VELIKE EVROPSKE BANKE POLOŽILE „STRES TEST”

Sve glavne evropske banke iz svih 16 članica evrozone kao i Velike Britanije, Danske, Mađarske, Poljske i Švedske prošlo je „stres test” Odbora evropskih bankarskih kontrolora (CEBS) koji je u saradnji s Evropskom centralnom bankom (ECB) proveravao da li bi evropski bankarski sistem izdržao finansijsku krizu poput one iz 2008. godine. Gotovo sve velike evropske banke igrale su na američkom tržištu nekvalitetnih zajmova, koji su bili okidač za krizu. Rezultati ovog testa, čiji je cilj bio vraćanje poverenja u evropski bankarski sistem, pokazali su da bi se 91 evropska banka, obuhvaćena testiranjem, mogla suočiti s potencijalnim gubicima u ukupnom iznosu od 566 milijardi evra u slučaju pogoršanja ekonomskog i financijskog okruženja.

Prema očekivanjima, sve velike britanske, francuske i nemačke banke test su prošle bez poteškoća, piše Srna. Iznenađenje predstavlja da su taj test prošle i veće grčke i portugalske banke, koje su se, kao i njihove nacionalne ekonomije, pre nekoliko meseci našle u velikim poteškoćama.

Od testirane 91 velike banke u EU samo sedam manih, regionalnih banaka ne bi moglo da izdrži još jednu recesiju. Kod tih sedam banaka kapital pao bi u slučaju krize pao ispod nivoa koji se smatra adekvatnim u slučaju da se dogodi „državni šok” (sovereign shock) - nesposobnost vlade ili države da plati državne obveznice u koje su te banke investirale. Zajednički manjak kapitala ovih sedam banaka „težak” je, otprilike, 3,5 milijarde evra, objavio je u petak veče CEBS. Evropske banke su, po svemu sudeći, u puno boljem položaju nego što se pretpostavljalo pre ovog testa. Analitičari su, naime, procenjivali da bi test mogao pokazati da bankama ukupno nedostaje između 30 i 90 milijardi evra kapitala (www.vecernji.hr).

Španske banke pale na ispitu

Testirana je 91 banka iz svih 16 članica evrozone kao i banke iz Velike Britanije, Danske, Mađarske, Poljske i Švedske. Test opterećenja banaka svodio se na tri scenarija u kojima se gledalo kako bi se negativne vesti odrazile na poslovanje banke. Prema prvom scenariju zamišlja se da je sve u redu i da stopa rasta u EU odgovara onoj koju predviđa Evropska komisija: ove godine to bi bio rast od 1 %, a sledeće godine 1,5 %. Drugi scenario simulira mnogo lošiju stabilizaciju od predviđene – 3 % ispod prognoze sve uz pad kamata na tržištu kapitala. Tako je ispitano koliko banka ima kapitala koji neće biti izložen „olujama“ na tržištu. Treći scenario bavio se baš tim, “sigurnim” novcem. Ispitivano je šta se dešava kod velikog pada vrednosti državnih obveznica nekih zemalja poput Grčke, Španije ili Irske, posebno kod onih banaka koje su plasirale velika sredstva u te obveznice.

Analitičari su tražili odgovor na pitanje hoće li stopa adekvatnosti kapitala testiranih banaka ostati iznad 6 % u slučaja da se dogode ta dva nepovoljna scenarija. Adekvatnost kapitala pokazuje sposobnost banke da absorbuje gubitke. Što je veći kapital, banka lakše podnosi gubitke nastale lošim plasmanima. Adekvatnost kapitala, takođe, štiti klijente banke od loših platiša.

U ovom testiranju je procenjivano i što će banka izgubiti, odnosno što će se dogoditi s bilansom banke kad se, na primer, poveća nenaplativost hipotekarnih i kredita za automobile ili računa za kreditne kartice. Dobijeni rezultati otkrivaju koliko novca treba bankama da bi ostale solventne jer, taj novac je, najčešće iz raznih fondova, odnosno predstavlja teret za poreske obveznike - građane.

Reuters navodi da bankarski „stres test” nije prošlo najviše španskih banaka: štedionica Cajasur, kao i banka Espiga, Banca Civica, Unnim i Diada. Ispit nije položola ni grčka poljoprivredna ATE banka, koja je u vlasništvu države kao ni nemački Hypo Real Estate.

Cajasur je na stres testu „pao” jer su analitičari procenili da bi mu se stopa adekvatnosti u slučaju crnog scenarija spustila na nedovoljnih 4,3 %. Toj banci potrebno je 208 miliona evra dodatnog kapitala.

