ZA BANKE NEMA KRIZE
U prvih devet meseci bankarski sektor ostvario profit od skoro 200 miliona evra, što je 22 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Što se tiče bankara, izgleda da su ministri bili u pravu kada su rekli da je Srbija izašla iz krize. Naime, u prvih devet meseci ove godine banke su povećale profit u odnosu na 2009. godinu za celih 22 odsto, na 20,7 milijardi dinara ili nešto manje od 200 miliona evra. Bankarski sistem je tako uspešno izašao iz krize i to uz nesebičnu pomoć države i svih njenih građana koji plaćaju porez, jer dobar deo zarade dolazi i od subvencionisanih kredita koji su navodno trebali da podstaknu domaću industriju ali su završili u letovanjima, beloj tehnici i ostalim uvoznim proizvodima o čemu svedoči snažan rast uvoza poslednja tri meseca. Doprineli su i inflaciji koja će do kraja godine, izvesno je, dostići 10 odsto. Subvencionisani krediti činili su oko 20 odsto svih kredita koje su banke odobravale.
Profit i u poslu sa državom
Dobroj zaradi doprinelo je povećanje kamatnih stopa, pa je prema podacima Narodne banke Srbije prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite povećavana od avgusta da bi u septembru iznosila 16 odsto. Međutim, na kratkoročne kredite građanima, minuse po tekućim računima i kreditne kartice kamate idu i preko 30 odsto.
Takođe, za pare iz banaka bore se i budžet i centralna banka i to kamatama. Tako je NBS nedavno povećala referentnu kamatnu stopu na 10,5 odsto, a trenutno se u repo stoku nalazi nešto preko 40 milijardi dinara, dok su banke pozajmile državi oko 150 milijardi dinara kupovinom trezorskih zapisa po godišnjoj kamati od 11,3 do 13,6 odsto. Tako i na najsigurnijim mogućim plasmanima banke zarađuju lepe pare. Posebna priča su bankarske provizije na kojima su banke prihodovale oko 15 milijardi dinara u prvih devet meseci ove godine.
Prema mišljenju ekonomista, banke i dalje dobro zarađuju zahvaljujući visokim kamatama, mnogo višim nego u okruženju ili EU.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da imamo čudnu situaciju, slabu privredu i banke sa enormnim profitima.
Ljubodrag Savić
"Treba reći da nisu sve banke iste. Neke su dobre i imaju visoke profite, ali neke prave i gubitke i treba uskoro očekivati da broj banaka počne da se smanjuje. Razlog njihovih visokih zarada ove i prethodnih godina je što se Srbija razvijala na stranom kapitalu i u sektoru usluga, zbog čega su banke imale ogromne plasmane. S druge strane, zbog visokog rizika zemlje, kamate su izuzetno visoke i u odnosu na okruženje, a posebno u odnosu na EU. Nasuprot tome, te banke dolaze iz razvijenih evropskih zemalja i imaju pristup jeftinim izvorima sredstava. Na toj razlici one su pravile velike profite", objašnjava Savić.
Kamate više nego u okruženju
Takođe, poslednjih godina stanovništvo, gladno novca, navalilo je kredite pa je u oktobru, uprkos usporenju ili čak i stagnaciji rasta kredita, zaduženje građana prešlo 500 milijardi dinara. Stanovništvo se enormno zadužilo i to po visokim kamatnim stopama.
Ali nisu samo građani i privreda izvor profita banaka.
"Banke imaju privilegiju da aktivno sudeluju na tržištu kapitala i plasiraju novac u hartije od vrednosti koje izdaje država. U prošlosti kamatne stope na blagajničke zapise NBS išle su i preko 25 odsto i to u vreme kada je dinar jačao, što im je donosilo izuzetnu zaradu", kaže Savić. Ipak, on upozorava da je vreme lagodnog poslovanja uz ogromne profite prošlo i da će banke to uskoro osetiti.
"Imamo ekonomsku krizu, veliki broj ljudi ostaje bez posla, sve teže se vraćaju krediti. Pre ili kasnije banke će se suočiti sa situacijom da ne mogu da zarađuju kao ranije. Osim toga, nema više ni povoljne pozicije prema državi, sada je kamata NBS 10,5 odsto, a na trezorske zapise malo veća. Ne očekujemo da će u budućnosti praviti tako visoke profite kao do sada. I banke će podeliti sudbinu zemlje", tvrdi profesor Savić.
Prema njegovim rečima, treba uskoro očekivati da krupni igrači napuste bankarsko tržište Srbije i krenu u potragu za drugim zemljama u kojima će praviti profite kao kod nas prethodnih godina.
Pet velikih pokupilo kajmak
Ekonomista Zoran Popov takođe ocenjuje da su visoke kamate razlog velikog profita bankarskog sektora.
Zoran Popov
"Glavni izvor prihoda banaka su kamate na kredite koje su daleko više nego u okruženju. Jedno vreme profit su im donosila i ulaganja u državne hartije od vrednosti i zato su relativno malo nova plasirale u privredu. Razlog ovogodišnjeg rasta profita banaka je i njihov slab rezultat prošle godine", ističe Popov.
Od 33 banke na našem tržištu u prethodnih devet meseci 21 je ostvarila profit u ukupnom iznosu od 25,4 milijarde dinara. S druge strane 12 banaka je zabeležilo gubitak od ukupno 4,8 milijarde dinara. Najveće profite u prva tri kvartala napravile su banka Inteza sa 6,16 milijardi dinara, AIK banka koja je i ove godine ubedljivo najprofitabilnija, odnosno ostvarila je najveći profit u odnosu na aktivu (4,29 milijardi dinara), Unikredit banka je zaradila 2,95 milijardi, Rajfajzen (2,5 milijardi) i Komercijalna banka (dve milijarde). Ovih pet banaka je ostvarilo preko 70 odsto ukupnog profita svih banaka.
Gubitaši u prva tri tromesečja su OTP banka, Alfa banka, Kredi agrikol, Kredi banka i Pireus banka.
