Kinezi žele primat u trgovini zlatom

Zlato često zovu investicijom katastrofičara i pesimista. U vreme svetske ekonomske, finansijske i dužničke krize stručnjaci predstavljaju nestabilna vremena i recesiju kao osnovni razlog stalno rastuće vrednosti zlata na tržištima. Međutim, još jedan faktor koji se često prenebregava je da se zlato po pravilu seli tamo gde ima bogatstva. Tako je krajem 20. veka najveća tražnja za zlatom bila u Evropi i SAD, a danas najveća tražnja dolazi iz Azije, preciznije Kine i Indije. Ova dva ogromna tržišta u usponu, čije stanovništvo sve više ima prostora za štednju, predstavljaju 45 odsto ukupne globalne tražnje za zlatom. Ostale zemlje u razvoju čine 24 odsto, a razvijene zemlje svega 18 odsto globalne tražnje za zlatom.

Kina koja je najveći proizvođač i drugi najveći potrošač zlata na svetu, prema pisanju svetskih poslovnih listova namerava da preuzme i primat u berzanskom trgovanju ovim plemenitim metalom od Londonske i Njujorške berze.

Trenutno se u Kini trguje zlatom i srebrom na Šangajskoj berzi zlata i Šangajskoj berzi fjučersa i to se uglavnom radi o spot trgovini. Na Šangajskoj berzi zlata, koja je najveća berza zlata za spot trgovinu, moguće je ugovoriti i kupovinu platine i paladijuma. U nameri da omogući pristup kupoprodaji zlata širem krugu investitora, kineske vlasti nameravaju da pokrenu 31. avgusta ove godine međubankarsku trgovinu plemenitim metalima, a Šangajska berza zlata i deo Centralne banke Kine za trgovinu valutama napravili su i predlog pravila trgovanja koji podrazumeva i spot, forvard i svop ugovore za plemenite metale.

Kreatori ove međubankarske platforme za trgovinu zlato uveli su i instituciju market mejkera, odnosno kompanija koje će biti u svakom trenutku spremne da kupe ili prodaju proizvod po berzanskoj ceni čime će biti izbegnuta potencijalna nelikvidnost tržišta.

Ovaj sistem trgovine preko šaltera, za razliku od dosadašnjeg berzanskog sistema omogućiće bankama da trguju ogromnim količinama zlata koje daleko premašuju trenutne obime trgovanja na Šangajskoj berzi zlata, ocenjuju analitičari za Vol strit žurnal.

Takođe, ocenjuje se da na ovaj način Kina pokušava da više utiče na cenu zlata. Međutim, da bi se ovo sprovelo, prepreka je čvrsta kontrola kapitala kineskih vlasti. Ipak, čini se da je Peking spreman da omogući veći uticaj tržišta na finansijskim tržištima pošto je prethodnih nedelja smanjio ograničenja na investicije u finansijske derivate i omogućio bankama da daju kredite po nižim kamatama nego do sada.

Za razvijeno i likvidno tržište neophodni su i jaki igrači, a mnoge velike banke već su stale u red za dobijanje dozvole za učestvovanje u međubankarskoj trgovini zlatom. Prva inostrana banka koja je dobila dozvolu je britanska HSBC banka, ali tu su i Kredi Svis, Standard Čarterd, Banka Nove Škotske, ANZ, JP Morgan, Junajted Oversiz Bank i Barkliz.

Kina koja drži i šeste najveće rezerve zlata u svetu je u poslednjih 11 godina najviše povećala svoje zlatne rezerve, za čak 518 tona u 2011. U Kini je razvijeno i tržište nakita, na kom zlatni nakit čini 40 odsto, a procenjeno je da će do 2015. godine ono vredeti 200 milijardi dolara.

Analitičari Erste grupe ukazali su na to da iako zapadnjacima, Amerikancima i Evropljanima, deluje da je zlato izuzetno skupo, kod Kineza i Indijaca to nije slučaj. Prema njihovom istraživanju u poslednjih deset godina cena zlata se kreće uporedo sa rastom dohodka u ovim zemljama.

U odnosu na 1990-te kada je štednja u ove dve zemlje iznosila 557 milijardi dolara, 2010. godine ona se popela na 3.400 milijardi dolara. Osim toga u Aziji, bez Japana, živi 1,2 miliona milionera, odnosno ljudi koji imaju više od milion dolara za ulaganja. Prema procenama finansijskih organizacija, ovaj broj će se u narednih pet godina povećati za 2,4 puta.

Odatle zaključak Erste grupe da će i ubuduće cena zlata zavisiti od ekonomskog rasta u ovom delu sveta. Drugim rečima, svako ko veruje da će dohoci stanovništva u Kini i Indiji nastaviti da rastu, a da će kamate ostati niske može da očekuje i da će vlasnici zlata od toga imati koristi.