ZAGREBAČKA, A NAŠA

Deo najveće hrvatske, Zagrebačke banke, pripada i Republici Srbiji, već godinama tvrdi Pašk Kaćinari, zagrebački zlatar sa srpskim državljanstvom, koji je u potrazi za svojim akcijama ove banke koje je kupio 1989. godine, došao do saznanja da je Zagrebačku banku osnovao grad Zagreb, odnosno Kreditna banka Zagreb i Jugobanka sa sedištem u Zagrebu, a koja je bila deo Jugobanke iz Beograda. On je došao i do osnivačkog dokumenta Zagrebačke banke koji ovo potvrđuje. Prema nekim procenama, vrednost udela Srbije u ovoj banci bi sada iznosila preko dve milijarde evra. Međutim, to je samo manji deo kapitala, koji je prema tvrdnjama Kaćinarija, grupa hrvatskih tajkuna knjigovodstveno sakrila, jer bi grad Zagreb i Republika Hrvatska mogle da potražuju i do 13 milijardi evra.


Kaćinari

Države nezainteresovane za imovinu?

Ipak, ono što je zajedničko obema državama je da na uporne i mnogobrojne dopise, obaveštenja, pa čak i tužbe - nadležne institucije ne reaguju. Ovo deluje sasvim neverovatno, budući da se radi o mogućnosti da obe države dođu u posed prilično velikih sredstava.

Naime, Kaćinari je tužio Republiku Hrvatsku, grad Zagreb i na kraju i Republiku Srbiju da je pronašao njihovu imovinu za koju nisu znale i da mu kao pronalazaču sleduje 10 odsto vrednosti pronađene imovine prema važećim zakonima u ovim državama. Prema rečima Kaćinarija, on je tužio obe države za nalazninu jer je to bio jedini formalno pravni način da pokrene pred sudom pitanje imovine Zagrebačke banke.

"Javna tužilaštva i Hrvatske i Srbije beže od ovog pitanja. Ponašaju se kao da ne žele da povrate državnu imovinu. U Hrvatskoj je tadašnji premijer Ivo Sanader 2004. godine dao četiri naloga za istragu, ali niko ništa po tom pitanju nije uradio. Slično je i u Srbiji gde su gledali da baš ništa ne urade", kaže Kaćinari.

Zagrebačka banka nastala je spajanjem Kreditne banke Zagreb i Jugobanke - Osnovna banka Zagreb, 14. decembra 1977. godine. Prilikom spajanje ove dve banke u Zagrebačku, uneta je sva imovina Jugobanke - Osnovne banke Zagreb, a to je zgrada od 5.000 metara kvadratnih u Jurišićevoj ulici i zgrada od 7.000 kvadrata u Savskoj ulici u Zagrebu kao i još neke nepokretnosti. Međutim, u deoničarskoj knjizi ta imovina se nigde ne spominje kao ni akcije koje stoje iza te imovine. Tako je prema tvrdnjama, ali i dokumetnima koje Kaćinari poseduje, a koji su nedavno došli i u ruke našeg Saveta za borbu protiv korupcije, prilikom prelaska u deoničarsko društvo 1989. godine, rukovodstvo Zagrebačke banke prijavilo samo 1.287 osnivača, uglavnom pravnih lica sa 863.000 akcija kao vlasnika 863 miliona dinara kapitala, dok se Jugobanka, grad Zagreb i Republika Hrvatska nigde ne vode kao osnivači niti su im dodeljene akcije na osnovu nekretnina koje je od njih nasledila.


Jedna od zgrada Zagrebačke banke u Zagrebu, sada vlasništvo italijanske Unikredit

Iz bilansa banke iz 1989. godine vidi da je kapital bio dvostruko veći od upisanog, odnosno da je iznosio 1,75 milijardi dinara, za šta je trebalo izdati 1,75 miliona akcija. Prema tvrdnjama Kaćinarija, upravo ta razlika u akcijama pripada Hrvatskoj, Srbiji, Zagrebu i bivšim zaposlenima u Zagrebačkoj banci. Takođe, nekretnine koje je Jugobanka unela u Zagrebačku banku nisu upisane kao vlasništvo Zagrebačke banke u katastru, jer prilikom osnivanja akcionarskog društva tu imovinu nije prijavila kao osnivački kapital, već su zgrade ostale zavedene kao društveni kapital. Ipak nedugo nakon podnošenja tužbe, Kaćinari je utvrdio da su na volšeban način beleške u katastru izmenjene, pa su termini "Jugobanka" i "društveni kapital" koji su stajali pored ovih nekretnina - izbrisani.

