UMESTO KAMATAMA, ŠTEDNJU PRIVLAČE NAGRADNIM IGRAMA

Nedelja štednje ove godine počela je kontroverznim potezom Narodne banke Srbije da napravi “džentlmenski” dogovor sa poslovnim bankama gde im je preporučila da se “ne utrkuju u podizanju kamatnih stopa na štednju u tom kratkom periodu tokom godine”, kao i da se ograniče na kamate do pet odsto.

Iako ovaj dogovor nije formalan i dokumentovan, neodoljivo liči na kartelski sporazum o ograničavanju cena, ovoga puta na štetu građana koji štede. Objašnjenje Narodne banke je da je to dobro jer banke neće morati da skupo plaćena sredstva skupo i plasiraju, a i neće upasti u probleme likvidnosti.

U srpskoj verziji basne o cvrčku i mravu, izgleda da na kraju mrav uvek prođe dobro, za razliku od cvrčka.


Koga brani guverner?

“Bankocentrični”sistem

Narodna banka se brani da “nije imala za cilj narušavanje principa konkurencije, već da se izbegnu tržišna ponašanja banaka koja mogu izazvati rizike likvidnosti i nestabilnosti finansijskog sistema”.

Komisija za zaštitu konkurencije, u kojoj se morao upaliti alarm čim je u javnosti objavljeno postojanje “džentlmenskog” dogovora, reagovala je saopštenjem u kome “naglašava da poslovne banke u donošenju poslovnih odluka u pogledu kamatnih stopa i drugih uslova štednje moraju u punoj meri sačuvati svoju samostalnost, a da donete odluke nikako ne mogu i ne smeju biti rezultat međusobnog dogovaranja konkurenata, usaglašenog delovanja, “džentlmenskih sporazuma” ili drugih oblika ograničavanja slobodne konkurencije na bankarskom tržištu, koji bi nužno rezultirali nanošenjem štete korisnicima usluga bankarske štednje”. Ipak osim uopštenih apela Komisija nije odgovorila da li će ispitati da li je zaista bilo kartelskog dogovaranja u ovom segmentu.

Iako mnogi tvrde da u srpskom bankarskom sistemu postoji jaka konkurencija jer ima više od trideset banaka, ekonomista Milan Kovačević smatra da u ovom sektoru nema nikakve konkurencije.

“Ako hoćete da prebacite štednju iz jedne u drugu banku, vi morate da nosite pare u torbi, umesto da vam jednostavno prebace iz banke u banku. Takođe, kada firma hoće kredit mora da prebaci svo poslovanje u tu banku i ima još dosta detalja koji ograničavaju konkurenciju. Osim toga, u Srbiji vlada bankocentrični sistem u kome se banke brane od svih ostalih delova društva. U normalnim ekonomijama banke jesu najosetljiviji deo ekonomije, jer se njihovi problemi prelivaju na druge delove privrede, ali mi nismo normalna ekonomija. Svaka štednja u jednom društvu na kraju se manifestuje kroz novčanu štednju. Ako ne negujete novčanu štednju, podstičete rasipanje, a u Srbiji ima i previše rasipanja”, napominje Kovačević i dodaje da bi mnogo pametnije bilo da skupimo sav domaći raspoloživi novac umesto što se zadužujemo po svetu.

On ističe da su zakonom guverneru propisana dva cilja, stabilnost cena i stabilnost bankarskog sistema.

“Sada guverner drži inflaciju tako što brani da evro pređe 100 dinara, a nema veze što to šteti celoj privredi. Tako mu je isto važno i da banke dobro stoje, a što manje plaćaju štednju to im je bolje”, ocenjuje Kovačević.

Guverner i tržišna utakmica

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište kaže da ono što je guverner NBS uradio nije zakonski nelegalno, ali nije u interesu potrošača.

“Šoškić je pozvao na cenovni kartel, kako bi građani koji štede i koji daju sedam milijardi evra na raspolaganje privredi posredstvom banaka, zaradili manje. Srećom pa njegova preporuka nema zakonsku snagu, a u najdubljoj je suprotnosti sa slobodnom tržišnom utakmicom. Postavlja se i pitanje zašto kazniti nekog ko je štedeo. Pri tome, ako banke i daju kamatu od šest ili sedam odsto štedišama za većinu banaka to je i dalje jeftinije nego da se zadužuju u inosranstvu po tri, četiri odsto, pa kad se odvoji obavezna rezervu koju je propisala NBS, ne isplati se dati kredite ispod devet ili deset odsto”, objašnjava Stevanović uz opasku da najbolje što neka banka može da uradi sada je da ne posluša guvernera i ponudi više kamate.

On napominje i da je guverner namerno “spinovao” javnost kada je NBS saopštila da i SAD ograničava kamate na depozite.

“U SAD je to važilo samo za transkacione depozite po tekućim računima, odnosno depozite po viđenju, a naravno da je svako mogao to da pretvori u štedni depozit i dobije kamatu”, tvrdi Stevanović.

Marketinški trikovi umesto kamate

Banke ove godine jesu smanjile kamatne stope na štednju u evrima u odnosu na prošlu godinu, ali nisu se sve držale guvernerove preporuke da kamatne stope ostanu ispod pet odsto. S druge strane, skoro da nema banke koja bi platila više od šest odsto za evre položene na 12 meseci.

Pošto su se cenovno svi “ugurali” u raspon od 4,5 do 5,5 odsto, bankari su smislili raznorazne marketinške trikove kako bi privukli štediše. Tako imamo poplavu

novih oblika štednje, poput rentne u kojoj se kamata može podizati mesečno, zatim štednja sa isplatom kamate unapred, pa onda štednja u kojoj svakog meseca raste kamatna stopa, ali za sve njih je zajedničko da je efektivna kamata po pravilu niža od one na klasične štedne depozite. Neke banke su klijente pokušale da privuku nagradnim igrama i poklonima.

Iako je Narodna banka objavila analizu isplativosti štednje po kojoj se u poslednjih deset godina više isplatilo štedeti u dinarima nego u evrima, građani Srbije u to i dalje ne veruju, čak i ako se na dinarske prihode od štednje ne plaća porez, dok se na štednju evrima država ugrađuje 10 odsto. U evropskoj moneti štedi se oko 7,5 milijardi evra, a u srpskoj svega 200 miliona.

Kamatne stope na dinarsku štednju kreću se od 10 do 15 odsto za uloge oročene na godinu dana. Ipak, iako bi visoka kamata trebalo da znači i visoku zaradu to ne mora da bude slučaj ako inflacija podivlja (u aprilu ove godine godišnja inflacija iznosila 14 odsto) ili ako evro skoči prema dinaru (u 2010. dinar je najviše izgubio vrednost prema evru u Evropi, za 10 odsto a od početka krize 2008. godine preko 25 odsto).