Javni dug “leti” i do 60 odsto BDP-a

Srpske vlasti su donedavno tvrdile kako je bankarski sektor najstabilniji u okruženju, a danas moraju da spašavaju nekoliko domaćih banaka. Tvrdili su i da je Srbija daleko od prezadužene i da ima još prostora za “emitovanje” obveznica, drugim rečima novo zaduživanje. Poslednji podaci govore da je voda došla skoro do nosa, a koliko ćemo moći da dišemo pod teretom dugova - videćemo.

Vlada Republike Srbije prekršila je Zakon o budžetskom sistemu, zvanično je potvrdio Fiskalni savet, jer je na kraju 2011. godine javni dug iznosio oko 46,4 odsto BDP-a dok je zakonom i fiskalnim pravilima postavljen limit od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. I Ministarstvo finansija je objavilo podatke o javnom dugu za prošlu godinu prema kojima je javni dug iznosio 45,1 odsto BDP-a. Oni su ipak propustili da uračunaju i dug lokalne samouprave od 1,4 odsto BDP-a koji takođe predstavlja dug države. Prema analizi Fiskalnog saveta ni ovo nije konačan iznos duga, jer postoje i nagomilani dugovi nekih budžetskih korisnika zbog kojih dug dostiže i celih 47 odsto BDP-a.

Javni dug je na kraju decembra prošle godine iznosio 14,66 milijardi evra, a na kraju januara 14,7 milijardi evra. U odnosu na početak prošle godine povećan je za čak 2,3 milijarde evra. Ono što je najgore je što će, prema procenama, dug nastaviti da raste, pa bi do kraja ove godine dostigao 51 odsto BDP-a i to prema optimističnim procenama Fiskalnog saveta. Mnogo je verovatnije da će se popeti na čak 55 odsto BDP-a a, prema svemu sudeći, teška vremena tek dolaze.

Iako država i dalje barata sa rastom BDP-a od 1,5 odsto u ovoj godini, MMF je svoju prognozu rasta smanjio na 0,5 odsto, što je učinila i Narodna banka Srbije, a prema procenama ekonomista biće dobro ako srpska privreda ove godine ne zabeleži pad.

“Veću opasnost od kršenja zakonskih ograničenja predstavlja zabrinjavajući trend brzog rasta javnog duga u prethodnim godinama – samo u prethodne tri godine povećan je za 5,7 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP-u je povećano sa 29 na 46 odsto. Ukoliko se ovaj trend u kratkom roku ne preokrene, postoji opasnost da investitori vrlo brzo izgube poverenje u održivost javnih finansija u Srbiji”, zaključuje Fiskalni savet.

Osim što je teško poverovati da će budžetski deficit ove godine ostati na 4,25 odsto koliko je dogovoreno sa MMF-om (stručnjaci upozoravaju da se već sada vidi manjak prihoda od oko jedan odsto BDP-a), problem predstavljaju i garancije javnim preduzećima zbog čega je i došlo do odlaganja sporazuma sa Fondom, a pored toga država će se morati zadužiti i za dokapitalizaciju Komercijalne banke za 100 miliona evra, kao i za spašavanje još nekih domaćih banaka koje su već tražile pomoć Vlade.

S druge strane svaki rast kursa evra, kao prethodnih mesec dana, povećava udeo javnog duga u BDP-u, jer je najveći deo duga u devizama, dok se domaći bruto proizvod iskazuje u dinarima.

Bez fiskalne konsolidacije javni dug će nastaviti da raste i u srednjem roku, što znači da kada pristignu isplate po osnovu restitucije, javni dug može dostići i 60 odsto BDP-a što je trenutni limit za zemlje evrozone (mada je malo zemalja EU koji ga ispunjavaju).

Kada je granica zaduživanja probijena, ističe ekonomista Ivan Nikolić, to sada više nije ni bitno.

 
Ivan Nikolič, saradnik Ekonomski instituta
 

“Pred kraj trećeg kvartala upozoravao sam da je limit javnog duga od 45 odsto BDP-a probijen, ali tada su svi ćutali ili govorili da nisam u pravu. Da li će deficit doći do 55 ili 60 odsto BDP-a pitanje je za banke, koliko žele da finansiraju deficit države. Deficit se pravi samo ako neko hoće da pozajmi kako biste živeli preko onoga što zarađujete. Po poslednjim emisijama obveznica vidi se blagi rast kamatne stope a da li će do rasta kamata doći i dalje - teško je reći. Država sada ima na računu između jedne i 1,5 milijarde evra i ukoliko bi svi prestali da finansiraju državu, što se neće desiti, država bi imala novca da funkcioniše dva meseca. Ono što je poražavajuće je da se ova vlada zadužila 6,5 milijardi evra, a da ništa nije napravila”, smatra Nikolić.

“Za Srbiju je mnogo i 28 odsto, a kamoli 48 odsto javnog duga”, ocenjuje ekonomista Miloje Kanjevac, direktor Instituta za istraživanje tržišta.

“Naš narod kaže “dužan i ružan”, a nama ostaje da sačekamo neku vladu koja će državu razduživati, a ne zaduživati. Rešenje je smanjenje administracije, od mesne zajednice do skupštine. Imamo sve manju proizvodnju, a sve više onih koje finansira država”, upozorava Kanjevac.