Banke odustaju od finansiranja duga države

Ni domaći ekonomisti, ni Fiskalni savet ne mogu da uvere aktuelnu vlast i predstavnike Mnistarstva finansija da je javni dug Srbije previsok i da nam preti dužnička kriza. Možda će ih ipak uveriti investitori, odnosno kupci državnih obveznica koji sve više okreću leđa trezorskim zapisima o čemu govori realizacija prodaje obveznica na prethodnih nekoliko aukcija.

Koliko investitore, pretežno strane i uglavnom banke, sve manje zanima da kupuju dinarski dug Srbije pokazala je i aukcija trezorskih zapisa od 26. juna ove godine kada je prodato svega 2,42 odsto ponuđenih hartija od vrednosti. Tada su nuđene obveznice sa rokom dospeća od tri godine i sa kamatnom stopom od celih 14,99 odsto. Ovo je samo kulminacija sve manjeg prometa na prethodnim aukcijama kada je redom realizacija iznosila 24,14 odsto za jednogodišnje zapise (20. juna), 14,73 odsto za dvogodišnje hartije (19. juna) i 25,21 odsto za osamnaestomesečne obveznice (12. Juna). Zaduženi za javne finansije mnogo su očekivali od aukcije u sredu 4. jula, ali i dalje je prodato daleko manje od polovine obveznica i to po višoj ceni nego pre petnaestak dana. Od ponuđenih 18 milijardi dinara prodato je svega 6,8 milijardi dinara obveznica i to sa prinosom od 14,25 odsto, dok je pre dve nedelje prinos na obveznice sa istom ročnošću bio 13,49 odsto.

Očigledno da stranim investitorima više ne prijaju ogromne kamatne stope koje dobijaju za dug Srbije, a onima koji će upravljati Ministarstvom finansija u novoj Vladi ostaje problem - kako finansirati deficit i funkcionisanje države i kako izbeći sve veće šanse za bankrot zemlje.

Odlazeći premijer i ministar finansija Mirko Cvetković ne vidi da u javnim finansijama postoji veliki problem i da će biti teško namaknuti još oko 2,5 milijarde evra u drugoj polovini godine kako bi se finansirao deficit i vratili dugovi koji dospevaju na naplatu.

Za finansiranje budžetskog deficita koji će biti oko 1,5 milijarde evra, dospelih rata kredita, troškove koji se ne vide u budžetu jer su ispod linije, kao što su dokapitalizacija Komercijalne banke ili ulaganja u Fiat i rezerve, ove godine je potrebno ukupno 4,2 milijarde evra. U prvoj polovini godine smo obezbedili 1,7 milijardi evra, a u drugoj je potrebno još 2,5 milijarde evra i sa tim ćemo pokriti i povećanje deficita od 300 do 350 miliona evra u odnosu na planirani“, mirno je saopštio premijer na okruglom stolu Ekonomski prioriteti Srbije u Privrednoj komori Srbije i još objasnio kako je deficit u stvari ključni instrument prociklične politike u krizi.

Međutim, u ova tri letnja meseca, julu, avgustu i septembru ne samo da je pitanje da li će se moći pokriti deficiti, već i da li ćemo moći da otplatimo obveznice koje su ranije emtiovane i koje tada dospevaju. Prema rečima Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, u ovom periodu biće potrebno 50 milijardi dinara samo za refinansiranje dospelih dugova.

Neizvesno je da li će investitori hteti da reinvestiraju u državne hartije od vrednosti, a poslednja aukcija (od. 26. juna) je neslavno prošla i to je veoma loš znak. Sada više nije pitanje koliki je deficit već da li ćemo moći da ga isfinansiramo. Došli smo u situaciju da zavisimo od priliva novca na kratak rok i sada je fokus na finansiranju, a ne na suštinskim stvarima, ocenio je Vučković.

Država je još krajem prošle godine probila zakonsku granicu javnog duga od 45 odsto prema BDP-u, ali to je ozvaničeno tek pre mesec, dva. Prema poslednjoj analizi Narodne banke Srbije javni dug je već na 51,5 odsto BDP-a, a prema proceni Fiskalnog saveta do kraja godine može dostići 55, pa čak i 60 odsto BDP-a. Jedino je pitanje ko će hteti da pozajmljuje pare pijanom milioneru, a posebno još ako nema vlade.

