VEĆINI KRIZA, A MANJINI ŽIVOTNA PRILIKA

Prema podacima Organizacije za prehranu i poljoprivredu (FAO), cene osnovnih namirnica (šećer, žitarice, meso, mleko, biljke uljarice) rastu bez prekida od sredine prošle godine. Industrijalci kao uzrok povećanja cena, najčešće spominju sušu u Ukrajini, požare u Rusiji, poplave u Australiji... Po rečima Olivijea de Skitera, belgijskog profesora i stručnjaka Ujedinjenih nacija za pravna pitanja vezana za prehranu, početkom godine više od 80 zemalja našlo se u opasnosti zbog gladi, kao pre tri godine. Istovremeno, on naglašava da za visoke cene nisu toliko krive prirodne katastrofe, koliko su krivi industrijalci i špekulanti. Po njegovim rečima, "92 odsto operacija se odvijaju u potpunom mraku".

Prema analizama Svetske banke, u ovom trenutku, 1,2 milijarde osoba živi ispod praga bede, što znači da raspolažu sa samo 1,25 dolara na dan. Po rečima Roberta Zelika, predsednika Svetske banke, visoke cene prehrambenih proizvoda bile su jedan od elemenata političkih nestabilnosti i promena u zemljama Severne Afrike.

Prema izveštaju komisije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (CNUCED), broj siromašnih zemalja se udvostručio u poslednjih 40 godina, isto kao i broj onih koji žive u bedi. Zemlje na strmoglavom putu osiromašenja, jeftino prodaju sirovine koje poseduju, ne preusmeravaju svoju ekonomiju i zavise od uvoza, kao i od spoljnih kreditora. Smatra se da će se siromašenje ljudi i zemalja nastaviti ako se ne uvede nova medjunarodna ekonomska arhitektura.

Prema podacima objavljenim početkom godine (Eurostat), 116 miliona gradjana Evropske unije, skoro četvrtina populacije, nalazi se u teškoj ekonomskoj situaciji. Većina njih, 81 milion, živi ispod nacionalnog praga siromaštva. Oni se ne nalaze samo u Rumuniji, Bugarskoj ili Letoniji, nego i u razvijenim zemljama. Stopa siromaštva u Španiji je 20 odsto, u Italiji i Velikoj Britaniji 18 odsto, u Nemačkoj 15 odsto, a u Francuskoj je 13 odsto.


Klupa ispred zgrade Francuske banke u Parizu

Francuski direktori najbolje plaćeni u Evropi

Istovremeno, objavljeno je da su velika preduzeća svih industrijski razvijenih zemalja, ostvarila izuzetno visoke zarade, bliske zaradama pre ekonomske krize 2008. godine. Velika francuska preduzeća, kotirana na berzi (CAC 40), svojim akcionarima podeliće 40 milijardi evra dividendi, obarajući tako rekord od pre krize, kako po količini novca, tako i po delu zarade namenjenom dividendama, 45 odsto, što je uoči krize bilo "samo" 37 odsto. Egzekutivni generalni direktori ovih preduzeća zaradjuju skoro isto kao i pre krize, u proseku 3,1 miliona evra godišnje (190 puta više od minimalne zarade u Francuskoj) i tako su postali najbolje plaćeni direktori Evrope, piše u svojim analizama Pjer-Anri Leroa, predsednik Proksinvesta, preduzeća za savetovanje investitora. Po njegovim rečima, plate generalnih direktora najvećih francuskih preduzeća, nisu vezane za uspešnost poslovanja preduzeća, nego za kriterijume koji su u potpunosti nejasni.

Nalik industrijalcima, velike banke su takodje napravile ogromne profite, posebno BNP Pariba i Sosijete Ženeral banka koja je ostvarila povećanje zarade od 600 odsto. Pored dividendi, bankari će podeliti i astronomske bonuse trejderima koji su briljirali u berzanskim špekulacijama, istim onim koje su dovele do velike ekonomske krize 2008. godine.