Ni sudska odluka ne pomaže

"Državu Hrvatsku je na ovaj način opljačkalo 25 do 30 ljudi. Javno sam prozvao vodeće ljude Zagrebačke banke, a dokaz da sam u pravu je činjenica da me do sada niko nije tužio", kaže Kaćinari ističući da je glavnu reč i u "sakrivanju" akcija i u privatizaciji banke imao Franjo Luković, predsednik Uprave Zagrebačke banke poslednjih dvadesetak godina. Zanimljivo je da je on 2007. godine prodao 500 akcija Zagrebačke banke za preko 1,1 milion dolara, a i dalje je vlasnik povelikog broja akcija.


Luković

Zanimljivo je i da je Opštinski sud u Zagrebu 2007. godine doneo odluku po kojoj je Republika Hrvatska vlasnik Zagrebačke banke i nalaže se da se Kaćinariju kao nalazaču isplati 10 odsto vrednosti pronađene sume, a odluka je donesena jer se predstavnici banke nisu pojavili na suđenju. Međutim, predstavnici banke su podneli žalbu i sada se slučaj razvlači po sudovima.

S druge strane, u srpskim institucijama odbijaju svaku pomisao da bi Srbiji moglo pripasti preko dve milijarde evra.

"Na bazi dokumentacije kojom raspolaže Jugobanka AD Beograd u stečaju, a tiče se osnivanja Zagrebačke banke iz 1977. godine, spajanjem Jugobanke – sedišta Zagreb i Kreditne banke – Zagreb, Republika Srbija nema ni neposredno ni posredno pravo na udeo u Zagrebačkoj banci. Svoj pravni stav zasnivamo na tome da je Zagrebačka banka, shodno Samoupravnom sporazumu o osnivanju, pravni sledbenik Jugobanke – sedište Zagreb i dela Kreditne banke Zagreb. Agencija za osiguranje depozita nije tražila od Hrvatske ili Zagrebačke banke da joj se vrati udeo u Zagrebačkoj banci, niti je pokrenula neki sudski postupak po ovom pitanju, jer nema udela u Zagrebačkoj banci", kaže se u odgovoru Agencije za osiguranje depozita koja je odgovorna i za stečaj i likvidaciju banaka i upravljanje njihovom imovinom.


Milorad Džambić, direktor Agencije za osiguranje depozita

(Predsednik i članovi Upravnog odbora Agencije su imenovani Rešenjem Vlade 24 broj: 119-53/2008 od 6. decembra 2008. godine, i to: dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, predsednik, dr Diana Dragutinović, ministar finansija, mr Mladjan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mira Erić-Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, Dragana Pavlović, na predlog Ministarstva finansija, Emica Zdravković, na predlog reprezentativnog udruženja banaka i Ljubomir Ilkić, na predlog Narodne banke Srbije.

Direktora Agencije imenuje i razrešava Upravni odbor, uz saglasnost Vlade, na period od pet godina, s mogućnošću ponovnog imenovanja. Direktor za svoj rad odgovara Upravnom odboru. Direktor Agencije je Milorad Džambić, diplomirani ekonomista.)

Prikrivanje prevare

Međutim, Jugobanka AD u stečaju podnela je tužbene zahteve u Hrvatskoj u iznosu od blizu 200 miliona evra, ali za drugu imovinu. Potražuju od Slatinske banke 17 miliona evra, za nekretnine bivših Glavnih filijala u Hrvatskoj oko 70 miliona evra, po osnovu potraživanja od dužnika 90 miliona i po osnovu Pariskog kluba poverilaca 23 miliona. Ipak, od najvećeg zalogaja okreću glavu, tvrdeći da Srbija nema ništa s tim.

U junu 2007. godine u jednom hrvatskom nedeljniku objavljeno je da je tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica najavio svom hrvatskom kolegi Ivi Sanaderu da će Srbija zvanično zatražiti svoj udeo u Zagrebačkoj banci. Međutim, ta informacija nikada nije potvrđena u Koštuničinom kabinetu, dok ju je Sanader demantovao. Ipak je činjenica da bi Srbiji morali da plate preko dve milijarde evra uplašila deo hrvatske javnosti, dok se drugi deo ponadao da će se konačno raspetljati priča o privatizaciji hrvatskih banaka, koja je toliko netransparentna da ni Narodna banka Hrvatske nema podatke o pravim vlasnicima banaka u periodu od 1991. do kraja devedestih godina.

U međuvremenu je ceo bankarski sektor Hrvatske rasprodat strancima, a Zagrebačku banku kupila je italijanska Unikredit grupa. Upravo njih i konsultantsku kuću Kredit Svis - First Boston koja je učestvovala u privatizaciji, Kaćinari optužuje da su učestvovali u prikrivanju prevare sa akcijama Zagrebačke banke.