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo alpe adria banke, jedne od onih koje kupuju državne obveznice, istakao je da će tržište pokazati do kog nivoa su banke spremne da finansiraju zaduživanje države.

Naredne dve aukcije će pokazati stav finansijskog sistema prema državnom zaduživanju. Kakvu god državne institucije donele odluku o granici zaduživanja, postoji prirodna granica do koje će investitori hteti da pozajmljuju novac. Da li je ta granica 55, 60 ili 65 odsto ne znam, ali smo sada relativno blizu te granice. Rast kreditne aktivnosti finansiran stranim kapitalom bio je skoro jedini izvor privrednog rasta od 2003. godine. Sad više ne vidim prostor za generisanje rasta zaduživanjem, ali ni povećanjem produktivnosti daljim smanjenjem troškova rada i smanjivanjem zaposlenosti. Svi instrumenti za rast su potrošeni i konačno smo došli dotle da su strukturne reforme neophodne, ocenio je Čupić.

I dok bankari posredno šalju poruku da više neće da finansiraju zaduživanje, Ivan Nikolić saradnik Ekonomskog instituta upozorava da je likvidnost budžeta u naredna tri meseca izuzetno ugrožena. Prema njegovim rečima, u julu dospeva 28 milijardi dinara, a u avgustu i septembru po 27 milijardi dinara ranije emitovanih obveznica, a do kraja godine ukupno 120 milijardi dinara je potrebno samo da se vrate dospeli dugovi po osnovu obveznica.

Ako se ne povrati poverenje investitora možemo govoriti o najgorem scenariju, o bankrotu države. Država proglašava ´defolt´ ako ne može da izmiri svoje obaveze prema kreditorima, svejedno da li domaćim ili inostranim. Onda se prelazi u fazu pregovaranja sa poveriocima, bankama ili stranim kreditorima koji su davali novac. Onda oni kroje ekonomsku politiku i programe štednje, kao što se dešava u Grčkoj. Ako odbiješ da sklopiš dogovor sa njima slede sankcije i penidba imovine  države u inostranstvu. Kreditore ni ne zanima što država ima obaveze i prema svojim građanima, za plate ili penzije. Oni kažu, uopšte me ne zanima što imaš obaveze prema nekom drugom, hoću da me isplatiš, objašnjava Nikolić.

Koliko investitori nemaju poverenja u državu, a posebno u dinare, pokazuju i repo hartije Narodne banke Srbije iz kojih banke izlaze. Od 138 milijardi dinara 1. februara repo stok NBS je smanjen na 12,5 milijardi sve do jučerašnje aukcije kada je stok povećan na 17 milijardi dinara. I to uprkos povećanju kamatne stope NBS na 10 odsto, što je jedna od najviših kamatnih stopa u Evropi.

Iz ugla investitora, repo papiri NBS i trezorski zapisi su ista stvar, državne hartije od vrednosti. Oni obično više vole repo hartije jer dopsevaju za dve nedelje i lakše se izvući iz njih. Sada su preferencije investitora promenjene i procenjuju da je rizik ulaganja u državne hartije od vrednosti prevelik. Posledica toga je da u monetarnoj sferi, sada NBS razmišlja o tome da kupuje papire banaka i tako emituje dinare kako bi povećala likvidnost. Što se tiče ministarstva finansija, ako ne uspeju da ubede investitore da daju novac, onda im ostaje mogućnost da odlažu isplate obaveza ili da smanjuju rashode i prave drastične uštede. Treba imati na umu da deficit postoji samo ako neko hoće da ga finansira. Ako nema para neće biti ni deficita, smatra Nikolić.

Državi ostaje još samo da se zadužuje u evrima koje banke još hoće da kupe. U junu su obavljene dve aukcije kada je prikupljeno ukupno skoro 150 miliona evra sa stopom prinosa oko 6,3 odsto, a sve što je ponuđeno to je i prodato. U julu se planira još jedna aukcija obveznica u evropskoj moneti od 60 miliona evra.

Ipak prema mišljenju stručnjaka na domaćem tržištu se teško može prikupiti 2,5 milijarde evra, osim ako banke potpuno prestanu da kreditiraju privredu. S druge strane, postoji i opcija zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, kao prošle godine kada su emitovane evroobveznice. Međutim, za tako nešto treba mnogo vremena i treba naći banku sa vrhunskim rejtingom koja će obaviti emisiju obveznica i garantovati za nju. U situaciji kada nemamo sastavljenu vladu od toga nema ništa.