Država izgurala privredu

Istiskivanje (eng. crowding out) privrede sa finansijskog tržišta se dešava kada  država ogromnim zaduživanjem na finansijskom tržištu, pre svega kod banaka, ostavlja sve manje prostora za finansiranje privrede i domaćinstava. Ne samo što je manje kapitala na raspolaganju privredi, već kompanije do njega dolaze po višim kamatama, jer je ponuda novca manja, a država kreira veću tražnju za njim.

Ekonomista Dragovan Milićević, autor na portalu Makroekonomija.org, objašnjava da porast kamatnih stopa održava deficit finansijskih sredstava na tržištu kapitala i usporava proces investiranja što negativno utiče na dugoročni privredni rast.

Trezor Ministarstva finansija od početka godine emitovao je 157 milijardi dinara i preko 332 miliona evra vredne trezorske zapise. Od jula 2010. godine, ukupno je emitovano preko 344 milijarde dinara vredne dinarskih i oko 665 miliona evra deviznih obveznica. Na ovaj način je prodajom hartija od vrednosti država od banaka pokupila raspoloživa sredstva, a upravo toliko je bilo manje za finansiranje likvidnosti i investicija u privredi. Nije u pitanju samo iznos zaduživanja, već i visina kamatnih stopa po kojima država to radi. Za dinarske obveznice država plaća u proseku od 13 do 14,7 odsto godišnje, a za dug u evrima prosečno 5,75 odsto. Prema računici Milićevića, država je istisnula privredu u prvoj polovini ove godine za oko dve milijarde evra.

Finansiranje budžetskog deficita nije jedini način istiskivanja realnog sektora sa finansijskog tržišta, jer se tu pojavljuje i Narodna banka Srbije sa svojim dvonedeljnim blagajničkim zapisima, tkz. repo operacijama. U prvih šest meseci Narodna banka je prodala preko 1,17 hiljada milijardi dinara repo hartija po prosečnoj kamatnoj stopi od 9,56 odsto.

Sve do kraja maja NBS je nedeljno prodavala u proseku preko 50 milijardi dinara, što je retkupljivala posle dve nedelje uz diskotnu stopu od 10 odsto na godišnjem nivou. Postoji veoma velika korelacija izmedju prodaje i reotkupa blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije i poslovnih banaka. Po pravilu dan ili dva nakon reotkupa i plaćanja zapisa bankama kurs evra raste. Intervencije NBS na deviznom tržištu su sledile kada je izuzetno velikom ponudom dinara vršen pritisak na kurs. Politika ciljane stope inflacije, sa kojom se mnogi hvale iz NBS, prošle godine  nije ostvarena. Politika ciljane stope na ovakvom finansijskom tržištu donosi neviđene zarade bankarskom sektoru na štetu privrede i građana. Da li zaista Narodna banka u cilju proklamovanih stopa rasta inflacije na ovaj način potpuno uništava relani sektor, da li Srbija kao budžetska država zajedno sa svojom centralnom monetarnom institucijom  hoće u dogledno vreme da stavi katanac na privredu. Lančane reakcije su već usledile. Banke izbegavaju pod plaštom nesigurnih plasmana privredi da je dalje kreditiraju, u saradnji sa Narodnom bankom zarađuju enormne iznose novca od repo operacija, zatim  prodajući evre privredi i stanovništvu po višem kursu takođe zarađuju, a kao završni čin te dinare ubacuju u kupovinu državnih obveznica sa prinosom od preko 13 pa do 15 odsto. I tako ukrug”, objašnjava Milićević.

Međutim, sada su banke počele da uskraćuju pare i državi i NBS. Repo stok NBS je smanjen sa 137,2 milijarde u januaru na 17,2 milijarde dinara u julu. Istovremeno država sve teže prodaje svoje obveznice, a na aukciji 20. juna prodato je svega 2,4 odsto ponuđenih zapisa.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da će država sada morati da diže kamate kako bi prikupila dovoljno sredstava za pokrivanje budžeta i da bi izbegla kolaps.

U svim zemljama je najniža kamatna stopa na tržištu, kamatna stopa centralne banke, pa zatim na državne obveznice jer se računa da su ine najsigurnije. Na osnovu toga formiraju se kamate za privredu i građane, tako da možemo očekivati pooštravanje kamatnih stopa na kredite privredi, zaključuje Zdravković.

Profesor Ljubomir Madžar ističe da niko neće da pozajmi firmi gde postoji veći rizik da neće vratiti kredit, kada može sigurno da pozajmi državi po visokoj kamati.

Od toga koliko se država ´uvali´ na finansijsko tržište zavisi koliko će ostati kapitala za privredu. Kada ona pokupi novac, manje ostane za ostale, što znači i pritisak na kamatne stope za njih, napominje Madžar.

Pre poslednjim podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije za maj,  očigledan je realan pad kreditne aktivnosti kod pravnih lica, preduzetnika i stanovništva kada se uračuna inflacija i promena kursa evra. Krediti pravnim licima od početka godine do kraja maja povećani su za svega 11,7 odsto, što je otprilike iznos za koliko je dinar oslabio prema evru i što znači da realnog rasta kreditiranja nije ni bilo, jer je većina kredita indeksirana u evrima.

Saša Đogović potvrđuje da su banke u fazi manje izloženosti na tržištu i rezervisane prema preduzećima.

Privreda je nesigurna i nelikvidna i to je veoma rizičan posao. Da se ne zavaravamo, ni nema nekih projekata, posebno investicionih koji banke mogu da finansiraju. Uglavnom sve velike projekte finansiraju EBRD, Svetska banka, EIB ili druge države poput kredita Azerbejdžana ili Rusije. Banke eventualno prate postojeće firme i to je to, napominje Đogović.

Ekonomista Goran Nikolić predlaže da država ponovo počne sa subvencionisanjem kredita za likvidnost preduzeća, ali i da izdaje obveznice u evrima na koje je kamata oko šest odsto, umesto dinarske obveznice koje su više nego dvostruko skuplje.