Renesansa zlata

Globalna ekonomska, finansijska i dužnička kriza poslednjih godina vratila je na glavnu pozornicu zlato, ne samo kao robu, već kao valutu i najsigurnije mesto za čuvanje štednje. Analitičari austrijske Erste grupe procenjuju da zlatno doba zlata tek dolazi, a tome će doprineti i period negativnih realnih kamatnih stopa, pre svega na hartije od vrednosti američkih Federalnih rezervi, Evropske centralne banke, ali i nemačkih državnih obveznica.

Cena zlata će tek dostići najviši nivo, podstaknuta niskim realnim kamatnim stopama i željom za bezbednim, održivim oblicima štednje i investicija, stoji u izveštaju Erste grupe pod naslovom U zlato verujemo.

Oni procenjuju da će FED nastaviti sa politikom nulte kamatne stope najmanje do 2014. godine, što znači da će realna kamata (nominalna kamatna stopa umanjena za inflaciju) nastaviti da bude negativna, čime će se stvoriti uslovi za dalji porast cene zlata.

Od jula 2011. godine, cena zlata u evrima je porasla za 26 odsto.

U kratkoročnom periodu, čini se da sezonska kretanja podrazumevaju dalji horizontalni trend, međutim, faza špica sezone za zlato počinje u avgustu. Stoga, naša naredna ciljna cena za 12 meseci je 2.000 američkih dolara. Pošto nam tek predstoji faza ubrzanja trenda, očekujemo dugoročnu ciljnu cenu od barem 2.300 dolara na kraju ciklusa, objasnio je Ronald Steferle, autor izveštaja i analitičar za produkte u Erste grupi.

Da li će investitori nastaviti da beže u zlato zavisi pre svega od toga da li će inflacija ili deflacija biti preovlađujući faktor u narednim godinama. U vreme visoke inflacije, realna sredstva postaju dominantna klasa sredstava, a u toku deflacije gotovina.

Zlato je likvidno, deljivo, neuništivo i lako za transport. U isto vreme ono predstavlja jednostavno, provereno tokom vremena i pouzdano dobro koje se može priuštiti i koje služi za zaštitu od ogromnih rizika sa kojima se trenutno suočavamo. Pored toga, postoji globalno tržište zlata i nema rizika od neizvšenja obaveza, stoga se zlato sve više vidi kao visokokvalitetna gotovina, a sve manje kao produkt, što utiče na konstantan porast njegove cene, navodi se u analizi.

Ronald Steferle ističe da je jedan od razloga za odličan učinak zlata relativno mala količina dragocenog metala u odnosu na novčanice koje mogu da se štampaju po nahođenju.

Zlato je na takvoj ceni zato što je godišnja proizvodnja u odnosu na rezerve tako mala. Rezerve zlata rastu po stopi od oko 1,5 odsto godišnje. S druge strane, agregati novčane mase rastu višestruko brže, ističe Steferle dodajući da u kriznim i neizvesnim vremenima zlato po pravilu postaje sve privlačnije za štediše.

Koliko je zlato dobar i siguran čuvar vrednosti pokazuje i ilustrativan primer koliko se piva na Oktobar festu može kupiti sada u odnosu na prosek u dužem vremenskom periodu.

Na ovogodišnjem Oktobarfestu može se kupiti 136 litara piva za jednu uncu zlata, dok je istorijska srednja vrednost 87 litara. U odnosu na pivo, zlato je imalo najveću vrednost 1980. godine kada se za uncu moglo kupiti 227 litara piva.

Kada se uporedi vrednost zlata i papirnih fiat valuta kakve su danas skoro sve valute u svetu, vrednost zlata je još uočljivija. Od 1971. godine, kada je i zvanično napušten zlatni standard, u odnosu na 2011. godinu dolar je prema zlatu izgubio 98 odsto vrednosti, a švajcarski franak svega 90 odsto. Naravno, glavni razlog je neprestano i ubrzano povećanje novčane mase ili drugim rečima besomučno štampanje para od strane centralnih banaka.

Za razliku 0d 1980. godine kada je 70 odsto svetske tražnje za zlatom činila Evropa i SAD, sada ta tržišta čine svega 20 odsto tražnje. Zahvaljujući privrednom rastu i štednji, globalnom tražnjom za zlatom danas dominiraju zemlje u razvoju, predvođene Kinom i Indijom.  

Pored toga, kritika hegemonije USD kao valute sve je intenzivnija: izgleda da bi mnoge zemlje želele da se oslobode ropske veze sa američkom valutom. Kina, Rusija i Indija, ali i Japan, sve više pokazuju želju da obavljaju plaćanja po osnovu bilateralne trgovine u sopstvenim valutama ili produktima da bi izbegle američki dolar. To je jasan pokazatelj promene paradigme, posebno pošto se više od dve trećine svih američkih dolara drži u inostranstvu, kaže Steferle.

Prema ovoj analizi i centralne banke takođe sve više kupuju zlato. Prema međunarodnom monetarnom fondu američki dolar je još uvek najveća od svih globalnih valuta rezervi sa udelom od 61,7 odsto, dok je 27,5 odsto u evrima, a preostalih 12,6 odsto u zlatu i drugim valutama.

Ova razmera će se verovatno drastično promeniti u budućnosti, veruje Steferle. U toku prethodne godine, naročito su centralne banke kupile istu količinu zlata kao poslednjeg puta 1964. godine. Prema istraživanju 54 centralne banke, koje su odgovorne za portfolio od ukupno 6.000 milijardi dolara, 71 odsto ispitanika je reklo da je popularnost zlata jasno porasla tokom evro krize.

Zlato je definitivno postalo atraktivnije kao ´sredstvo bezbednog utočišta´ u turbulentnim vremenima na globalnim finansijskim tržištima. Svi pričaju o zlatu, ali ono se ne nalazi na svim računima porfolija: Na zlato još uvek otpada samo 0,15 odsto institucionalnih portfolija. Akcije rudnika zlata takođe zauzimaju mali udeo, zaključuje Steferle.