Bankari i dalje plivaju u parama
Profit bankarskog sektora u 2011. godini 278 miliona evra, a preko milijardu evra prihodi od kamata
Stručnjaci su najavljivali da će kriza u 2011. godini pogoditi i bankarski sektor, jer je nemoguće da je privreda tako loša, a banke da prave ogromne profite. Ipak, nakon objavljivanja bilansa poslovnih banaka za prošlu godinu takve prognoze se nisu pokazale tačnima, bar kada se radi o najvećim bankama.
Bankarski sektor u Srbiji je u 2011. godini ostvario je profit pre oporezivanja od oko 31 milijardu dinara ili 278 miliona evra. Ovo predstavlja rast u odnosu na kraj 2010. godine od 15,5 odsto. Prvih pet banaka po visini profita čini čak 91 odsto ukupnog profita bankarskog sektora, dok se prošle godine čak 11 banaka našlo u minusu.
U isto vreme, aktiva banaka koju u najvećem delu čine plasirani krediti smanjila se izražena u evrima što znači da su banke sa realno manje odobrenih kredita uspele da od građana, privrede i države naplate više para nego u 2010. Među nerevidiranim bilansima banaka koje je objavila Narodna banka Srbije nema Agrobanke čiji podaci nisu objavljeni, jer se nalazi pod prinudnom upravom, a u centralnoj banci su nam rekli da će bilansi ove banke biti objavljeni nakon što izveštaj podnese nezavisni revizor. Ipak na internet sajtu NBS na kratko su se pojavili i ti nerevidirani izveštaji Agrobanke po kojima je prikazan gubitak od 29,7 milijardi dinara koji je nastao pre svega zbog otpisa potraživanja „teških“ čak 29,7 milijardi dinara. Ukoliko bi revizija pokazala ove podatke tačnima gubitak ove banke bi istopi skoro ceo profit ostalih 32 banke u Srbiji.
Ukupna aktiva banaka je sa 2.534 milijardi dinara krajem 2010. godine povećana na 2.650 milijardi dinara krajem prošle godine, ali u evrima ona je smanjena sa 24 na 23,8 milijardi evra. Ukupan kapital bankarskog sektora povećan je sa 4,7 na 4,9 milijardi evra u toku 2011.
Najveći prihodi bankama došli su od naplaćenih kamata 118,7 milijardi dinara ili nešto preko milijardu evra, dok su provizije i naknade doneli još oko 35,3 milijarde dinara ili oko 317 miliona evra. Za razliku od 2010. godine kursne razlike nisu igrale značajnu ulogu u bilansima banaka i ukupno su imale pozitvan doprinos od 9,2 milijarde dinara. Ukoliko se izuzme Agrobanka, otpis nenaplativih potraživanja u 2011. iznosio je 31 milijardu dinara, odnosno 286,3 miliona evra. Najveći otpis loših zajmova imala je Inteza 4,2 milijarde dinara, a za njom i Hipo banka 3,3 milijarde dinara.
Vodeću poziciju u bankarskom sektoru na kraju prošle godine zadržala je Inteza sa aktivom od 392,3 milijarde dinara, kapitalom od 80,4 milijarde i profitom od čak 10,7 milijardi dinara. Druga najveća banka na tržištu bila je Komercijalna banka sa aktivom od 275,5 milijardi dinara, a sledile su je Unikredit, Rajfajzen i Sosijete ženeral banka.
Što se tiče visine profita, iza Inteze nalazi se Rajfajzen banka sa 5,3 milijarde, Unikredit sa pet milijardi dinara i dve domaće banke, Komercijalna sa 3,95 milijardi i AIK banka sa dobiti od 3,3 milijarde dinara.
Gubitnike predvode, ne računajući Agrobanku, dve grčke banke Alfa sa gubitkom od 2,1 milijarde dinara i Vojvođanska banka koja je u minusu bila 1,4 milijardu dinara. Sa gubicima od oko 1,25 milijardi dinara među pet najgorih su i OTP i Marfin banka.
Inteza je bila i najprofitabilnija banka mereći prinos na aktivu i prinos na kapital. Odnos dobiti pre oporezivanja i kapitala iznosio je neverovatnih 13,3 odsto, a odmah iza je Unikredit banka sa 11,8 odsto što pokazuje da je bankarstvo i dalje u Srbiji izuzetno profitabilna delatnost. Prosečan prinos na kapital celog sektora je 5,7 odsto, čime se retko koja grana privrede u Srbiji može pohvaliti.
Tabela 1
Dobit
Banka Dobit (u mlrd RSD)
Inteza 10,7
Rajfajzen 5,3
Unikredit 5
Komercijalna 3,95
AIK 3,3
Tabela 2
Aktiva
Banka Aktiva (u mlrd RSD)
Inteza 392,3
Komercijalna 275,5
Unikredit 198,57
Rajfajzen 194
Sosijete ženeral 189,3
Tabela 3
Kapital
Banka Kapital (u mlrd RSD)
Inteza 80,4
Rajfajzen 55
AIK 46,8
Komercijalna 44,3
EFG Eurobanka 43,8
