Presuda u korist klijenta protiv banke

Konačno dobra vest za klijente banaka koje su u prethodnih nekoliko godina dizale kamatne stope zbog “promena u poslovnoj politici banke” i tako povećavale rate kredita. Klijent KBC banke koji je imao stambeni kredit u švajcarskim francima dobio je prvostepenu presudu kojom je utvrđeno da je po Zakonu o obligacionim odnosima ništava odredba ugovora u kojoj banka može da menja kamatnu stopu u skladu sa promenama poslovne politike banke, a banka je u ovom slučaju podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto. Ukoliko ne bude podnesena žalba ili ako žalba ne bude prihvaćena, banka će morati po svemu sudeći da plati svu razliku koju je protivzakonito prisvojila, uvećanu za zateznu kamatu.

Iako u Srbiji ne važi precedentno pravo ipak je za veliki broj građana veoma značajno da je po prvi put donesena ovakva presuda, a sudeći po komentarima nezadovoljnih klijenata, srpske banke očekuju još stotine tužbi.

Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva gde se okupila grupa oštećenih građana, ističe da još ima predmeta u toku i da se očekuju presude.

“Svuda je rađeno po istom principu. Ovde su prekršena dva principa, neodredivost ugovorne obaveze i neravnopravnost ugovornih strana. Smatramo da je ova presuda veliki korak napred u nastojanjima građana da povrate novac koji su im banke na taj način naplatile, a često se tu radi o ozbiljnim iznosima novca. Po nekoj našoj dosadašnjoj evidenciji, u proseku se radi od 1.000 do 5.000 evra, u zavisnosti od banke i visine kredita. U Srbiji ima oko 35.000 stambenih kredita u švajarskim francima kojima su banke jednostrano podizale kamatnu stopu”, ističe Gavrilović.

U poslednjih deset godina često mogli čuti prigovori građana na bahato ponašanje banaka koje su, sem izuzetaka, po pravilu nudile tipske ugovore u kojima je samo od njih zavisilo koliku će kamatu na kraju klijent platiti. Prava revolucija se digla 2009. godine kada su uz ogromnu deprecijaciju dinara, i prema evru i prema švajcarcu, rate kredita počele da rastu i zbog povećanja marži banaka. Nezadovoljstvo i udruživanje nezadovoljnih građana nateralo je Narodnu banku da donese Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je stupio na snagu početkom ove godine. Po njemu, banke su morale da vrate ugovore u prvobitno stanje, odnosno da kamatne stope vrate na nivo na kom su bile kada su klijenti podizali kredite. Inače do tada, NBS je nudila medijaciju ali njen odgovor na pritužbe bio je po pravilu “pazite šta potpisujete, jer ugovor se mora poštovati”. Međutim, nije svaki ugovor zakonit, a Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, bivši sudija Višeg privrednog suda i predsednik bankarskih veća ocenjuje da je NBS morala ranije da iskontroliše ugovore banaka, jer ima obavezu nadzora nad bankama.

Jelisaveta Vasilić

“Narodna banka morala je ranije da zaustavi ugovore sa neodređenim odredbama, a ona je zastupala stanovište da ugovori moraju da se poštuju takvi kakvi jesu i nudila  medijaciju. Stavka u ugovoru da se kamatna stopa može menjati u zavisnosti od poslovne politike banke znači da banka može svoje troškove, svoje loše upravljanje bankom da prevali na klijenta. To je zamagljivanje stvarnih obaveza, a sve obaveze po zakonu moraju biti odredive, jasne i izvršive. Poslovna politika nije nikakva odrediva obaveza i nema nikakve kriterijume. Kada sam ja bila sudija, u vreme inflacije devedesetih, nismo pružali takvu zaštitu bankama”, napominje Vasilić i dodaje da svaki ugovor mora biti od koristi obema stranama, a ne na korist jedne, a na štetu druge strane.

Dijana Marković Bajalović, bivša predsednica Antimonopolske komisije i sama jedan od građana nezadovoljnih stambenim kreditom u švajcarskim francima, kaže da je njena banka odbila medijaciju i da sada ostaje mogućnost tužbe.

Dijana Markovic Bajalović

“Razmatramo mogućnost kolektivne tužbe, ali prema Zakonu o zaštiti potrošača to možemo da ostvarimo samo preko nekog registrovanog udruženja za zaštitu potrošača i to je ograničavajući faktor”, kaže ova profesorka prava.