UMESTO BOLJE NAPLATE, SKUPLJE OSIGURANJE

Poslednjih dana prošle godine Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune zakona o osiguranju u saobraćaju, a jedna od izmena je da će osiguravajuća preduzeća plaćati pet odsto bruto premije osiguranja u saobraćaju na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Kao argument za uvođenje te novine navodila se praksa u Hrvatskoj i BiH, ali i da RFZO i PIO fond ne naplaćuju od osiguravajućih kuća u punoj meri troškove lečenja i invalidskih penzija nastalih u saobraćajnim nezgodama.
Fondovi bez para ali ne naplaćuju potraživanja
Posledica ove odluke biće, verovatno, povećanje premije osiguranja od autoodgovornosti. Kako saznajemo u Udruženju osiguravača Srbije koje je nadležno za utvrđivanje premije ovog osiguranja, to je posledica uvođenja jedne sasvim nove fiksne i stalne obaveze da svako društvo za osiguranje koje se bavi obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti - mesečno uplaćuje pet odsto od ostvarene bruto premije ovog osiguranja u prethodnom mesecu. Ovakvim regulisanjem ukida se obaveza Fonda na podnošenje pojedinačnih zahteva prema društvu za svaku pojedinačno nastalu štetu koje je Fond u prošlosti isticao na ime isplaćenih obaveza svojim osiguranicima. Prema dosadašnjem zakonu, i RFZO i PIO fond imali su pravo da traže regresiranje troškova ali, prema rečima upućenih, nisu se mnogo trudili da svoje pravo i ostvare. Prema procenama stručnjaka taj prihod koji su fondovi propustili da naplate do sada iznosi oko pet milijardi dinara.

U isto vreme Republički fond za zdravstveno osiguranje 2011. godinu završio je sa dugom od 20 milijardi dinara, a PIO fond će u ovoj godini morati da se finansira iz budžeta sa 278 milijardi dinara koliko fondu nedostaje da bi se isplatile penzije. U RFZO su odgovorili da su naplatili u 2010. godini 230,9 miliona dinara, a do oktobra 2011. godine 248,3 miliona dinara na ime troškova; nisu nam dali precizan odgovor koliko su u isto vreme iznosili stvarni troškovi lečenja nastradalih u saobraćajnim nezgodama.

Oni tvrde da imaju izračunate troškove lečenja u zdravstvenim ustanovama, potrošnje medicinskog materijala i nakanada zarada usled privremene sprečenosti za rad. Ali priznaju da nemaju jasno izračunate sve troškove koje treba da naplate od osiguranja, kao što su troškovi energenata u zdravstvenim ustanovama i troškovi zarada samog osoblja koji se, prema njihovim rečima, ne mogu opredeliti po osiguraniku. Osim toga, ističu i da se troškovi ne mogu precizno iskazati jer neka lečenja i dalje traju...

Kao problem navode i pribavljanje dokumentacije i sudske postupke koje pokreću osiguravajuće kuće.

„Potreban je i pravni osnov za takvu naknadu, pribavljanje dokumentacije o troškovima lečenja i povredama. Osiguravajuće kuće imaju pravo i da ospore relevantnost takvih dokumenata i tada se naplata odlaže ili onemogućava do pravosnažno okončanih sudskih sporova koji mogu trajati više godina, a mogu čak biti usmereni i protiv osiguravajućih društava koja su insolventna. Takođe, zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisani su limiti do kojih osiguranja odgovaraju, budući da štete mogu biti veoma visoke, pa je i mogućnost naplate ograničena“, objašnjavaju u RFZO.

Prema njihovim rečima, RFZO kontinuirano podnosi zahteve za naknadu štete počev od 2005. godine, dok se trenutno obrađuju slučajevi povređivanja iz 2010. godine, pri čemu se Fond drži rokova zastarelosti potraživanja naknade štete koji iznose tri godine.

Za svoje troškove PIO fond je u 2009. naplatio svega 38,6 miliona, a u 2010. godini 55,18 miliona dinara.
Najlakša naplata od vlasnika vozila
Deo ogromnih gubitaka državnih fondova koje pokrivaju poreski obveznici svaki put kada se sredstva iz budžeta transferišu na njihov račun, uvođenjem novih propisa na leđa će primiti vozači automobila plaćanjem veće premije osiguranja svaki put kada registruju automobil.

„Ne može se tražiti neki apstraktan procenat koji će uvek biti sporan, ili previsok za osiguravajuće kuće ili prenizak za fond, a bežati od zakona koji je to već regulisao. Fond treba da naplati uslugu po važećim cenama, a koje će cene biti to je problem Fonda a ne društava za osiguranje“, smatra Slobodan Samardžić, stručnjak za osiguranje i potpredsednik PKS i dodaje da „Fondu može da pripadne šteta, a ne može ubirati premiju, jer to ulazi u sukob sa strukom osiguranja“.

U Udruženju osiguravača ističu da nova obaveza ne bi poskupela premiju da su štete koje su po ranijem uređenju iz ovog zakona iznosile približno toliko koliko se sada obavezuju društva. Osiguravači tvrde da paušalni iznos od pet odsto višestruko prevazilazi stvarnu štetu. Prema statistikama osiguravača o isplaćenim i rezervisanim štetama, učešće ovih šteta u odnosu na ukupne štete kod osiguravača u proseku ne prelazi jedan odsto, a u odnosu na bruto premiju čak i znatno manje od 0,2 do najviše 0,7 odsto.

„Ovakvo zahvatanje u premiju osiguranja je protivno osnovnim načelima tarifne politike i premijskog sistema svakog društva pojedinačno, principima bonusa i malusa, a negativno se odražava i na minimalnu tarifu i jedinstveni premijski sistem. Naknada štete koja se izdvaja na ovaj način suprotna je načelu stvarne štete utvrđene u Zakonu o obligacionim odnosima, pa i samom Zakonu o obaveznom osiguranju, a protivna je utvrđenjima u više podzakonskih akata koje je donela Narodna banka Srbije i samim aktima društava koji regulišu pitanje naknade štete.

Ovakav način izdvajanja naknada za štete RFZO-a negativno se odražava na obračun nastalih neprijavljenih šteta u društvima za osiguranje, kao i na sprovođenje i izvršavanje Ugovora o reosiguranju portfelja autoodgovornosti, koje su osiguravači zaključili radi upravljanja rizikom osiguranja.

Naknada štete na utvrđeni način suprotna je osnovnim načelima struke osiguranja, jer se isplata štete može vršiti samo po konkretnom štetnom događaju za realizovan rizik prema stvarno isplaćenoj šteti“, tvrde osiguravači.

U ovom slučaju, tvrde stručnjaci, zapravo se radi o uvođenju novčane obaveze za određenu kategoriju lica, odnosno vlasnike motornih vozila, da kroz premiju osiguranja plaćaju ne samo za štete nastale upotrebom svojih automobila, već i za obaveze RFZO po drugim osnovama, jer paušalna naknada višestruko prevazilazi stvarne obaveze koje bi u sistemu podnošenja pojedinačnih zahteva i stvarne štete bilo plaćeno. Na ovaj način se neravnopravno raspoređuju troškovi Fonda vlasnicima motornih vozila, samo zato što je naplata od njih efikasna kroz sistem obaveznog osiguranja i registracije motornih vozila.