"Banke se finansiraju niskim interesnim stopama i imaju visoku posredničku maržu. Takodje, aktivnosti na tržištu, pre svega trejderske, inače najunosnije za banku, iste su kao i ranije. Istovremeno, možemo da se upitamo nisu li banke povećale i troškove vodjenja računa? Za sada, teško je videti jer su rezultati prikazani vrlo nejasno i maglovito", objašnjava Žan-Pol Polen, ekonomista i profesor univerziteta u Orleanu.

Ovakve zarade industrijalaca i bankara u Francuskoj su moguće, zato što su oni u sprezi sa političarima, te su velika preduzeća oporezovana samo 8 odsto, za razliku od malih preduzeća koja, u proseku, plaćaju 22 odsto. Kristin Lagard, ministarka ekonomije i Fransoa Baroan, ministar budžeta, pravdaju gigante, ukazujući da oni plaćaju porez i u drugim zemljama. Naravno, ovi ministri su izbegli da kažu da velike firme upotrebljavaju složeni sistem "poreske optimizacije", odnosno eksploatisanja zakonskih rupa kao i da najveći deo zarade prijavljuju isključivo u zemljama sa najnižom poreskom stopom, a nikako u Francuskoj.

Bernar Arno, najbogatiji Francuz i 7. bogatstvo planete

Siromašni i bogati, sve udaljeniji

Prema nedavnim podacima francuskog zavoda za statistiku, sto najbogatijih Francuza zaradili su 2008. godine 2,8 milijarde evra, poglavito od akcija, obligacija i renti. Za razliku od njih, običan Francuz, svoj prihod ostvaruje poglavito od plate ili penzije. U nastavku analiza, oni navode da su nejadnakosti i razlike u platama ostale skoro nepromenjene izmedju 1996. i 2008. godine. Deset odsto najsiromašnijih, u proseku, zaradjuju 10 hiljada evra godišnje, dok deset odsto najbogatijih zaradjuju 36 hiljada evra godišnje. Naravno, Zavod je računicu zaustavio pre nego što je počela ekonomska kriza u Francuskoj, koja je produbila jaz izmedju gornjih i donjih slojeva.

Predsednik bogatih Francuza pretvara se u predsednika siromašnih Francuza

Ekonomska kriza u Francuskoj se nastavlja što se vidi i po nezaposlenosti koja je u porastu, uprkos zvaničnim podacima da je u padu. Državni podaci o smanjenju nezaposlenosti su dobijeni računicama iz kojih su izbačene različite kategorije nezaposlenih. Istovremeno, biro za nezaposlene više ne stiže da se bavi svim dosijeima. Ti administrativni problemi su započeli 2008. godine kada su se ujedinila dva servisa: ANPE, biro za nezaposlene i ASSEDIC, biro za isplatu novčanih naknada i pretvorili su se u "Pole Emploi", super-servis na usluzi onih koji su izgubili posao. Novi servis nikada nije proradio normalno jer je istovremeno došlo do ekonomske krize koja je znatno povećala nezaposlenost. Svaki od asistenata morao je da se bavi ogromnim brojem slučajeva, što je dovodilo do višemesečnih zakašnjenja u registracijama nezaposlenih kao i u isplatama nadoknade.

Radi što bržeg završavanja posla, jedan broj dosijea je falsifikovan i nezaposleni su skinuti sa biroa da bi država prištedela kako na isplatama nadoknada, tako i na zvaničnim podacima. "Coup de grâce" francuskim gradjanima koji su se našli na birou za nezaposlene, stigao je prošle godine kada je Sarkozi odlučio da ukine 1.800 radnih mesta u već preopterećinom birou za nezaposlene.Medjutim, već započeta predsednička kampanja, prinudila je Sarkozija da posegne za svojim arsenalom cirkuskih veština. Pokušavajući da uspava gradjane, on je predložio novu socijalnu meru – 1.000 evra svakom zaposlenom u preduzećima koje akcionarima dele dividende. Ova zamagljujuća mera tiče se sasvim malog broja zaposlenih, isključivo u velikim preduzećima i trebala bi da bude isplaćena samo jednom, neposredno pred izbore. Zaposleni koji, kako lepo kaže jedna francuska poslovica, nisu pali sa poslednjom kišom, više su zainteresovani za povećanje plate, nego opsenarske veštine francuskog predsednika.