ZELENAŠKIM KAMATAMA DO EKSTRA PROFITA

U Srbiji neke banke naplaćuju kamatu od 98 odsto! Iako se radi o zateznoj kamati na prekoračenje minusa po tekućem računu, ipak, zvuči neverovatno da jedna banka, u ovom slučaju Čačanska, naplaćuje skoro 100 odsto neku uslugu. Iako je to samo ekstrem i ostale kamate na kratkoročne kredite i finansiranje putem minusa mogu se nazvati zelenaškim, posebno u situaciji kada standard građana pada iz dana u dan. Zato ni ne čudi podatak Narodne banke da su poslovne banke u prvoj polovini godine ostvarile za 75 odsto veći profit nego u istom periodu prošle godine. Uspeh, kakvim teško da ijedan drugi privredni sektor u Srbiji može da se pohvali.

Generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić međutim, tvrdi da je ovako veliki rast profita rezultat prošlogodišnjih slabih rezultata bankarskog sektora.

„Prošla godina bila je teška za banke. Na kraju godine, ostvarile su profitnu stopu od svega 3,5 odsto. I ovaj profit u prvih šest meseci od 15 milijardi dinara, kada se uporedi sa kapitalom banaka od 3,5 milijarde evra, znači da profit iznosi oko 2,5 odsto“, stao je Dugalić u odbranu banaka.

Osim stambenih kredita, čije kamatne stope se nalaze na nivou ili su čak jeftinije od okruženja, sve ostale usluge banaka predstavljaju veliki teret za građane, ali i privredu. Od početka godine svakog meseca se povećavalo učešće kredita sa docnjom, da bi se tek u avgustu ovaj trend zaustavio na nivou od 14,6 odsto. S druge strane, građani su mnogo uredniji u vraćanju zajmova pa se tek sa 3,4 odsto kredita fizičkim licima kasni u otplati, kažu podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Ipak, sa padom standarda, građani su počeli da se odriču najskupljih oblika finansiranja kao što su minusi ili kreditne kartice. Tako je od početka godine smanjen brok kreditnih kartica za oko 120.000, dok se docnja po osnovu kreditnih kartica udvostručila sa 3,7 na 7,3 odsto.

„Građani se, zbog pada standarda, ponašaju racionalno i smanjuju troškove korišćenja kreditnih kartica. Transakcija kreditnom karticom je skupa i zato se njihov broj smanjuje. Kod minusa na tekućim računima banke odobravaju 16 milijardi dinara po minusima, a samo je osam milijardi iskorišćeno. Ono što je najskuplje građani najmanje koriste“, objašnjava Dugalić.

Najviše kamatne stope po različitim kreditima

Izvor: NBS

Najskuplji minusi

Da nešto nije u redu govori i anketa NBS o visini bankarskih kamata, po kojoj se kamate na kreditne kartice kreću od 18 do čak 32,2 odsto - koliko naplaćuje Inteza banka. Ako slučajno prekoračite limit, a imate kreditnu karticu OTP banke, moraćete da platite neverovatnih 79,59 odsto kamatu.

Verovatno najskuplji način da se dođe do para, osim kod zelenaša, je ulazak u minus po tekućem računu. Prosečna kamata na ovaj dug iznosi 30,65 odsto godišnje, a i tu prednjači Inteza sa 38,42 odsto. Ne zaostaje mnogo ni Poštanska štedionica, sa nametom od 38,28 odsto ili Kredit agrikol sa 37,67 odsto.

Pitanje je dokle građani i preduzeća mogu da plaćaju ovolike kamate, s obzirom da privreda iz godine u godinu pravi sve veće gubitke, a plate građana se srozavaju mereno u evrima, valuti u kojoj najčešće moraju da vrate zajmove bankama.

Dugalić ističe da je dobro što su banke zdrave, ali nije dobro što je privreda loša.

„Bankarski sektor je prvo očišćen od loših banaka, bilo je veoma hrabro ugasiti četiri državne banke koje su imale 4,5 milijarde evra gubitaka. Osim toga, privatizacija u bankarskom sektoru je urađena drugačije nego u realnom. Banke su mogle kupiti samo banke i to sa čistim kapitalom, dok su preduzeća kupovali oni koji nisu planirali da se bave tim poslom. Ipak, teško je održavati banke na švajcarskom nivou, kada je privreda na albanskom“, tvrdi Dugalić.

Država najbolji klijent banaka

Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, kaže da iako banke zavise od građana i privrede, one ipak imaju mogućnost da sele svoje poslovanje iz jednog u drugi segment, dok ni firme ni građani to ne mogu. Osim toga, on tvrdi da je dobroj zaradi banaka doprinela i država, subvencionisanim kreditima i zaduživanjem kod njih.

