VALUTA BUDUĆNOSTI JE KINESKI JUAN

Američki ekonomista, svetski slavan po tome što je prorekao aktuelnu svetsku finansijsku krizu, Nouriel Roubini, smatra da će u dogledno vrjeme doći do zamene američkog dolara na poziciji najvažnije svetske valute. Naslednik dolara kao svetske valute biće najverovatnije kineski juan, napisao je Roubini u članku koji je objavio The New York Times (NYT).

Pretprošlo stoleće bilo je u znaku vodećeg mesta i uloge V.Britanije, u prošlom stoleću SAD. Prema Roubiniju, 21.stoleće biće u znaku nadvlade Azije, na čijem čelu stoji Kina i njena valuta juan. Upravo ta valuta zameniće američki dolar na poziciji svetske rezervne valute, čime će izrazito opasti sposobnost SAD da finansraju budžetske i trgovinske deficite koje redovno prave.

Zemlje čija je valuta globalno rezervno sredstvo plaćanja, tradicionalno su čisti medjunarodni dužnici, nikad poverioci. SAD se sada oslanjaju na spremnost, koja ne prestaje, stranih poverilaca da kumuliraju dolarske aktive, mada je ta spremnost u poslednje vreme oslabila. Pad dolara zato može biti samo stvar vremena...

Prema ovom profesoru njujorškog univerziteta, na tu poziciju koju sada drži dolar ne mogu reflektirati ni britanska funta, ni švajcarski franak, ni japanski jen jer te zemlje nisu ni ekonomske, ni političke ni vojne velesile. Euro je onemogućen da to bude stalnim debatama o sposobnosti za život EU i euro-zone. Ostaje samo juan...

Kina je s medjunarodnog stanovišta poverilačka zemlja s redovno najvišim suficitima tekućeg platnog bilansa, niskim deficitom državnog budžeta, visokim ekonomskiim rastom i malim udelom javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP). Iza juana sada stoji država s velikim potencijalom koji podržava vladu u Pekingu u njenom zahtevu Medjunarodnom monetarnom fondu (MMF) da se juan uključi u tzv specijalna prava vučenja.

Roubini smatra da Kinu čeka dugi put reformi u monetarnoj i finansijskoj sferi. Na kraju toga, ipak, može stajati juan kao globalna rezervna valuta.

Za SAD takav promena u „odnosu snaga“ značila bi velike probleme jer imaju velike koristi iz sadašnje pozicije dolara. Omogućuje im, na primer da pozajmjljuju po povoljnijim kamatnim stopama i samim tim lakše finansiraju državni dug. Dalja pozitiva jeste eliminacija kursnih razlika kada slabljenje dolara ne znači poskupljenje uvoza, a gubitke zbog držanja obveznica snose strani subjekti koji ih drže.

Gubitak svih tih prednosti, posebno niskih kamata iz zajmova, može imati za rezultat pad potrošnje i investicija, a time i slabiji ekonomski rast u SAD, dodaje on.

Prema Roubiniju, verovatno će takva situacija nastati za nekoliko desetina godina, ali se može dogoditi i za par godina, pa i pre ako SAD ne uspeju da stabilizuju svoju finansijsku situaciju. Iz tog razloga ovaj ekonomista preporučuje američkoj vladi da ograniči potrošnju i stvaranje visokih deficita državnog budžeta i da postigne ekonomski rast koji će biti zasnovan na drugim osnovama, a ne na na naduvanim, fiktivnim finansijskim balonima koji su doneli toliko problema.

Protiv pada dolara moguće je boriti se povećavanjem investicija u infrastrukturu, ljudski kapital i obnovljive izvore eneregije. Jer, samo uz pomoć jakog dolara, mogu SAD da ostanu najvažniji svetski igrač, zaključuje Roubini.