Hipotekarna banka Hypo Real Estate Holding, koju je nemačka vlada lane nacionalizovala, kako bi sprečila nen slom, jedina je nemačka banka koja nije prošla test, objavilo je njemačko ministarstvo financija. Financijska snaga meri se kapitalnom adekvatnošću banke, a kod Hypo Real Estate taj je pokazatelj u kriznom scenariju pao na 4,7 %. Granični minimum za prolaz na testu iznosi 6 %. Ostalih 13 nemačkih banaka prošlo je test na stres, kojim se nastoji utvrditi kako bi se banke nosile s novom ekonomskom krizom.

„Rezultati testiranja potvrđuju otpornost bankarskog sistema EU-a na negativne makroekonomske i finansijske udare i predstavljaju važan korak u zadobivanju poverenja tržišta”, navedeno je u zajedničkom saopštenju Evropske komisije, Komiteta evropskih bankarskih supervizora i Evropske centralne banke.

I prošle godine CEBS je sproveo test opterećenja evropskih banaka. Istraživanje o otpornosti na krizu 25 najvećih banaka sprovedeno je, međutim, diskretno i daleko od očiju javnosti. Zanimljivo je da CEBS, čije je sedište u Londonu okuplja direktora odeljenja institucija za nadzor banaka svih 27 članica EU i da je, praktično, bez ikakvih operativnih ovlasti.

Goldman Sachs strožiji od CEBS-a

Uoči saopštavanja rezuiltata bankarskog stres testa Goldman Sachs je procenio da 10 evropskih banaka neće proći ovaj ispit, piše Poslovni.hr. Goldman Sachs je u svojem istraživanju anketirao 376 analitičara i ulagača, koji očekuju da deset banaka u EU neće zadržati adekvatnost kapitala na zadvoljavajućem nivou u slučaju drastičnog pogoršanja stanja u privredi. Istraživanje Goldman Sachs je pokazalo da najveći evropski kreditori moraju ojačati kapital za 37,6 milijardi evra, kako bi bez posledica prebrodili neku novu krizu. Kao najugoreženije tipovane su banke iz Španije, Nemačke i Grčke, što se pokazalo kao tačno.

Otežano poslovanje banaka sa „evropske periferije“

Rezultati stres-testova za 91 evropsku banku potvrdili su, i zvanično, uslove u kojima su tokom ove godine poslovale španske banke. Španske ali i banke iz Portugalije, Irske i Grčke sve teže obezbeđuju novac na bankarskom tržištu, pa su pozajmice iz Evropske centralne banke (ECB) dostigle rekordni nivo. Banke iz ovih zemalja sve više zavise od pozajmica iz ECB jer im je poslednjih meseci otežan pristup tržištu novca. Velike globalne banke već duže vreme nerado posuđuju bankama koje dolaze iz država „evropske periferije“.

Banka za međunarodna izravnanja (BIS) je saopštila da su svetske banke smanjile kredite Portugaliji, Irskoj, Grčkoj i Španiji za 110 milijardi dolara u prva tri meseca 2010. a podaci ECB-a kažu da je ta banka u prvom polugodištu povećala kreditiranje evropskih poslovnih banaka za 141 milijardu evra. Od tog porasta banke iz ove četiri države su „povukle“ čak 126 milijardi evra. Rečeno procentima od ukupno 870 milijardi evra, koje je ECB posudila poslovnim bankama u prvom polugodištu 2010. banke iz Portugalije, Grčke, Irske i Španije su povukle 42 %. Početkom godine taj je udeo iznosio 33 %.

Bankarski test “oborio” cenu nafte

Cene nafte na međunarodnim tržištima spustile su se juče sa najviših nivoa postignutih tokom zadnja tri meseca zbog neizvjesnosti oko rezultata stres-testa kojem su bile izložene europske banke, javljaju svetske agencije. Tako je barel sirove nafte za isporuke u septembru u Njujorku pojeftinio za 26 centi (na 79,04 dolara), dok je na Londonskoj berzi cena barela pala za 28 centi (na 77,54 dolara). U jednom trenutku cena barela je na američkom tržištu bila čak 79,60 dolara. To se desilo nakon što je objavljeno da je poslovno poverenje u Nemačkoj u junu skočilo na najviši nivo u zadnje tri godine.

„Ulagači nervozno čekaju rezultate kako bi mogli doneti svoj zaključak o jačini evropskog financijskog tržišta,” rekao je za Reuters Bak Jensen, naftni analitičar u danskoj tvrtki Global Risk Management.

Jensen je istakao da bi, „ako se rezultati stres-testa pokažu kao pozitivni”, uz slabljenje dolara i povećanu spremnost ulagača na rizike, cene nafte ponovno mogle dostići 80 dolara po barelu. U slučaju loših rezultata bankarskog testa ovaj analitičar je prognozirao da će cena nafte padati ka 75 dolara po barelu.