„Dolaskom krize banke su smanjile svoje plasmane privredi ali, onda se pojavila država, koja je subvencionisanim kreditima dotirala deo zarade banaka. Uporedo s tim banke imaju na raspolaganje i državne hartije od vrednosti, pre svega blagajničke zapise NBS i obveznice trezora Ministarstva finansija sa visokim kamatama. Takođe, tu je i direktno zaduživanje države kod banaka - prošle godine oko 200 miliona evra. A još više kredita država će uzeti i ove godine. Tako banke dobijaju najsigurnijeg klijenta jer, država će im sigurno vratiti kredite“, ističe Vučković.

Tako, u stvari država podržava visoke kamatne stope, jer ako ona plaća devet ili više odsto, zašto bi se banke petljale sa nesigurnom firmom ili rizičnim građanima i davali im jeftinije kredite.

„U dobroj meri država diktira kredite, ali i indirektno utiče na njih putem famoznog državnog rizika. Premija rizika utiče na cenu novca, koji ovdašnje banke uzimaju u inostranstvu, a država ništa ne čini na tom planu. Na listama konkurentnosti smo loše pozicionirani, imamo politički rizik u vezi Kosova, evrointegracije idu sporo“, objašnjava Vučković koji je i saradnik Makroekonomskih analiza i trendova.

Bankarski kartelski dogovor

Ipak, neke kamate ne može da objasni i opravda ni rizik, ni Kosovo, ni državne hartije.

„Neke kamatne stope su prosto previsoke i ne mogu da se opravdaju ovim razlozima. Zato se javlja sumnja da postoji prećutni dogovor između banaka oko kamata na neke usluge. Kod stambenih kredita stvarno ne možemo da se žalimo, ali situacija sa drugim proizvodima, poput tekućih računa, je strašna“, tvrdi Vučković.

Ukupna zaduženost stanovnika Srbije po bankarskim kreditima i lizingu iznosi 5,2 milijarde evra i to je 400 miliona evra više nego prošle godine. To znači da svaki građanin Srbije, u proseku, duguje bankama 719 evra. Međutim, kada se visina zaduženosti uporedi sa brojem zaposlenih, odnosno onih koji mogu da uzmu kredit i da ga vraćaju, dobija se mnogo ozbiljniji prosek. Tako svaki zaposleni duguje, u proseku, 2.806 evra bankama.

Građani najviše duguju po osnovu kredita i to 4,65 milijardi evra, ili 636 po stanovniku. po osnovu minusa duguje se 169 miliona evra, a provlačenje kreditnih kartica moraće da se plati 372 miliona evra. Po lizing ugovorima se duguje 67 miliona evra ili devet evra po stanovniku.

NBS i država na strani banaka

Ekonomista i bivši bankar, Milan Kovačević ističe asimetričnost, po kojoj je prošle godine privreda izgubila milijardu, a banke zaradile 200 miliona evra. On smatra da banke zarađuju na nekim stvarima, koje im ne bi smele biti dozvoljene.

„Kod nas su sve banke kredite davale u dinarima, ali su građani morali da ih vrate po kursu evra na dan otplate. S druge strane, kada isplaćuju kamate na štednju, banke ne vežu isplatu za evro. Takođe, NBS nije smela da dozvoli promene kamata u toku otplate kredita, zato što su banke u velikoj prednosti u odnosu na građane, jer imaju više informacija“, napominje Kovačević.

Ističući da, možda, banke ne bi toliko mnogo zarađivale da je vođena drugačija politika Kovačević kaže da tada ni privreda ne bi toliko propala.

„Niko iz vlasti ne sme da kaže ništa loše o nekoj banci. Ako preduzeće propadne neki ljudi ostanu bez posla i to je to. Ali ako propadne banka, javlja se veliki broj oštećenih depozitara, pa onda postoji psihološki efekat da građani dođu na šaltere po svoju štednuju, pa se onda se to preliva i na ostale finansijske institucije“, kaže naš sagovornik.

Kovačević ističe i drugi aspekt poslovanja banaka u Srbiji,a to je da im država praktično trpa zaradu u džep.

Banke krše bankarska pravila

„Nesrećni subvencionisani krediti su prošle godine davani u evrima, pa su građani i privreda oterani u dug u stranoj valuti. Sada kada je skočio evro, banke su veliku zaradu napravile na kursnim razlikama. Bankarska pravila govore da ne smete dati kredit u devizama, ako dužnik ima primanja u dinarima. Ili, ako se odobri takav kredit banka mora da odvoji veliku rezervu. Međutim, bivši guverner je to dozvolio, što je velika greška“, zaključuje Kovačević.