Bankari varali čitav svet

Građani Srbije koji su se zajmili kod banaka u evrima ili švajcarskim francima prethodnih godina, hteli ne hteli, dobro su se upoznali sa terminima Libor i Euribor, budući da im je od kretanja ovih kamatnih stopa zavisila i rata kredita. Najčešće objašnjenje bankara za promenu (uglavnom povećanje) kamate bila je promena Euribora, a da je malo koji klijent u stvari znao šta predstavlja ta kamata ili kako se određuje. Ako su mislili da sa tim Euriborom nešto nije u redu, bili su u pravu.

Nameštanje kamata teško milijarde dolara

Pre nekoliko dana otkrivena je afera nameštanja Libora i Euribora od strane najvećih svetskih banaka od 2005. do 2009. godine. U ovoj aferi prva je nastradala engleska Barkliz (Barclays) banka protiv koje su američki i britanski finansijski regulatori pokrenuli istragu koja je dovela do kazne od 453 miliona dolara ali je, zasad, jedina uglavnom zato što je jedina pristala da sarađuje sa istražnim organima. Istovremeno ostavke su dali i predsednik Barkliza Markus Agius, kao i direktor Bob Dajmond, a takođe se i vrh menadžmenta odrekao milionskih bonusa za ovu godinu koji je u slučaju Dajmonda trebalo da iznosi preko 20 miliona dolara.

Ono što je svetsku javnost najviše razbesnelo je što su banke, koje su odgovorne za svetsku finansijsku krizu, u sred recesije koja je drmala Evropu i Ameriku, dogovarale kamatne stope na štetu svih ostalih.

Međutim, kazna za Barkliz je samo vrh ledenog brega, jer pod istragom je još oko 20 banaka i brokera među kojima su i Dojče banka, RBS, HBSC, Siti grupa i JP Morgan, a istrage se vode ne samo u Britaniji i SAD, već i u Nemačkoj, Kanadi, Japanu i Švajcarskoj.

Prema procenama analitičara iz američke investicione banke Morgan Stenli, ukupan iznos kazni mogao bi dostići šest milijardi dolara. Ipak i to može biti samo manji deo troška za banke ukoliko se bezbrojni investicioni fondovi, manje banke, pa i pojedinci odluče za privatne tužbe, jer je faktički oštećen svako ko je imao neku vrstu obaveze koja je bila vezana za Libor ili Euribor kada su oni gurani naviše da bi najveće banke ostvarile ekstra zaradu.

Barclays Bank, Windsor, High Street – ugled, otmenost i najveća svetska krađa: šta li se krije iza ostalih bankarskih fasada?

Libor i Euribor

Libor (London interbank offered rate) i Euribor (Euro interbank offered rate) predstavljaju osnovne kamatne stope po kojima su banke spremne da pozajmljuju između sebe u najvećim svetskim valutama. Na bazi ovih kamatnih stopa određuju se kamatne stope na sve, od finansijskih derivata na njujorškoj ili tokijskoj berzi do potrošačkog kredita za kupovinu televizora u Srbiji. Prema procenama stručnjaka, za Libor je vezano oko 360 biliona dolara (360.000.000.000.000) vrednih finansijskih derivata širom sveta, dok neke procene idu do čak 800 biliona dolara finansijskih proizvoda koji se oslanjaju na Libor i Euribor.

Neupućeni bi pomislili da se kamatna stopa od ovolikog značaja utvrđuje na osnovu preciznih podataka i pod nadzorom regulatornih tela, ali istina je potpuno drugačija. Trgovačka odeljenja 12 mega banaka svakog dana dostavljaju svoje procene o tome koliku kamatu bi morali da plate za, na primer dvonedeljnu ili tromesečnu pozajmicu u dolarima ili švajcarskim francima Britanskom udruženju banaka. Ove procene zatim obrađuje kompanija Tompson Rojters, izbacuje najviše i najniže procene i izračunava prosečnu kamatnu stopu Libor koja će biti osnov za određivanje kamatnih stopa na zajmove u celom svetu tog dana.

Do 2008. godine trejderi banaka slali su često naduvane podatke ili se dogovarali između sebe kako bi povećali Libor i napravili velike profite na drugim poslovima kojima se banka bavi. Od 2007. godine kada se ispostavilo da su te ogromne banke pune bezvrednih obveznica i kada su gubici počeli da drmaju Vol stritom i londonskim Sitijem, velike banke su veštački smanjivale Libor kako bi prikazale da su solventnije nego što jesu i da nemaju problem da pozajme novac od drugih banaka. Kao dokaz za dogovore o davanju lažnih podataka prilikom izračunavanja Libora objavljeni su brojni imejlovi u kojima trejderi iz banaka dogovaraju da spuste ili podignu ključnu kamatnu stopu.

Iako u engleskoj centralnoj banci sada svi deluju iznenađeno, sumnje u način kako se formira Libor javile su se još 2008. godine, ali bez ikakvih posledica. U avgustu 2011. godine u SAD je desetine, a sada već i stotine pojedinaca, fondova i lokalnih banaka predvođenih gradom Baltimorom podnelo tužbu protiv 16 najvećih svetskih banaka za kartelsko udruživanje i nameštanje Libora za dolar.

Da li će ostavke i odustajanja od bonusa čelnika mega banaka biti dovoljno ili će ipak neko ići i u zatvor zbog ovog, možda i najvećeg pokušaja prevare u istoriji banaka, ostaje da se vidi, ali po svemu sudeći političari više nisu spremni da zažmure na sve manipulacije bankstera kako su prozvali direktore velikih banaka.

Dejvid Kameron, britanski premijer poručio je da ceo menadžment Barkliz banke mora da odgovori na neka ozbiljna pitanja. Ko je odgovoran, ko i kako će da preuzme odgovornost?