ZAJAM SRBIJI IZ RUSIJE

Posle prošlonedeljnih najava zamenika premijera Ivice Dačića iz Sankt Petersburga, da Srbija namerava da uzme kredite od Ruske Federacije kojima bi se direktno popunio budžet, njegov stranački kolega i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je novinarima juče objasnio da će iz Kremlja srpska kasa biti pomognuta sumom od milijardu evra: 200 miliona će direktno ići u državnu kasu a po 400, biće potrošeno za beogradski metro i obilaznicu oko Beograda.

Otkud ideja Moskvi da finansijski pomaže Srbiji pojasnio je, odgovarajući na pitanje novinara Balkanmagazina, ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Konuzin, otkrivajući da se radi o odgovoru na molbu predsednika Tadića.

Pismo za Medvedeva
-Srpski predsednik Boris Tadić je u pismu ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu zamolio za finansijsku pomoć u rešavanju pitanja stabilnosti budžeta, u vezi sa realizacijom projekta izgradnje metroa, kao i s ostvarivanjem drugih infrastrukturnih projekata, uključujućii kružni tok oko Beograda – rekao je Konuzin na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Srbijagasu.

Iz izjave Konuzina može se zaključiti da ni Rusi, kao ni MMF neće Srbiji dati pare “na lepe oči”. Jer, reagujući na Tadićevu inicijativu, Vlada Rusije je pismom zatražila od Vlade Srbije konkretne informacije u vezi sa uzimanjem kredita radi stabilizovanja budžeta a krediti za metro i infrastrukturne objekte zavisiće od konkretnih projekata.

-Ukoliko ti projekti budu prihvaćeni od obeju strana tek onda može da se razgovara o njihovom finansiranju – precizirao je Konuzin, koji je novinare podsetio da je Rusija od 2002. godine u Srbiju investirala milijardu evra.
Ambasadaor najavljuje pozitivan odgovor

– Rusija će realizacijom već započetih projekata i zaključivanjem sporazuma o novim poslovima, nastaviti da investira u Srbiji. To će doprineti daljem razvoju saradnje dve zemlje u strateškim i ekonomskim projektima u narednih, najmanje, deset godina – najavio je Konuzin.

Srbiji je, da podsetimo, Odbor direktora Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) 19. maja odborio stend baj aranžman od 2,942 milijardi evra koji će trajati do aprila 2011. Po ovoj odluci, Srbija može odmah da “povuče” oko 788 miliona evra za jačanju deviznih rezervi a do kraja ove godine moći će da iskoristi ukupno 2,1 milijardu evra od tog kredita.

Vlada Srbije je sa Misijom MMF-a krajem marta postigla sporazum o novom kreditnom stend baj aranzmanu od oko tri milijarde evra kojim je zamenjen do tada važeći aranžman “iz predostrožnosti” vredan 402,5 miliona evra, odobren u januaru ove godine. Uslov za odobravanje novog aranžmana bio je da Skupština Srbije usvoji rebalans budžeta za 2009. godinu i izmene zakona kojima se omogućva ušteda od 100 milijardi dinara u budžetu.

-Novac od MMF-a za Srbiju značiti garanciju makroekonomske stabilnosti, stabilan dinar i sigurnost za čitavu privredu – izjavio je tada potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

Sada je, međutim, jasno da je u državnom vrhu procenjeno da pomoć MMF-a neće biti dovoljna za “rupe” u srpskom budžetu. Tadić je, izgleda, rešio da iskoristi ideju Demokraratske stranke Srbije, koju je još u martu izneo Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a, rekavši da “Srbija ne treba da uzima kredit od MMF-a, već da traži pomoć od Evropske unije i Rusije”.
Dačićeva misija
-Najava premijera Srbije da će deo tereta krize biti prebačen na bogatiji sloj stanovništva čisto je marketinška izjava. Srbija ne treba da se ponovo zadužuje kod MMF-a, već kod logičnih ekonomskih partnera kao što su Rusija i Evropska unija. Rusija je pre mesec dana dala kredit MMF-u od dve milijarde. MMF sada traži još deset milijardi od Rusije. Zašto mi ne tražimo kredit direktno od Rusije sami - od šest milijardi - rekao je, u martu, Popović. On je, doduše, istakao da bi, ukoliko bi DSS bio na vlasti, Srbija tokom ove i naredne godine mogla da dobije po tri milijarde evra za pomoć privredi. Na pitanje: “Zašto Srbija sada ne bi mogla da dobije ta sredstva iako DSS nije na vlasti?” Popović je tada rekao da to treba pitati premijera Cvetkovića.

Reagovao je, sad se vidi, ne Cvetković već Tadić. “Ruski Davos” u Sankt Petersburgu iskorišćen je kao prilika da prvi potpredsednik Vlade Srebije i Cvetkovićev zamenik, Ivica Dačić lično uruči Tadićevo pismo sa molbom za pomoć. Sudeći prema najavama srpske delegacije iz Rusije prve reakcije Medvedeva i ostalih ruskih zvaničnika nisu negativne.

Sam Dačić je po povratku iz Rusije izjavio da je razgovarao sa predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom i visokim ruskim zvaničnicima.

-U tim razgovorima ocenjeno je da su politički i ekonomski odnosi između dve zemlje na uzlaznoj liniji i da postoji povećano rusko interesovanje za investiranje u Srbiju. Izražena je želja da se ekonomska saradnja još više unapređuje, ne samo kroz završetak energetskog sporazuma, izgradnju gasovoda Južni tok i proširenje skladišta gasa u Banatskom Dvoru, već i kroz povećano rusko interesovanje za investiranje u Srbiju – rekao je Dačić, ističući da je sa samim Medvedevim i Aleksejem Kudrinom, ruskim ministrom finansija razgovarao o kreditima Srbiji za direktan podsticaj stabilizaciji i smanjenju deficita države i za infrastrukturne projekte.

Iz izjave ruskog ambasadora Konuzina vidi se da Rusija ozbiljno razmatra zahtev Srbije jer traži uvid u to gde će Beograd potrošiti novac.

Ruski zajmovi
Nije Srbija jedina koja ovih kriznih meseci traži pomoć od Rusije. Rusija je tokom ove godine dala kredit Islandu od dve milijarde evra, Ukrajini pet, Belorusiji četiri, Kirgiziji dve milijarde. Krajem maja iz moskve je stigla vest i da Rusija namerava u najskorije vreme da uloži 10 milijardi dolara deviznih rezervi u obveznice Međunarodnog monetarnog fonda. Reč je o obveznicama MMF, najlikvidnijim vrednosnim papirima koji se po uslovima i sigurnosti mogu izjednačiti sa deviznim rezervama ili obveznicama u koje se rezerve ulažu.

Taj ulog će, prema izjavi Kudrina, plasirati Centralna banka Rusije a novac će biti usmeren na podršku zemljama čija su ekonomije najviše stradale u globalnoj finansijskoj krizi. Tada su ruske agencije prenele i izjavu Kudrina: “Početkom prošlog meseca, na samitu 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) u Londonu, usvojen je paket mera težak 1,1 bilion dolara, uključujući 500 milijardi dolara za MMF, i doneta je odluka o povećanju finansijskih rezervi za pomoć najugroženijim zemljama. Za učešće u povećanju fonda MMF do sada se izjasnilo više članica Evropske unije i drugih zemalja, dok je MMF sa svoje strane predložio niz finansijskih instrumenata, prihvatljivih i blagovremeno pripremljenih u vidu kredita ili pozajmica za podrsku zemljama kojima je pomoć najneophodnija."