Slovenija šesti kandidat za pomoć EU
Jedina članica EU iz bivše YU ne može, izgleda, sama da savlada probleme banaka, pre svih Nove ljubljanske banke
(ilustracija: Novoj ljubljanskoj banci, procenjuje se, nedostaje pomoć od oko pola milijarde evra)
Vlada u Ljubljani dobila je juče odobrenje iz Evropske komisije da pomogne Novoj ljubljanskoj banci (NLB) sumom od 382,9 miliona evra. Njeni troškovi upravljanja dugom, od početka godine, medjutim, ubrzano rastu i kod obveznica, s dospećem 2021, kamate sada iznose 6,1 posto. Poređenja radi Španija je, nešto pre pokretanja zvaničnog zahteva za pomoć od EU, morala za svoje obveznice na 10 godina da ugovara kamatu od šest posto.
Sve je verovatnije da će Slovenija biti prva naredna mala zemlja koja će zatražiti pomoć od EU, usmerenu na bankarstvo, izjavio je agenciji Blumberg (Bloomberg) glavni ekonom banke BNP Mihal Dibula (Michal Dybula). Sličnog mišljenja su bili i ostali ekonomisti od kojih je ovim povodom zatražila komentar ova agencija.
Slovenački premijer Janez Janša izjavio je na prošlom samitu EU da je njegova zemlja u opasnosti da joj se dogodi grčki scenario. Potom je dodao da vlada traga za takvim rešenjem kojim bi izbegla da zatraži pomoć sa strane.
Glavno je da smo dovršili povišenje kapitala NBL, istakao je ministar finansija Janez Šušterčić koji smatra da će Slovenija uspeti da situaciju savlada sopstvenim snagama.
Narodna banka Slovenije nastoji da se rekapitalizuju i druge domaće banke koje sada zavise od zajmova Evropske centralne banke (ECB).
Ukoliko kriza evrozone nastavi da eskalira to će vladu prinuditi da se obrati MMF-u i Evropskoj uniji, ocenjuje ekonom londonske firme Kepitl Ikonomiks (Capital Economics), Vilijam Džekson (Wiliam Jackson). Nije još otišlo toliko daleko, ali sada već to ne mora dugo trajati, precizirao je on.
Prema Šušterčiću, samo NBL-u nedostaje pola milijarde evra da bi bila bezbedna...
Privredi ove najrazvijenije bivše jugoslovenske republike i najbogatije od novih članica Unije, koja je kao prva prva od novih članica uvela evro (još 2007), po stupanju u EU, tj od 2004, ne cvetaju ruže. Rast se izrazito usporio, gotovo zaustavio, tako da i dalje BDP po stanovnioku ostaje ispod proseka EU. Prema proceni OECD, ove godine Sloveniju očekuje pad BDP od dva posto.
Raste, takodje, i deficit budžeta, koji je lane dostigao 6,4 procenata BDP. Vlada je ove godine preduzela seriju mera štednje, među kojima je snižavanje plata državnih službenika i socijalnih davanja. Time bi se svake godine uštedelo oko 800 miliona evra.
