izvoza u lokalnoj privredi, nastavićemo da nudimo klijentima i zajmove u stranim valutama, ističu u ovoj banci.

Prvi korak ruskih banaka ka srpskom finansijskom tržištu napravila je Moskovska banka 2008. godine kada je dobila grinfild licencu za otvaranje banke sa prevashodnim ciljem da prati privredu. Moskovska banka je među pet najvećih banaka u Rusiji, a njen vlasnik je VTB banka, druga najveća u ovoj zemlji.

Početkom ove godine najavljen je dolazak i Gazprom banke do kraja godine, koja bi prema tadašnjim izjavama Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa, napravila zajedničku banku sa Srbijagasom u kojoj bi imala dve trećine vlasništva, dok bi naša kompanija učestvovala u kapitalu sa jednom trećinom. Prema najavama, ova banka bi trebalo da finansira gradnju Južnog toka u Srbiji, kao i druge projekte u energetici.

Na kraju, dolazak ruskog kapitala u finansijski sektor zaokružio je i dolazak osiguravajućeg društva Sogaz, jednog od vodećih osiguravajućih društava u Rusiji kome je ovo prva filijala van Rusije. Sogaz je zajedno sa Srbijagasom osnovao osiguravajuće društvo, a prema rečima zamenika predsednika Izvršnog odbora Sogaza iz Moskve Jevgenija Logovinskog posmatraju Srbiju kao jednu od najperspektivnijih odskočnih dasaka za razvoj kompanije u inostranstvu.