Evro „na određeno vreme”?

Evro je bar na neko vreme preživeo sumnje Džordža Soroša i niza američkih ekonomista. Evro je živ ali je evrozona u dubinskoj krizi koja se neće rešiti ni tako lako ni u kratkom vremenskom periodu. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi ocenio je da je Evropski fond za finansijsku pomoć dovoljan za upravljanje sadašnjom krizom u evrozoni. nobelovac Džozef Stiglic je obazriv po pitanju budućnosti evrozone. Štiglic kaže da se pre godinu dana, Evropa složila da Grčka ne može da se oporavi bez privrednog rasta, a da rast ne može biti ostvaren pukom štednjom. I pored toga, nije mnogo učinjeno. Štiglic ocenjuje:

Situacija je pogotovo loša u bankarskim sektorima, iza kojih stoje vlade pojedinačnih zemalja, pa, ako sposobnost države da podrži banke oslabi, to dovodi do pada poverenja u banke. Čak i stabilni bankarski sektori našli bi se u problemima u slučaju ekonomske krize kakva potresa Grčku i Španiju, čije su banke, nakon kolapsa tržišta nekretnina, pod još većim rizikom....

Evropski lideri su konačno shvatili da program kojim Evropa pozajmljuje novac bankama da spase države i državama da spase banke – ne funkcioniše. Veoma je zabrinjavajuće da je vođama Evrope bilo potrebno toliko vremena da vide nešto što je tako očigledno i što je bilo primetno pre 15 godina, za vreme krize u istočnoj Aziji.

Nemačko liderstvo

Ankete u Nemačkoj veličaju kancelarku Angelu Merkel i njenu gvozdenu politiku oko opstanka evrozone. Popularnost kancelarke Angele Merkel najviša je u poslednje dve godine, zbog podrške njenoj politici u krizi evrozone, pokazuje nova anketa u Nemačkoj. Većina Nemaca, međutim, veruje da će se kriza pogoršati, pokazala je anketa. Anketa koju je sprovela televizija ARD na 1.004 ispitanika pokazala je da je njih 66 odsto zadovoljno radom kancelarke - što je za osam odsto više u odnosu na prethodni mesec i najbolji rezultat od decembra 2009. Rezultati pokazuju da 58 odsto ispitanih veruje da je Merkel preduzela ispravne korake u krizi evrozone, medjutim 85 odsto veruje da najgore tek predstoji.

Rasprodaja Grčke

Evropska trojka (MMF, ECB i EU) traže od Grčke disciplinu volje u sprovodjenu već usvojenog programa mera štednje. Istovremeno, nova vlada Premijera Andonisa Samarasa i ministra finansija Janis Sturnarasa traži izvesnu reviziju dinamike sprovodjenja mera kako bi se održala politička, a onda i socijalna stabinlost u Grčkoj. EU neće imati značajnije razumevanje za grčke zahteve, ali će ići na forme preventivne diplomatije koja neće ugroziti opstanak sadašnje grčke vlade.

Nova vlada predstavila je svoj program trojci uz konkretna rešenja čija realizacija počinje odmah. Priroiteti su ubrzanje strukturnih reformi, privatizacija velikih državnih gubitaša, hitne mere za smanjenje javne potrošnje sa ciljem da se popune budžetske rupe i striktno sprovođenje projektovanih reformi poreskog sistema (utaja poreza trenutno premašuje pet odsto BDP).

Istovremeno sa početkom pregovora vlade u Atini sa predstavnicima kreditora - Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda - Samaras je EU uputio pismo u kome obećava da će Grčka ispuniti uslove dogovorene u okviru paketa pomoći, sa posebnim akcentom na temu privatizacije. Po tom planu, privatizaciju čekaju grčke pomorske luke, aerodromi, bivši olimpijski lokaliteti, elektrane, sve će to biti u paketu prodaje.

Rešavanje krize mora da bude povezano sa hitnom i brzom akcijom, upozorio je izvršni direktor Razvojnog fonda grčke republike, Kostas Mitropulos, pozivajući novu vladu da hrabro reaguje i oživi proces privatizacije.

Fond navodi da je 28 projekata privatizacije u toku i da je revidirani cilj prikupljanja 15 milijardi dolara do 2015. Godine. Kao krunski dragulj predviđena je privatizacija Helenikona, bivšeg atinskog aerodroma i mesta gde su održane Olimpijske igre 2004, gde investitori žele da izgrade luksuzne stanove i marinu.

Pred nama su teške godine i potrebno nam je strpljenje, istakli su predstavnici grčke vlade.